Пекинг наставља са куповином златних полуга у светлу сличних напора других централних банака да се удаље од америчког долара у позадини смањења светског економског раста.
Кина је у марту повећала своје златне резерве четврти месец заредом, према новим подацима које је објавила Народна банка Кине.
Прошлог месеца прилив је износио 11,2 тоне, након што је у фебруару додато 10 тона, у јануару 11,8 тона, а у у децембру 9,95 тона, чиме би укупне резерве достигле 1.894 тоне, или 60,62 милиона унци.
Кина, водећи светски произвођач и потрошач злата, наставља са куповином злата као део стратегије за удаљавање од америчког долара.
Овај подстицај долази усред сличних напора других земаља, укључујући Русију и Јапан, да продају резерве америчких долара и обвезнице усред њихове приметне слабости као инвестиције. Успоравање глобалног економског раста и неизвесности око текућег трговинског рата између Кине и Сједињених Америчких Држава такође играју улогу, сматрају берзански аналитичари.
Народна банка Кине није пријавила пораст у својим фондовима више од две године, а званични подаци из новембра 2018. године одражавају оне објављене у октобру 2016. године.
У јануару је Кина била шеста највећа златна резерва на свету усред извештаја Светског савета за злато — да су глобалне централне банке прошле године купиле укупно 651,5 тона овог метала.
Према извештајима „Блумберга“, ако Кина настави „да акумулира златне полуге по садашњој стопи током 2019. године, могла би да заврши годину као највећи купац након Русије“, која је већ повећала своје златне резерве на око 2.149 тона.
Као резултат ове куповине злата Русија се сада налази међу првих пет власника злата у свету; на првом месту су Сједињене Америчке Државе са 8.130 тона, Немачка са 3.370 тона, Италија са 2.450 тона и Француска са 2.440 тона.
Спутник
