Кина саопштила да започиње серијску производњу носача авиона

Последњих дана у кинеским медијима се појавила серија фотографија палубних ловаца Ј-15 у стандардној боји авиона авијације ВМС НОАК. Било је објављено да су они примљени у наоружање и да се испоручују трупама.

У реалности овај догађај се десио најкасније крајем августа када је носач авиона Лаонин посетио председник Кине, председник Централног војног савета Си Ђинпинг. Први авион у бојама морнаричке авојације (а не у жутој боји уобичајеног за пробне моделе) био је приказан на телевизији управо тада. Почетком септембра контраадмирал Јин Чо у интервјуу једном од интернет-медија изразио је лично мишљење о томе да је авион већ примљен у наоружање и серијски се производи.

За сада је реч само о једноседу. Два прототипа ловца двоседа Ј-15S и даље пролазе летачке пробе (први лет био је извршен у новембру 2012. године). Постојање двоседа повољна је разлика програма Ј-15 у односу на совјетски програм Су-33 и омогућава да се брже припремају кадрови за морнаричке пилоте. Руска палупска авијација добила је ловац двосед тек недавно, почетком производње и куповине авиона Миг-29КУБ.

Кина је већ достигла релативно висок темпо производње ловаца Ј-11В/Ј-11ВS. Совјетски носачи авиона пројекат 11435, чија је прерађена варијанта Лаонин, требало је да носе један пук тешких ловаца Су-33. Нису тачно познате све конструктивне промене Лаонина у поређењу са својетским пројектом, али нема основа да се очекује нагли раст авиона који се базирају на њему. Већ до 2015. године Кина може да произведе довољни број ловаца Ј-15 како би комплетирала авионско крило Лаонина и приступила комплетацији наредног авионског пука за други кинески носач чија изградња већ тече увелико у Шангају.

Појава нове серије чланака о авиону у медијима може да говори о намери кинеских власти да ускоро коначно отворе податке о Ј-15 и у пуној мери искористе такав престижан вид наоружања као палупска авијација у пропаганди оружаних снага. Могуће да ћемо ускоро видети много и лепих филмова о кинеским пилотима палупске авијације, као што се већ дешава са пилотима ратног ваздухопловства.

Темпо раста реалног борбеног потенцијала кинеске авијације на носачима авиона може да буде већи него што очекује већина страних посматрача управо због великог политичког значаја који Кина придаје носачима авиона. Са тачке гледитша пилотирања и примене наоружања Ј-15 тешко да постоје радилане разлике од Ј-11В/ВS, а његови пилоти треб ада се односе међу најискусније у оружаним снагама. Прави изазов ће бити осигурање ритмичног рада свих система носача авиона, правилно и брзо сервисирање авиона на палуби, као и владање тактиком примене авијације на носачима авиона.

Кина се припремала за појаву сопствених носача авиона у крајњој линији од 80-их година, извела је велика теоријска истраживања и разматра изградњу носача авиона као важан националан програм, по статусу упоредив са пилотираним космичким програмом. Може се очекивати да су предузете специјалне мере не само у концентрацији рада материјалних ресурса, већ и у упућивању најбољих кадрова на носаче авиона. Можда је реч не само о флоти, већ и о укључивању у освајање носача авиона стручњака из других видова оружаних снага и о активном коришћењу кадровског потенцијала индустрије. Сасвим је могуће да 5-7 година за претварање Лаонина у реалну борбену силу неће бити потребно. Већ у догледној будужности његово присуство ће моћи да изврши битан утицај на ситуацију у неким регионима, на пример у Јужном кинеском мору.

Василиј Кашин,