Назад у 2008, на почетку колапса деривата и кредитног система, написао сам неколико економских уводника дискутујући о ономе што сам видео као највиталнији тренд глобалног финансијског система, и како ће то изазвати катастрофалане потресе који ће учинити да САД и долар финансијски потону. Овај тренд, који како се чини има озбиљног корена у 2005, била је велика промена од стране Кине која од извозно зависне земље, извора јефтине производње и радне снаге, постаје умерени извозник, потрошачки центар и валутна сила. По мом мишљењу у то време, сви докази су указивали да се Кина позиционира како би се откачила своје зависности од америчког тржишта и долара. Био сам, наравно, нападнут као “пророк пропасти” и “теоретичар завере”. Пет година касније, критичари су променили своју мелодију …
За последњих десет година, Кина је полако али сигурно издавала у јуану деноминиране обвезнице и хартије од вредности широм света, док истовремено потписује билатералне споразуме са више нација и тиме истискује амерички долар као резервну светску валуту. Овај процес је протицао углавном незапажено од стране мејнстрим финансијских медија. Међутим, ја и многи други независни аналитичари не могу превидети црвене заставе. Покушао сам да резимирам ситуацију и чињенице колико сам могао у мом чланку “Како ће САД долар да буде замењен”, који је објављен у мају прошле године:
‘How The U.S. Dollar Will Be Replaced’
Највеће питање за мене је било, ако је Кина један од највећих носилаца девизних резерви на планети, и ако има штедњу већу од било које друге нације, зашто онда потреба или жеља да се у 2005 почне са издавањем дуга деномираног у јуану? Зашто поазјмљивати капитал од иностраних кредитора? Кини сигурно није био потребан новац. Зашто су они удаљавају од извозне зависности и изграђују потрошачку базу? И зашто покушавају да рашире употребу њихове валуте? Не би ли потеба за глобалном циркулацијом јуана довела до евентуалног повећања његове вредности? Зар Кинези не желе да њихова валута буде јефтина, како би могли да одрже супериорност извоза? Шта су то Кинези знали у 2005 а да ми нисмо?
Па, изгледа да су били психотични, или их је НЕКО унапред упозорио. Знали су да ће бити кризе у америчкој потрошњи и да ће то довести до озбиљног смањења увоза, због чега су почели изградњу трговинских послова у оквиру АСЕАН како би заштитили себе. Они су знали да ће бити велике девалвације долара, што је разлогзбог којег они пребацују много од својих дугорочних државних фондова на краткорочне државне обвезнице којих би могли да се отарасе много лакше, јер су знали да ће ММФ промовисати специјална права вучења као нови резервни систем замене долара, због чега им је у интересу да свуда шире јуан, добијајући тако захвалност глобалних банкстерa и укључивање јуана у корпу валута. У ствари, Кина је упумпавала јуан на глобално тржиште чак и брже него што су Федералне резерве штампале долар:
“China Accounts For Nearly Half Of World’s New Money Supply”
Кина је поплавила систем са јуаном! То значи само једну ствар; Кина више не жели да се одржи традиционални трговински однос који је имала са САД.
Да би моје тврдње биле још јасније, ја бих нагласио да Кина није само постала највећи светски произвођач злата, већ и његов највећи купац, недавно превазилазећи Индију. Званичне процене кинеске куповине злата у 2012 крећу се на око 800 тона; што је запањујући пораст у њиховим залихама.
САД и Федералне резерве не могу ни да испоруче злато које би требало да чувају за друге, укључујући и Немачку.
Кина је такође недавно учетворостручила увоз пиринча и утрострулила увоз пшенице и кукуруза за само годину дана. Зашто? Опет питам, шта они знају а да нама нису рекли?
