15.11.2011. – Кина је данас практично једини излаз за Европу
Кина је предложила руководству ЕУ замену. Пекинг је спреман да помогне финансијски, ако Брисел испуни било који од три услова: подигне статус Кине у Међународном монетарном фонду, прошири права земље у СТО или укине ембарго на испоруку европског оружја. Руководство ЕУ је оценило предлоге као „понижавајуће и опасне“.
Пекинг је већ предлагао финансијску помоћ ЕУ – истина, сваки пут са примедбама. Почетком октобра Кина је убеђивала да је спремна да помогне Европи са 100 милијарди долара, али уз гаранције да ће јој се позајмица вратити. Касније су власти Кине прецизирале да новац неће бити предат директно, већ преко ММФ – због чега је привлачност понуде нагло изгубила драж. А уочи самита Г20 у Кану председник Ху Ђинтао је неочекивано изјавио да је Европа у стању да самостално изађе из кризе.
Нови кинески предлози сведоче о томе да је руководство земље добило тачну представу дешавања, сматрају аналитичари. У Пекингу су схватили да могу извући дебелу корист од настале економске ситуације у ЕУ. Такав прилаз је по свему судећи увредио Брисел, сматра експерт Института за Европу у РАН Владислав Белов:
„Захтеви су неприхватљиви јер је Кина почела да се ценка. Нуди економску подршку у замену за економске олакшице. У западном цивилизованом свету се то не ради: нудите подршку али истовремено говорите слабијем у моменту партнеру да вам уступи у одређеним стварима“.
Са тим се наравно не морамо сложити. У Европи такође знају да се ценкају. „Ајкуле“ западног бизниса не би пропустиле шансу да извуку корист од партнера који се нашао у тешком стању. Друга је ствар што би у овој ситуацији „кинески услови“ одмах подигли Пекинг на неколико лествица у светској хиерархији. Јер ради се о – ни више, ни мање – контроли над међународним финансијским институцијама и приступу напредним војним технологијама. Поред тога Кина може да добије већу слободу на европском тржишту, рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ директор Центра за стратешка истраживања Кине Алексеј Маслов:
„Треба схватити да је читава кинеска политика и традиционална политичка кутура основана на томе да Кина веома паметно изводи рачуницу свих својих даљих корака. У томе нема филантропије, то је прецизан план уласка Кине у Европу. То је почело у периоду кризе 2008-2009 година, када је активно куповала најразличитије европске фирме. Данас Кина има шансу да преузме контролу над читавим областима европске индустрије“.
Брисел је пре свега забринут тиме што Пекинг тражи да јуан буде укључен у корпу SDR – који се користи у ММФ као резервна валута. Сада су тамо амерички долар, евро, британска фунта и јапански јен. Ако се придода и јуан, Пекинг ће имати право вета у ММФ. А значи да ће Кина добити могућност да блокира рад једног од најважнијих финансијских инструмената САД и Европе. Исто ће се догодити и са СТО, ако Кина добије већа права у тој организацији. А предлог да се укине забрана за испоруку оружја заоштрава раскол у самој ЕУ. Пре неколико година Француска и Немачка – главни европски извозници оружја – су предлагале да се одустане од те забране, али наишле на противљење Велике Британије, Шведске и Холандије.
Ипак све је то било пре дужничке кризе у ЕУ. А садашњи економски потреси могу натерати Европу да се замисли, сматра Алексеј Маслов:
„Кина је данас практично једини излаз за Европу. Ниједна друга земља не може да понуди кредите у таквим износима. Друго, Кина је спремна да отвори своја тржишта за европске произвођаче, да подржи развој европске индустрије. У овом случају Кина, наравно, озбиљно помаже Европи“.
Засад европска јавност са негодовањем коментарише азијску понуду. Али, стручњаци кажу, време није на страни Старог Света. У Пекингу наглашавају да се у економским преговорима умешала велика политика. Кина жели да помогне, али то није добротворна акција. Када САД и ММФ предлажу помоћ, они такође постављају услове. Па логично је да Кина чини исто.
