Стратегија кибернетичке безбедности појавиће се у Русији у догледној будућности. Ово је ових дана саопштио члан Војно-индустријске комисије у влади Игор Шеремет.
За постојање програма праћења сазнало се из раскринкавања бившег сарадника АНБ Едварда Сноудена. Како се испоставило, свакодневно системи за сакупљање информација АНБ (између осталог PRISM), пресретали су и снимали око 1,7 милијарди телефонских разговора и електронских саопштења око 5 милијарди снимака о лоцирању и кретању власника мобилних телефона по читавом свету. Без обзира на скандал, америчке власти изјављују да су таква дејства потпуно законита, тачније одговарају унутрашњем законодавству САД.
Истовремено праћене, прислушкивање и проваљивање електронске поште само су инструменти. Један од главних циљева који постижу помоћу њих специјалне службе јесте манипулисање јавним мњењем, каже Игор Нежданов, руководилац департмана за информационе ратове Лабораторије перспективних разрада.
– 2010. године, схвативши да је дати правац врло перспективан и да даје озбиљне резултате, паралелно су била покренута два истраживања. Једно у Агенцији напредних одбрамбених истраживачких пројеката, одељењу Пентагона, друго у ФБР о могућости коришћења инфорамција из друштвених мрежа за потребе државе. Било је неколико праваца. Први је откривање такозваних кризних ситуација. Према подацима из ових извора одношене су одлуке о постојању потенцијалне опасности, могућности њеног избијања, јачања кризе, између осталог социјалне. Други правац је откривање стабилних социјалних група. Када су они почели да делују постало је јасно да исто тако могу да се употребе против друге државе – за откривање социјалне напетости, проблематичних тема које брину све. У датој фази овај систем се активно користи. Прво је он био под Уједињеном кибернетичком командом Пентагона, са да је у АНБ.
Према оценама експерата, у Тунису, тамо где је пре две године започело арапско пролеће, овај систем је кориштен у тест режиму. А већ у Либији могло је да се говори о томе да је процес потпуно аутоматизован.
У Русији, нажалост, са закашњењем је дошло разумевање да је кибернетички простор исти такав простор државе, ресурс који може да буде искориштен од стране противника на штету државе. Ипак мада и касније него у САД, радови су почели. Сада, по речима експерта, основни радови се воде у техничком правцу – тачније заштита од вируса, DDoS-напада. А радовни за заштити од манипулисања људима за сада су у почетној фази. Упечатљиви пример таквог коришћења кибернетичког оружја може да се види данас у Украјини. Врши се активан притисак уз помоћ друштвених сервиса, шири се дезинформација, друтшво се подстиче на одређена дејства.
Неки инструменти за борбу против оваквих психолошких напада у Русији су већ разрађени, каже Игор Нежданов.
– Сада смо завршили израду алгоритама и технологија и завршавамо реализацију читавог комплекса у софтверу – од откривања информационог напада, откривања слабих места опонента, израде сценарија коришћења ових осетљивих места до деловања преко распростирања информација. У коначној фази ће се добити производ који омогућава супротстављање информационим нападима споља – при томе не само према чињеници њиховог почетка, већ откривајући припрему за ове нападе. То је већ опробано у низу реалних примера
За сада је рано говорити о потпуној контроли државе над могућим виртуалним упадима на своју територију. Али за сада такво одбрамбено оружје у процесу разраде, заштита од штетних и разорних информација ствар је сваког више или мање свесног члана друштва, сматра украјински експерт за информационо-аналитички рад Дмитриј Золотуних. По његовом мишљењу, једино што може да се супротстави овом утицају јесте грађанин који жели објективно да перципира дешавања: свако саопштење да доводи у сумњу. Да ли постоји сигурност да инофрмацију преносе људи који лично учествују у догађају? Сама чињеница поставке таквог питања значи да манипулаторима не иде све глатко.
Игор Силецки, Андреј Смирнов,