* Пекинг је Марс прогласио за главни циљ свог космичког програма и обзнанио да ће свој први космички апарат у његовом правцу лансирати већ 2020-те. А први беспилотни лет – годину дана касније
* База је подељена у два дела. Први је „имитација спуштања на Марс“. А други: живота на тој планети. Други део опремљен је и специјалним шаторима који могу примити око 160 људи
* Они који буду пуштени `на Марс` имаће прилику да у условима сличним онима на Црвеној планети користе енергију Сунца и да гаје кромпир
________________________________________________________________________
КИНА је своју прву „Марсијанску базу“ отворила ових дана на северозападу своје државне територије. У Хајси-Монголо-Тибетском аутономном округу.
Коштала је 30 милиона долара, а налази се усред камените пустиње.
Биће коришћена за научна истраживања и обуку космонаута. Нарочито оних који могу имати шансу да реално полете према Црвеној планети.
Та база, међутим, треба да буде и `туристичка Мека`.
Кућа за Марс
База се налази у самом подножју палнинског масива Тибета, а грађена је годину и по.
Пекинг је Марс прогласио за главни циљ свог космичког програма и обзнанио да ће свој први космички апарат у његовом правцу лансирати већ 2020-те. А први беспилотни лет – годину дана касније.
Отварање марсијанске базе говори у прилог озбиљности тих амбиција.
База је, иначе, подељена у два дела. Први је „имитација спуштања на Марс“. А други: живота на тој планети.
У сваком случају: онаквог како га сада замишљају светска и кинеска наука.
Други део опремљен је и специјалним шаторима који могу примити око 160 људи.
Постоји већ и Штаб за марсијанске настамбе“ који ће – како се надају Кинези – омогућити будућим космонаутима и туристима да осете „све особености уласка у марсијански живот и самог живота на планети“.
Они који буду пуштени `на Марс` имаће прилику да у условима сличним онима на Црвеној планети користе енергију Сунца и да гаје кромпир.
Кинези своју „Марсијанску базу“ сматрају `најнеземаљскијим местом на Земљи“.
Американци су своју `марсијанску базу` направили на Хавајима, али је много мања и скромнија. Централна тачка јој је купола на падинивулкана Мауна-Лоа пречника 12 метара. У њој групе добровољаца бораве од неколико месеци до годину дана.
У јануару је `штафету` преузела нова смена од четири добровољца који ће у експерименту учествовати осам месеци.
И Русија има сличан пројекат: „Марс-500“. Са „марсовским модулом“ у којем су у потпуној изолацији боравили грађани Русије, Италије и Француске. По 52 дана, колико треба да траје лет до Марса.
За разлику од Американаца и Руса, чији су пројекти чисто научни, Кинези су се од старта одлучили да свој пројекат поделе између космонаута и туриста.
Пејзаж око „Марсијанске базе“ веома личи на на пејзаже на самом Марсу.
Неки и у самој Кини сматрају да ће ова база бити значајнија за национални туризам него за реалне припреме космонаута који ће летети на Црвену планету.
Колико би могао коштати боравак у кинеском „Марсу на Земљи“ још није објављено.
Факти