Growing economy, better diet quadruple rice imports to China
Као што сам рекао пре много година, Кина је негована као алтернативни економски мотор у опозицији са САД, и рекао сам да то ће довести до одбацивања долара од стране Кине. Овај сценарио није заснован само на мом мишљењу, о томе је такође отворено говорио један од финансијера елита, укључујући ту и Џорџа Сороша:
Прошлог месеца, исти план је поновио Џу Мин, заменик генералног директора ММФ-а. У његовој изјави, он је нагласио успешан прелазак Кине у потрошачки систем, а да је јуан или ренминби, на путу да постане светска резервна валута:
RMB on way to becoming global reserve currency: IMF official
Верујем да је време ове епске промене, као и све политичке и финансијске сукобе који ће то донети, већ почело …
Јављено је ове седмице да је Кина престигла САД и да је по први пут постала трговачка сила број један у свету:
Амерички извоз и увоз прошле године износио је $ 3,82 билиона долара, изјавио је амерички секретаријат за трговину прошле недеље. Кинеска царинска управа известила је прошлог месеца да је укупна робна размена земље у 2012 износила 3,87 билиона долара. Кина је имала 231,1 милијарду долара годишњег трговинског суфицита, док је САД у исто време имала трговински дефицит од 727,9 милијарди долара:
“То је невероватно да привреда која је само делић величине америчке економије има већи обим трговања,” каже Николас Ларди, виши сарадник у Петерсон институту за међународну економију у Вашингтону. “Превазилажење САД није због знатно потцењене валуте која је довела до извозног бума”, рекао је Ларди, истичући да је кинески увоз растао брже од извоза од 2007. “
“Према О’Нилу (Голдман Сакс Џим О’Нил), трговинске бројке наглашавају потребу да се Кина увуче још дубље у глобалну финансијску и трговачку архитектуру коју је САД помогла створити.
“На овај или онај начин морамо Кину више укључити у глобалне организације данашњице и будућности, упркос њиховом оклевању,” рекао је О’Нил, помињући укључивање Кине у систем специјалног повлачења међународног монетарног фонда и њихове корпе валута. “Немати Кину да све више учетсвује како симболично тако и активно у важнијим ствариима од централног значаја за све ове ствари било би веома блесаво.”
За оне који још увек нису свесни зашто је то тако велика ствар, то је у суштини прекретница у светској трговини. Нема сумње да ће Кина сада бити примљена у СДР, а да ће њихов значај као трговачког и потрошачког центра брзо довести до њиховог одбацивања долара. Једноставно речено, долар ће ускоро изгубити свој статус светске резервне валуте. Многе ће развеселити ова промена као неопходан напредак ка више “глобално свесном” економском систему. Међутим, то није тако једноставно. Централизација је превасходно сан идиота, и у свакој мутацији (или ампутацији) увек постоји знатан бол. Присталице овог “новог светског поретка” (њихове речи, не моје) изгледа да су ставили САД као примарног примаоца овог финансијског бола.
У мојим ранијим анализама, претпостављао сам да је могуће да Јапан буде примљен добровољно у нови трговински блок АСЕАН-а и да ће се брзо отарасити долара, углавном због тога што њихова извозна тржишта у великој мери пате због пада америчке куповине моћи. Сада се чини да је Јапан није био толико савитљив како су глобалисти хтели, тако да може доћи до рата у Пацифику.
Реторика у кинеским новинама је врло загрејана и провокативна, а тензије које окружују Сенкаку / Диаоиу острва достижу тачку кључања. Две земље су урадиле све до сада ОСИМ да су пуцали једни на друге, а и то ће се дешавати у догледно време. Чак су и кинески филмови објављени у протекле две године натопљени са анти-јапанском пропагандом, већина њих обично постављена током другог светског рата око бруталне инвазије и потчињавања кинеза од стране јапанаца у кинеским провинцијама.
Рецепт који ће довести до неизбежне катастрофе, са САД у центру тог лонца који кључа. Као што сам истакао у свом последњем економском уводнику, сада морамо гледати на догађаје много пре него на бројеве како би стекли увид куда се то крећемо. Дошло је време. Кина је скоро спремна за укључивање у ММФ. Непредвидљивост широм света је висока. Америчка влада има ускоро да донесе коначну одлуку око фискалне литице у марту, а да не помињемо изненадни притисак око могуће регистрације и конфискације оружја. Моји инстинкти ми говоре да се толико експлозивних аспекта стапају заједно у истом тренутку и да то није обична случајност. Следећих неколико месеци позивам на хипер-будност и сваки грам енергије који можемо скупити да едукујемо што више људи у што је могуће кратком временском року.
Ја опет кажем, Кина је премашила САД у глобалној трговини. Пад долара је очигледно следећи корак …
Тајлер Дурден
Зеро хеџ
превод: Србија данас
