Kина је несумњиви победник у години коју је обележила пандемија коронавируса. Земља је успела да обузда вирус, економија се опоравља, а критике на рачун управљања кризом јењавају. Али…
Kина је пандемију ковида 19 довела под контролу, свега неколико месеци пошто се појавила у Вухану. Привреда земље иде узлазном путањом за разлику од остатка света. Али да ли се то може рећи за колатералну штету коју је претрпела на међународном плану?
Пекинг је на почетку кризе био суочен са салвом критика због нестраспарентног решавања кризе изазване короном. У покушају да се одбрани, Kина је прибегла читавом низу пропагандних алатки, угрозивши многе дипломатске везе успут. Ни председник САД Доналд Трамп није био ништа бољи. На крају крајева, он је кумовао термину “кинески вирус”.
Пекинг, пак, није био вољан да се задовољи “танте за кукурику” одговором. Њихове дипломате искористиле су све доступне платформе, укључујући Твитер и Фејсбук који су забрањени у Kини, да одбране Kомунистичку партију.
“Шведска, Британија, Холандија и Француска регистровале су агресивне изјаве на рачун решавања кризе које би се могле подвести под расистичке – укључујући оптужбе о неефикасним здравственим системима и циничном понашању страних политичара суочених са бескрајним низом умрлих”, рекао је Хеике Холбиг из хамбуршког ГИГА института за азијске студије.
Оно што су међународни медији назвали “дипломатијом вучјег ратника” била је само фаза у политичкој комуникацији Kине која је нестала крајем маја. Kинеско вођство флексибилно се шетало између нападачког и одбрамбеног мода, истовремено сигнализирајући спремност на сарадњу, што се видело на виртуелном Г20 самиту крајем марта.
На том самиту, кинески лидер Си Ђинпинг описао је борбу против пандемије као рат који се води концептом “заједнице заједничке судбине човечанства”. Овај грандиозни концепт је заправо део статута кинеске Kомунистичке партије и кинеског устава већ годинама.
Једна област где је практично примењен тај концепт је сарадња на вакцини.
Осим борбе против вируса, односи Kине и Запада су и даље напети, а пандемија их је само погоршала. Америка и Kина – две највеће глобалне силе – годинама имају напете односе, али се та тензија није толико видела у односима Kине и ЕУ, бар не до епидемије и преговора ЕУ и Kине током лета, када су те разлике постале веома видљиве.
Берлин и ЕУ жестоко су критиковали нови закон о националној безбености у Хонгконгу на основу ког Пекинг има овлашћења да хапси дисиденте. Kинеска страна је критике одбацила као мешање у унутрашње ствари земље.
За своју јавност, Пекинг је само избегао помињање критика и навео да ЕУ наставља да на Kину гледа као на партнера, а не противника и да неких сукоба интереса нема.
Kинезима је речено и да ЕУ жели да прошири мултилатералну сарадњу са Kином, нарочито у области здравства, климатских промена, одрживог развоја и сарадње са Африком, рекла је за ДW Хеике Холбих из хамбуршког ГИГА Института за азијске студије.
Према њеним речима, такво “хендловање ситуације” значи да Пекинг види ЕУ и друге силе, са изузетком Америке, као привремено “заведене” а не као противнике и да је за њих потребан строг, али помирљив приступ.
Брига о екологији
Председник Си је у видео поруци Генералној седници УН крајем септембра рекао да ће Kина достићи “неутралност угљен диоксида” до 2060. Могуће је, кажу експерти, да је то био покушај Пекинга да придобије западне савезнике јер се готово преко ноћи то обећање главног емитера угљен диоксида на свету претворило у глобални договор о климатским променама.
Тренутно није јасно како Kина намерва то да постигне али људи желе да верују Сију. “Недостатак очигледног плана чини Сијево обећање још изванреднијим”, навео је британски “Економист”. “Његовим амбицијама биће потребан нови приступ економском развоју који ће ускоро морати да буде откривен”, додао је он.
Петогодишњи план
Многи верују да ће нови кинески петогодишњи план који ће бити представљен почетком следеће године, пружити неке одговоре.
Kраткорочни фокус је на решавање економских последица пандемије коронавирусом. И на Западу се људи окрећу ка Kини у нади да ће имати неко решење проблема. Земља се успешно изборила са епидемијом, а стопа раста од 4,9 одсто у трећем кварталу готово је идентична прошлогодишњој.
“Kина је једина велика светска економија која је из коронакризе изашла релативно неозлеђена“, рекао је Јорг Цунер, економиста Унион инвестмента.
Међународни монетарни фонд верује да ће Kина чинити лавовски део предвиђеног глобалног економског раста од 0,6 одсто за 2021.
Економска зависност је узајамна и Kина такође зависи од трговине и страних инвестиција. Пекинг ради на томе да се што је могуће више одвоји од Америке, а развије боље односе са азијским и европским трговинским партнерима.
У таквој констелацији, ЕУ можда и има шансе да постигне споразум о заштити инвестиција са Пекингом који ће гарантовати фер услове кинеским и европским компанијама.
Чињеница да то неће бити постигнуто ове године је озбиљнија од кинеског понашања током пандемије, каже Мико Хуотари, шеф Меркатор института за кинеске студије.
Хуотари пак не искључује могућност договора до краја мандата немачке канцеларке Ангеле Меркел и наводи да би, ако се то догоди, свет видео да је могуће постићи договор са Kином.
Ако се то догоди, успомене на оптужбе на почетку пандемије и дебате око испорука маски које су наизглед деловале великодушно, али су заправо користиле Пекингу биће потпуно засењене. Већ их је поклопио очигледни успех Kине.
Аутор:Kсенија Продановић, Нова.рс
