Научници целог света још увек нису дошли до заједничког мишљења поводом утицаја ГМО производа на здравље човека. И док се у Европи воде спорови шта забранити, а шта не, Кина је заузела много одлучнију позицију по том питању. Новинар RT Алексеј Јарошевски је дискутовао на ту тему са водитељем Нилом Харвијем.
Кина се поноси што је успела да пробије на тржиште свој кукуруз – она неће да га купује од САД. Ако се погледају цифре, може се видети да су продаја и увоз америчког кукуруза значајно смањени. Wall Street Journal је израчунао губитке у новчаном еквиваленту: америчке трговинске компаније су већ на губитку од пола милијарде долара. Треба рећи да је Кина последњих година била један од највећих увозника америчког кукуруза: 5 милиона тона зрна годишње и треће место по увозу кукуруза, али се ове године извоз кукуруза у Кину смањио за 85%. Узрок томе је да Кина не жели да купује генетски модификовану продукцију. Претпоставља се да су се власти одлучиле за тај корак на захтев јавности – на крају крајева, људи и користе кукуруз.
„Кина производи своје пољопривредне културе. Он жели да у некој мери буде независан од јако великог увоза стране пољопривредне продукције. И, колико је нама познато, представници растуће средње класе у Кини се врло озбиљно односе према намерницама које купују. Ако у Кини купујете јагоде, које по изгледу и мирису подсећају на јагоде, али нису јагоде – онда то не представља никакву вредност за купце“, рекао је за RT Торстен Патберг, истраживач у области пољопривреде, сарадник Института за фундаментална истраживања.
Недавно је и руски премијер изјавио да Русија не жели да купује генетски модификоване намернице, да сама има довољно земље, могућности и знања да производи своје природне културе. Постоји мишљење да то може добар моменат да Москва и Пекинг започну трговину кукурузом и другим пољопривредним културама. И ко зна, можда се ускоро на кинеском тржишту појави руски кукуруз.
