Казнене камате за минус на текућем рачуну и преко 60%

Није за утеху, али Србија по висини банкарских камата на популарни дозвољени минус није изузетак, а још мање лидер. Агенција Ројтерс је пре неколико дана известила да је Британска агенција за финансијски надзор (ФЦА) запретила банкама у тој земљи да у року од две седмице објасне промену камата на дозвољено прекорачење. Како се оцењује, тај потез банака погоршаће финансијску ситуацију око осам милиона корисника.

Финансијски регулатор је саопштио да су банке, уочи почетка примене нових прописа, најављених за април, објавиле планове о наплати унифициране камате клијентима од скоро 40 одсто на прекорачења по рачуну. То је више него двоструко изнад нивоа који су неке од тих банака наплаћивале за ову врсту позајмица.

Најављени нови прописи ФЦА забрањују зајмодавцима да уводе веће фиксне дневне или месечне накнаде на недозвољено прекорачење него на дозвољено. Банке су због тога одлучиле да подигну камату на дозвољено прекорачење, која ће се примењивати и на недозвољени минус.

Неки кредитори планирају да цену прекорачења утврђују на бази ризика, при чему су неки од њих најавили да би клијентима са лошом кредитном историјом могли да наплаћују камату од чак 49,9 процената.

Код нас нема најава измене прописа који се тичу дозвољеног и недозвољеног прекорачења по текућем рачуну, нити да би се по висини камате они могли изједначити. Наш регулатор, а то је Народна банка Србије (НБС), већ годинама уредно обавештава грађане о цени ове, иначе најскупље банкарске услуге. Према последњим подацима – за новембар 2019. године, камата на дозвољени минус у просеку износи 28,77 одсто, а на недозвољени 33,74 одсто.

И ови износи последњих година се мање-више не мењају. Лидер по висини камата на дозвољено и недозвољено прекорачење је мађарска ОТП банка, која је купила Сосијете Женерал банку, у којој је цена позајмице у првом случају 35,92, а у другом 60,42 одсто.

Последњих година камате су знатно снижене, али не и за дозвољени минус. За клијенте је то најједноставнији вид позајмице за којим могу брзо да посегну, а то им банка и наплати. По слову прописа грађани морају да отворе текуће рачуне за своја примања, а до коришћења дозвољеног минуса на истом том рачуну је мали корак.

У Србији има чак 7,5 милиона текућих рачуна, које је отворило пет милиона грађана, што значи да неки имају по два и више рачуна. Није тешко закључити да је и број дозвољених минуса приближан. Износ дозвољеног прекорачења је 46.816 динара. Подаци Удружења банака показују да је 244.000 текућих рачуна склизнуло „у црвено”, односно у недозвољени минус.

Банкари се правдају да је цена дозвољеног минуса висока, јер носи високи ризик. За њега банкари не траже обезбеђење, већ су им гарант будућа примања клијента, а постоји ризик да он остане без посла. Објашњавају да је минус по текућем рачуну врста кредита. Уговором који потпишете с банком она вам дозвољава да у моменту кад потрошите средства са свог текућег рачуна користите средства банке, за шта вам она зарачунава одређену камату.

Износ дозвољене позајмице дефинише се уговором и зависи од просека примања која се евидентирају на текућем рачуну. Већина банака као критеријум за висину дозвољеног минуса узима тромесечна примања, мада износ одобреног минуса може да буде и већи.

Камата на дозвољени минус зарачунава се само на износ који клијент користи, а не на онај који је одобрен, и зарачунава се на број дана у којима је неко у дозвољеном минусу. Међутим, велики број грађана врло често искористи дозвољени минус у пуном износу, а затим дужи период не измирује своју обавезу, због чега плаћа камату на укупан износ минуса.

Због тога стручњаци презадуженима саветују да искористе предности тренутних ниских камата на готовинске и рефинансирајуће зајмове и да измире дуг који им прави дозвољени минус, јер је то много јефтиније.

Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс