Кијев: Нема гаса, нема топле воде!

Грота за обичан народ као ја. Грејем се на дрва и угаљ. Струју плаћам ал на минимум. Добра је мени ова планинчина. Неби се мењ`о ни за шта на свету. Јебеш ЕУ и НАТО. Живела Србоија.

Albanski teroristi su na području Kosova i Metohije od početka devedesetih godina počinili bezbroj ubistava nad srpskim i nealbanskim stanovništvom. Neretko se dešavalo da ljudi budu najpre zarobljavani, potom zverski mučeni, pa tek nakon nekoliko dana iživljavanja hladnokrvno ubijani. Kada su u pitanje žrtve koje su stradale na Kosovu mora se napomenuti da se mnogi od njih i danas vode kao nestali, iako je njihova sudbina svima nama dobro poznata. Gotovo da nijedan zarobljeni Srbin nije pušten živ iz ruku ovih zlikovaca, osim ako nije bilo reč o nekakvoj razmeni. Jedan slučaj se posebno izdvaja i to ne samo što se radi o čoveku koji je do bezvesti mučen i što o tome postoje službene beleške, već i zbog toga što su torturu nad njim sprovodili ljudi koji su i danas na visokim položajima u Kosovskoj policiji. Reč je o kapetanu srpskog MUP-a u Peći, Srđanu Srđi Perović.

O tome kako i na koji način je Perović mučen i ubijen svedočio je 2004. Godine svedočio je Dejan Vukelić. Upozoravamo da tekst koji sledi sadrži scene nasilje i mučenja pa zbog toga može delovati uznemirujuće!

„Komandant OVK Miftar Šalja, koji je tokom sukoba na Kosovu i Metohiji bio pod direktnom i neposrednom komandom novog premijera Kosova Ramuša Haradinaja, jula 1998. u selu Lođa iskasapio je i ubio zarobljenog policajca iz Peći Srđana Perovića.

Njegovo telo je ostavljeno da dva dana trune u centru sela, posle čega je pokopan na seoskoj deponiji, navodi se u izjavi svedoka tog zverstva, pripadnika OVK čije je ime poznato istražnim organima. Svedok je do detalja opisao bestijalnost zločinaca i stravične muke koje je trpeo nesrećni Perović.

– Početkom jula 1998. grupa oficira OVK predvođena komandantom Miftarom Šaljom zarobila je u rejonu sela Lođa policajca Perovića koji se izdvojio i zalutao na terenu. Tog dana, oko podneva, Miftar i Binak Šalja su vezanog Perovića dovezli džipom ‘pajero’ u centar Lođe. Perović je bio vezan konopcem oko vrata i ruku za držače krova na džipu. Na sebi je imao plavu maskirnu policijsku uniformu, čizme, opasač i futrolu bez oružja. Vezanog Perovića su odveli u improvizovanu baraku koja je OVK služila kao zatvor. Nakon dvočasovnog ispitivanja Perović je prebačen u prostorije štaba gde je ispitivanje nastavljeno u društvu Ganija Kastratija. Ispitivanje o brojnosti, rasporedu, opremljenosti, pravcima angažovanja i terminima smena policijskih snaga, tokom kog je Perović molio za pomoć i tražio da ga oslobode ili razmene za zarobljene pripadnike OVK, trajalo je celu noć, do osam časova narednog dana. Miftar Šalja je ove molbe kategorično odbijao i Peroviću pretio smrću. Narednog dana oko podneva, Miftar Šalja je Perovića izveo iz barake i vezao za drvo oko kog se okupila masa meštana i pripadnika OVK“.

Lečen za dalje mučenje

Слика Okupljenima se obratio Miftar Šalja, pokazujući na vezanog Perovića i preteći da će tako proći svaki policajac koji bude ugrožavao albansku decu, žene i starce, izvadio je nož, odsekao Peroviću uši i bacio ih na zemlju. Nakon što su Perovića vratili u baraku, Gani Kastrati je odsečene uši zakovao na prethodno pripremljenu dasku na drvetu za koje je Perović bio vezan. Masakriranju je prisustvovao i Muhamet Beriša, komandant OVK iz sela Kruševac. Istog dana oko 14 časova, na insistiranje Kastratija, ja i dr Šuti obišli smo zatvorenog Perovića koji je zatečen u komatoznom stanju, vidno iscrpljen i dehidriran. Hidrogenom smo mu isprali i previli rane, a dr Šuti mu je ostavio tečnost za ispiranje usta. Sutradan je Miftar Šalja ponovio isti postupak pred okupljenim meštanima, s tim da je vidno iscrpljenom Peroviću nožem odsekao nos koji je Gani Kastrati naknadno prikovao za pomenutu dasku. Oko 17 časova, ponovo na zahtev Ganija Kastratija, sa dr Šutijem sam otišao u baraku i konstatovao da se Perović nalazi u teškom stanju. Sledećeg dana oko 13 časova Miftar i Gani su ponovo izveli masakriranog Perovića i vezali ga za drvo. Perović je bio u polusvesnom stanju dok mu je glava bila otečena od nanetih povreda. Okupljenima se ponovo obratio Miftar Šalja, preteći srpskoj policiji, što je naišlo na gromoglasno odobravanje prisutnih. Nakon govora usledilo je novo zlostavljanje Perovića. Gani je, naočigled svih, otkopčao šlic na Perovićevim pantalonama i izvadio mu polni organ, dok je Miftar najavio kastriranje Perovića, a zatim izvadio nož i odsekao mu polni organ. Miftar je uzeo odsečeni polni organ i pokazao ga prisutnima, izričući već poznate pretnje upućene srpskim policajcima. Ovaj postupak je podržalo više prisutnih lica, među kojima su se posebno istakle Nedžmija Morina, medicinska sestra iz Lođe, Mahuša Šalja, Hira Morina i Giljeta Šalja – pripadnice OVK iz Lođe.

Hitac u glavu

Istoga dana oko 18 časova sa dr Šutijem obišao sam Perovića i utvrdio da je u kritičnom stanju. Sledećeg dana oko osam časova Miftar i Gani su ponovo izveli polusvesnog Perovića i vezali ga za džip ‘pajero’, nakon čega su ga, naočigled više prisutnih meštana, vukli po selu, napravili krug i vratili na polazno mesto. U povratku, jedan od pripadnika OVK mokrio je na Perovićevo telo, iako je ovaj još davao znake života. Poznato mi je da su Miftar i Gani, nakon ovog zlostavljanja, ubacili Perovića u džip i odvezli ga u nepoznatom pravcu. Narednog dana, u centru sela pronađeno je beživotno Perovićevo telo, sa vidnom prostrelnom ranom u predelu glave, nanetom iz vatrenog oružja. Perovićevo telo je dva dana bilo izloženo na ovom mestu, nakon čega su ga meštani pokopali na seoskoj deponiji – ispričao je istražnim organima svedok ovog monstruoznog zločina.