Њујорк — САД ће постати највећи извозник, а све богатији кинески потрошачи ће бити највећи купци јефтине америчке индустријске робе, нафте и гаса.

У Европи ћеће шпанска и италијанска роба захваљујући порасту конкурентности истиснути са европског тржишта немачку, уколико буду смањени текући дисбаланси у трговини, прогнозирају аналитичари агенције Блумберг.

Неуравнотежености у светској економији, које су довеле до дубоке рецесије, почеле су од избијања глобалне кризе убрзано да се смањују и светска привреда ће се ускоро изменити до непрепознатљивости, прогнозирају у Блумбергу.
Амерички дефицит текућих плаћања и кинески суфицит се постепено смањују, али процес уравнотежења светског трговинског система за сада коче Немачка и друге земље северне Европе које никако не желе да мењају свој економски модел – да стимулишу раст и одустану од високих суфицита. Немачка жели да остане главни извозник на рачун страдања јужних чланица ЕУ, указују аналитичари.
О значају смањења дисбаланса текућих плаћања први је још 2010. говорио амерички министар финансија Тимоти Гајтнер, подсећа Блумберг.
Гајтнер је тада на састанку министара финансија и гувернера централних банака у Јужној Кореји позвао Кину, Немачку и друге земље-извознице да смање своје суфиците текућих плаћања, а САД и друге нето увознике да почну да смањују своје дефиците.

Он је предложио да та смањења буду прописана споразумом којим би се дефицити и суфицити ограничили на свега четири одсто бруто домаћег производа (БДП).
Неуравнотежености су се, иначе, појавиле у деценији пре појаве садашње кризе када су Американци, да би куповали кинеску робу, све дубље тонули у дугове. Извозници су у замену за робу добијали дужничке записе и бринули се да ли ће им увозници икада моћи да врате дуг.
Кина има у власништву америчке владине обвезнице у вредности од 1.000 милијарди долара. Гајтнеров предлог из 2010. је, медјутим, претрпео фијаско јер се није допао Јапану, Кини и Немачкој.
Кина и САД су две године касније, ипак, и без споразума испуниле циљ смањења суфицита, односно дефицита текућих плаћања на четири одсто БДП, што је, по мишљењу аналитичара Блумберга, знак постепеног оздрављења светске економије.
Економисти Медјународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) имају, медјутим, другачије мишљење. Они су уверени да је то смањење само последица пада светске трговине и тражње у развијеним земљама.

ММФ и ОЕЦД у својим најновијим анализама потврдјују да се неуравнотежености текућих операција смањују, али да су и даље прилично велике.
Према процени ОЕЦД, обим спољних дисбаланса у свету сада износи просечно 3,75-4 одсто, што у потпуности одговара Гајтнеровом циљу. Они ће се у следеће две године смањити за приближно 0,25 процентних поена, што се повезује са растом кинеског увоза , као и динамиком курсева долара, јапанског јена и кинеског јуана.
ОЕЦД амерички дефицит текућих плаћања процењује на три одсто БДП, према шест одсто у 2006. и очекује да он ове и следеће године остане на стабилном нивоу јер ће раст домаће тражње бити надокнадјен повећањем производње нафте и гаса у земљи , чиме ће бити смањен увоз тих енергената. Амерички дефицит ће у 2014. порасти на 3,2 одсто БДП због опоравка економије и тражње.
Суфицит текућих плаћања Кине ће ове године износити свега два одсто БДП , према четири одсто у 2010. и 10,1 одсто БДП у 2007, што је повезано с растом домаће тражње и снижењем цена сировина које та земља купује. Кинески суфицит ће у 2014. опасти на 2,2 одсто БДП, прогнозира ОЕЦД.

Уравнотежење је у току и у Јапану јер је светска тражња јапанских производа у паду, а та земља истовремено мора да све више увози енергенте због одустајања од атомске енергије.
Јапански суфицит текућих плаћања је снижен са 3,7 одсто БДП у 2010, на 1,1 одсто у 2012, али биланс никада неће прећи у дефицит, будући да та земља добро зарадјује на финансијским активама у иностранству.
Економисти ОЕЦД у својој дугорочној прогнози за период до 2060. тврде да ће у следећих 20 година дисбаланси расти и до 2030. достићи преткризне нивое, али ће затим постепено опадати.
ММФ смањење светских неуравнотежености повезује са успоравањем пословне активности и падом светске трговине, при чему расте увоз земаља с великим суфицитима, а опада потрошња у економијама, запалим у дугове.
Постоје, ипак, и невелика структурна побољшања – у Кини расте потрошња, смањују се дефицити у земљама на југу Европе, а извозници нафте повећавају социјална давања и не купују амерички дуг.
Немачка, за разлику од Јапана или Кине, практично не покушава да смањи суфицит текућих плаћања. ММФ је позвао велике економије да наставе да смањују своје неуравнотежености како би се убрзао раст светске економије.
Економисти Блумберга су уверени да је смањење дисбаланса сигнал да се у свету појављују нови покретачи раста и да се модел светске економије у потпуности мења.
Светска економија ће у будућности постати здравија ако се, наравно, не оствари прогноза ММФ и ОЕЦД да ће се неуравнотежености вратити, закључили су аналитичарти Блумберга.