Што више америчке специјалне службе после експлозија у Бостону покушавају да пронађу веза са “Кавкаским тероризмом”, све је јасније да се тај тероризам у самој Америци осећа веома угодно. Руске специјалне службе су два пута обавештавале америчке колеге о браћи Царнејевим – и шта се догодило? Ништа. Није било практично никакве реакције. Гигантска машинерија америчких специјалних служби, са све агентима и специјалном техником, нису желеле да виде опасност која долази од ове категорије “бораца за слободу”.
“Кавкаски тероризам” се осећао веома комотно и у неким другим земљама Запада. Тако су недавно, немачке обавештајне службе признале да се у Немачкој налази око 200 чланова “Кавкаског емирата”, који се, наравно по тврдњама немачких власти, “налазе под пуном контролом”.
У Финској је већ одавно успостављен чврст “Кавкаски центар”, који је од стране СБ УН оквалификован као “терористички информативни канал”. Овде су поникли многи активисти “Кавкаског емирата”, у том смислу и борци “Чеченске бригаде мученика”. Међутим, добро је познато да је Доку Умаров оснивач тих структура, уписан у списак већине обавештајних служби у свету, као један од најопаснијих и најбезобзирнијих терориста.
О том персонажу треба нешто посебно рећи.
Он је био последњи “председник” самопроглашене “Чеченске републике Ичкерије” (2006-2007). Од октобра 2007. године – емир виртуелне државе Кавкаски емират (Имарат Кавказ) која је од Врховног тужиоца Руске Федерације означена као терористичка организација.
Доку Умаров је у различита времена изјављивао да су велики терористички напади у Русији у последњих неколико година, попут подривања воза “Невски експрес” 2009. године, експлозија у Московском метроу 2010. године, експлозија на аеродрому Домоједово 2011. године, као и велики број других напада, изведени по његовом наређењу.
Тренутно се он налази на савезној потерници због оптужби за пљачку, убиства, отмице, тероризам, ширење позива на рушење власти и изазивање међунационалне мржње. Он је специјалиста за отмице људи, лично их је убијао, тражио је откуп за отете.
САД су 23. јуна 2010. године уврстиле Доку Умарова у списак међународних терориста. СБ УН је 11. марта 2011. године укључио Доку Умарова на списак терориста повезаних са “Ал-Каидом”. САД су 26. маја 2011. године објавиле награду у вредности од 5 милиона долара за информације о проналажењу Доку Умарова.
Не чуде подаци који су се појавили у медијима о томе да су се браћа Царнајеви налазили под утицајем умаровског “Кавказ-центра” и да су директно отуда добијали инструкције. У светлу свих тих чињеница, вероватно се треба посебно зауставити на позицији финских власти.
Нема сумње да је Финска демократска земља. Због тога је још теже схватити због чега финска влада на својој територији толерише делатност структура које су основали ти зликовци. Исто тако стрпљиво се та влада односи и према неким финским држављанима, који су покушали да Умарова прикажу као светилника борбе народа северног Кавказа за независност.
Западним демократијама уопште, својствен је снисхољив однос према категоријама грађана које непрекидно мигрирају у сивој зони између парламента и психијатријске болнице. Међутим, када такав субјект преведе 25 чеченских бојевика преко границе у своју земљу, као што је то на пример учинио Михаил Стурше, проблем постаје озбиљан. Наравно, четири месеца условне осуде која му је изречена у Финској, једва да ће имати неког утицаја на решавање проблема.
Антеро Лајнцигер, други фински активиста из те “сиве групе” обично се представља као нови Хитлер кавкаских терориста и около се бави пропагирањем њихових “подвига” уз потпуну равнодушност локалних власти.
“Бостонска експлозија” је подигла талас који је одувао доста прашине са околности око постојања корена “Кавкаског тероризма” у Европи и Америци и испоставило се, да је на пример у Финској, координациони центар добијао финансијску подршку од МИП те земље, а такође и од Стејт Департмента.
Новац од њих у виду донација за подршку организацијама за заштиту људских права попут “Финског грађанског форума”, добијао је током неколико година и шеф “Кавкаског центра”. Међу покровитеље свих тих делатности медији наводе и Хејди Хаутала, садашњег Министра за развој у влади Финске и специјалног помоћника Министра иностраних послова Тарја Кантола.
Постепено, постаје све јаснији механизам који је активирао експлозивну направу у Бостону. Браћа Царнајеви су се доста користили госопримством власти САД па су добили прилику да у овој земљи одиграју улогу “бомбе са успореним дејством”. А како стоје ствари са могућностима “Чеченске бригаде мученика” у Финској? Шта је са 200 активиста “Кавкаског емирата” у Немачкој? Да ли је заиста тамо “све под контролом”?
Дмитриј СЕДОВ | 07.05.2013
Фонд Стратешке Културе
