Кина шири сарадњу са Венецуелом, Кубом, Аргентином и Бразилом

Председник Кине Сји Ђинпинг потписао је са Венецуелом низ споразума о куповини нафте и руда, одобривши тој земљи, између осталог, кредитну линију вредну четири милијарде долара у замену за венецуеланску сирову нафту и друге производе. 

Кинески председник већ је потписао низ споразума са Аргентином и Бразилом у оквиру посете Латинској Америци, где ће му последња станица, након Венецуеле, бити Куба.

Сји је у Аргентини договорио 11 милијарди долара вредну валутну размену, која ће влади председнице Кристине Фернандез де Кирхнер пружити преко потребна средства. Аргентина је искључена са међународних тржишта капитала од банкрота из 2001.

Кина је недавно у Бразилу, заједно са осталим чланицама групе БРИКС, Бразилом, Русијом, Индијом и Јужноафричком Републиком, покренула оснивање нове развојне банке, која би требало да буде пандан институацијама као што су Светска банка и Међународни монетарни фонд.

Трговинска размена Кине и земаља Латинске Америке значајно је порасла у последњих неколико година, достигавши 261,6 милијарди долара у 2013.

Кина је тренутно други по величини трговински партнер Аргентине, Кубе, као и највећи партнер Бразила од 2009. Пекинг је такође други по величини купац венецуеланске нафте, након САД.

Сји ће се на Куби састати са колегом Раулом Кастром, са којим би требало да потпише више билатералних споразума. Посета кинеског председника Куби поклапа се са доласком око 50 кинеских предузетника у Хавану ради ширења пословне сарадње.

Укупни дугови Кине премашили 250 одсто БДП

Укупан терет дугова кинеске економије повећан је на више од 250 одсто бруто домаћег производа (БДП), што додатно компликује задатак кинеских власти да стабилизују економски раст, пише Фајненшел тајмс.

Према оцени банке Стандард Чартерд (Chartered), на дан 30. јуна 2014. однос укупног дуга Кине према БДП-у био је 251 одсто, у односу на 147 одсто од 31. децембра 2008.

И други економисти се углавном слажу са новим подацима, и без обзира на могуће разлике у обрачунима тренд је јасан. Овако брз темпо раста задужености изазива код стручњака већу бојазан него његова апсолутна величина.

Тренутни ниво дуга Кине је већ превисок за стандард земаља у развоју и она је једна од ретких међу њима са тако високим теретом дуга, јер га углавном имају земље са високим приходима, указали су економисти. Другим речима, Кина је ушла у дугове, пре него што се обогатила.

Поређења ради, крајем прошле године однос укупног дуга САД према БДП-у био је 260 одсто, а у Великој Британији тај показатељ је био 277 одсто. На челу лествице Стандард Чартерда је Јапан са рекодним теретом дуга од 415 одсто БДП-а.

Танјуг

Кинези продиру у америчко двориште

Аргентина има месо и жито, Венецуела има нафту, све је то уз идеологију разлог што Пекинг осваја југ америчког континента.

И Си Ђинпинг, председник Кине, управо окончава своју латиноамеричку турнеју по готово идентичној рути коју је само пре десетак дана прешао Владимир Путин. Потписујући велике економске уговоре, Кина је после самита Брикса у Бразилу знатно ојачала позиције Венецуеле, Аргентине и Кубе, земље које се у текућем престројавању света, упорно одупиру северноамеричкој превласти.

Нафтоносна Венецуела добила је четири милијарди долара кинеског кредита који ће уместо у америчкој валути враћати испоруком за још око сто хиљада барела дневно Кини. Тренутно се дневно отпрема 524.000 барела црног злата на Далеки исток, а по званичним подацима из Каракаса до 2016. у Кину ће одлазити милион барела венецуеланске нафте на дан. Ова врста светске трговине, у којој се америчка валута долар замењује за отплату у натури, почела је још у време социјалистичког председника Уга Чавеса. Венецуели су кредити помогли да побољша инфраструктуру и јавне службе, Кини су обезбедили сигурну дневну испоруку енергената. И једнима и другима пре свега прија што су у овој великој трансакцији заобишли САД где, упркос врло хладним политичким односима, одлази велики део венецуеланске нафте.

Венецуела је постала једна од земаља са највећим кинеским улагањем, рекао је Си Ђинпинг, и седми по реду извозник нафте у најмногољуднију земљу света. Обе земље истичу да се новим уговорима учврстило „стратешко партнерство” између њих

Под утиском Мундијала у Бразилу, где се, додуше, Латинска Америка није прославила, кинески председник је употребио фудбалску терминологију како би зацртао стратешко партнерство. Цитирао је славног бразилског фудбалера Пелеа који је рекао да му је од свих голова у каријери увек најдражи онај „следећи”. Пеле више не даје голове, али Пекинг жели да са истим жаром заједничко кинеско латиноамеричко предузетништво постиже нове подвиге.

Кина широм отвара врата за робу из Латинске Америке, више пута је потврђено на овој турнеји. С друге стране кинеска улагања у Латинску Америку достигла су 17 милијарди долара, али кинески председник тврди да има потенцијала да се знатно повећају.

Претходно је Пекинг потписао са Буенос Ајресом уговор о кредиту од седам и по милијарди долара, преко потребан Аргентини која у овом тренутку, због неотплаћених дугова, нема приступ глобалним финансијским тржиштима.

Иако се Кина у својим пословима руководи прагматичним интересима, Си Ђинпинг је ипак желео да ода пошту и преминулом Угу Чавесу, предводнику латиноамеричког социјализма у 21. веку, за чијег се живота и зачела значајнија размена добара и идеја са Далеким истоком. Председник је посетио маузолеј Уга Чавеса, а политички аналитичар из Каракаса Карлос Ромеро тврди да „Кина нема намеру да се идеолошки такмичи са САД”.

„Експанзија је део политике да се дугорочно осигура природним ресурсима”, тврди овај Венецуеланац.

Венецуела има нафту, Аргентина обилује месом и житом. Обе ствари су преко потребне најмногољуднијој земљи како би наставила са убрзаним развојем. Турнеја Си Ђинпинга је одличан посао за Кину, а само успут спас за Венецуелу и Аргентину.

Али кад природни ресурси из америчког задњег дворишта одлазе на Далеки исток, то не може да се допадне Вашингтону. Ни идеолошки, а још мање економски.

Зорана Шуваковић, Политика