Кина бесомучно купује јефтину нафту

Текућа паника на светским берзама због суноврата цене нафте, која је од јуна пала за 41 одсто, не брине много кинеске купце црног злата. Усред најдужег континуираног обарања вредности барела од избијања кризе 2008. године, 113 танкера, од тога 80 из класе највећих, у овом тренутку плови према кинеским лукама, из свих крајева света – од Венецуеле и Европе до Омана и Ирана. Поређења ради, у претходне две године око 60 супертанкера годишње је пристајало у луке највећег светског потрошача енергије.

Драматични поремећаји на тржишту петролеја у 2014. нагнали су Кину да, упркос успоравању тамошње привреде и пада тражње, измени стратегију снабдевања покретачком сировином индустрије. Упоредо са ескалацијом геополитичких напетости од почетка године, а посебно ове јесени, Кина је кренула да купује огромне количине нафте и њених деривата, да гради и наручује нове танкере као и да убрзано зида огромна складишта за петролеј, преносе агенције специјализоване за праћење петробизниса и глобалну поморску трговину.

До августа ове године Кина је повећала увоз нафте за 8,3 одсто, што је највећи скок петрокуповине од 2010. Најмногољуднија нација је у том периоду куповала 440.000 барела дневно више него што је могла да потроши. Колико у октобру фирма ЦНУОЦ – огранак кинеске националне компаније за енергију – откупила је готово све количине петролеја које су стигле на берзу у Сингапуру. Истог месеца кинески нафташи пазарили су у Европи око 250.000 тона бензина, уз још око 335.000 тона дизела и других деривата. Користећи тренутак рекордног пада цене црног злата, од почетка октобра, само једна кинеска нафтна компанија наручила је 47 танкера нафте са Блиског истока.

Уколико настави да набавља нафту садашњим темпом, Кина би идуће године могла да купује дневно око 700.000 барела, односно половину вишка сировине који ће се појавити уколико многобројни произвођачи наставе садашњим темпом да засипају тржиште, тврде експерти у лондонском Ситију.

Лавовски део кинеског увоза нафте (тренутно око 6,1 милион барела дневно) допрема се морем. Да би смањиле зависност од страних превозника кинеске нафтне компаније и тамошња трговачка морнарица, које збирно поседују 70 супертанкера, наручиле су још 27 таквих бродова, што је трећина укупних захтева бродоградилиштима широм света ове године. Кинеска државна нафтна компанија „Синпоек” тврди да домаћи танкери данас превозе више од половине увезеног петролеја.

Кина је да би се обезбедила од потреса на светском тржишту и ојачала стратешке резерве само ове јесени у магацине похранила 35 милиона барела. Званични Пекинг,који иначе ретко објављује колико нафте чува „за недајбоже”, ипак је крајем новембра први пут одступио од те праксе званичним саопштењем да је 2006–2009. склонио на страну 91 милион барела, колико отприлике износи његов двонедељни увоз. Западни берзански експерти, међутим, тврде да су кинеске стратешке резерве нафте дупло веће и да је циљ Пекинга да до 2020. године обезбеди резерве нафте за 90 дана, чему иначе стреме и водеће западне економије.

Купујући више нафте него што може да потроши, Кина данас доводи берзе у дилему да ли ова набавка служи „само” јачању стратешких резерви или за бесомучну куповину постоји неки други разлог.

У међувремену кинеска помама за нафтом иде наруку многобројним власницима супертанкера, који су просечне носивости око два милиона барела. Цена једне вожње крцатог мегатанкера коштала је летос просечно 20.000 долара, а данас, на почетку зимског периода, исто путовање нафте ка Кини наплаћује се 28.000 долара, колико и у време избијања глобалне кризе 2008.

———————————-

Брент испод 68 долара

Цена барела нафте на светским берзама наставила је и јуче драматично да пада, подстакнута прошлонедељном одлуком ОПЕК-а да не смањи производњу. Барел северноатлантске нафте типа „брент” појевтинио је јуче на 67,53 америчка долара, што је најнижа вредност од октобра 2009. Истовремено, барел лаке тексаске нафте продавао се за 63,72 долара, колико је коштао у јулу 2009. Нафта је од јуна на светском тржишту појевтинила 41 одсто, при томе је од заседања ОПЕК-а прошлог петка изгубила 12 одсто, преноси Ројтерс.