Кина истискује страни бизнис са свог тржишта

Многе сфере регулисања претерано су концентрисане на стране компаније, истиче Америчка привредна комора. Пре свега то се тиче сфере ИТ, аутомобилске индустрије и других високотехнолошких грана. Тако су кинеске власти иницирале антимонополска истраживања против компанија Microsoft, Qualcomm и Chrysler. Сличне проблеме осећа и европски бизнис у Кини. У августу Европска привредна комора саопштила је да се врши притисак на европске компаније од стране контролних органа. Под антимонополске казнене санкције су доспели Audi, Ag и Daimler AG. Национална комисија за развој и реформе Кине објавила је да аутомобилски концерни треба да исплате у виду казни по 30 милиона евра. Пекинг није заобишао ни јапанске произвођаче аутоделова. Оптужили су их за заверу у циљу повећања цена продукције и казнили са укупно 202 милиона долара.

Кинеске власти одбацују оптужбе за пристрасан однос према страном бизнису. Оне подвлаче да антимонополне провере треба да заштите потрошаче и створе услове за поштену и отворену конкуренцију.

Ипак, многи експерти се придржавају друге тачке гледишта. Они истичу да директна државна инервенција смањује ниво слободне конкуренције, истина, уз ограду: у одређеној етапи заштита националних произвођача у неким сегментима тржишта постаје неопходна мера за развој економије. Кина је очигледно управо ступила у ту етапу. Страни бизнис ће морати да се прилагођава новим правилима игре, тврди експерт Европског института РАН Владислав Белов:

Амерички и европски инвеститори, очигледно, рачунали су да фактори на које су се они ослањали, доносећи одговарајуће инвестиционе одлуке 90-их и 2000-их година, остаће исти. Биће сачувана јефтина радна снага, велико унутрашње тржиште и лојалност власти. Али ради се о томе што Кинези уче од европљана и Американаца не само да производе квалитетну иновациону продукцију, већ позајмљују и вештину лобирања сопствених произвођача.

У последњих неколико деценија напредак кинеске економије у многоме је био осигуран на рачун страних инвестиција. Власти не само да нису ометале долазак страних компанија, већ су им осигуравале и повољне услове за бизнис. Али ради се о томе што за то време, упоредо са страним сектором, активно се развијало и тржиште националних произвођача. Дошао је моменат када су се њихови интереси суочили.

Стране компаније, жалећи се на дискриминацију, прете да ће смањити инвестиције и истичу да Кина може у потпуности да буде лишена статуса привлачног региона за улагање капитала. Између осталог, ово је објективна тенденција. Расте стандард становништва, поскупљује радна снага. Чак локалне компаније све чешће пребацују производњу у „јефтиније“ земље Југоисточне Азије.

Власти Кине су свесне да је модел напретка економије који се базира на страним инвестицијама себе преживео. Нови покретач развоја треба да буде унутрашња потрошња и сектор услуга. У таквим условима кинески протекционизам тешко да има политичку позадину и усмерен је против конкретних земаља или компанија. Једноставно Кина тежи да стимулише извоз сопственог капитала. Зато држава почиње строго да штити националне интересе.

Леонид Ковачич, Глас Русије