Кина је кренула у лов на пољопривредна добра

Кинеска влада се до сада ослањала на стратегију „умереног увоза“ пољопривредних култура и куповину пољопривредних добара других земаља. Сад се акценти мењају.

Тако је прошле године шангајска фирма Shuanghui Group једноставно „прогутала“ компанију из САД купивши за 7 милијарди долара произвођача меса Smithfield Foods заједно с његовим дуговима. А кинеска државна корпорација Cofco која контролише 90% унутрашњег тржишта пшенице, купила је контролне пакете холандског трејдера Nidera Holdings и пољопривредне јединице вишепрофилне Noble Group плативши за обе компаније скоро 3 милијарде долара. Самим тим је Пекинг обезбедио за себе елеваторе у Аргентини, шећеране у Бразилу и млинско-пекарска предузећа у Централној Европи с фабрикама за прераду сунцокретовог семена у ЈАР и у Украјини.

Узгред речено, о Украјини. Прошле године су медији саопштили да Кина изнајмљује од Кијева до 3 милиона хектара пољопривредних добара за 2,6 милијарде долара. Гласине нису потврђене. Али, као што се зна, нема дима без ватре. Сличну стратегију Кина примењује у Аустралији, Океанији, Јужној Америци, и само по себи се разуме, у суседној Русији, – подсећа члан управног одбора Руског савеза индустријалаца и предузимача Иван Оболенцев:

Кина је огромно тржиште намирница које се развија. Земља у којој живи једна петина становништва на земљи, поседује само 9% светских обрадивих површина. Није чудо што Кина не само да развија производњу намирница у земљама којима су потребне инвестиције, већ и купује готове агроиндустријске корпорације.

Само, тешко да ће кинески пут ка осигуравању намирница бити лак: „аграрни свет“ је одавно подељен. До 70% светске трговине житарицама контролише такозвана „четворка ABCD“ – америчке компаније ADM, Bunge и Cargill, као и француска Louis Dreyfus Holding. И Јапан је престигао Кину: 2007. године је његов Mitsui & Co од нуле створио сопствену „империју намирница“ с активама на пет континената. Ипак, Кина ће узети своје парче колача, – уверен је Иван Оболенцев.

Не сме се искључити могућност да једну или две компаније из горе поменуте глобалне четворке купе Кинези. Тим пре што могу да дозволе себи да купе било коју активу светских размера. Назив ће остати, али ће се променити власник. У складу с тим, промениће се и кретање терета. Засад је Кина заинтересована за повећање испоруке намирница из суседне Русије.

На пример, само влада провинције Хејлунђан на руском Далеком истоку изнајмљује скоро 600 хектара земљишта пољопривредне намене. Производи који се одгаје на овој површини у потпуности иду у Кину. Осим тога, упозорава члан управног одбора Руског савеза индустријалаца и предузимача Иван Оболенцев, дешава се да плодна земља након периода у току којег је користе кинески партнери, доспева у тако жалосно стање да на њој не расте чак ни коров. Разлог је огромна количина хемикалија коју примењују кинески одгајивачи поврћа. Укључујући и оне које су потпуно забрањене за коришћење у Русији. Мада, тешко да може бити речи о односу суседа према руској земљи ако не воде бригу ни о својој земљи. Кинеска влада званично признаје да на преко 3 милиона хектара обрадивих површина у Кини више не могу да се гаје пољопривредне културе због загађености пестицидима.

Александар Мамичев

Глас Русије