Кинеска економија до 2030. двоструко већа од Америчке?

Ху Анганг, декан Института за упоредне кинеске студије и један од водећих аналитичара у Кини, у својој најновијој књизи најавио је да ће економија најмногољудније земље света за свега 17 година бити двоструко већа од економије САД и већа од уједињених економија САД и ЕУ.

Његова најновија научна студија објављена је на кинеском, а очекује се да ће се на енглеском језику појавити следећег месеца и да ће привући велику пажњу, с обзиром да се ради о до сада најсмелијој прогнози кинеског економског раста. У њој он предвиђа да ће кинеска економија највећа на свету постати већ 2020. године.

Књига је пред читаоце изашла у тренутку када је објављено да кинески економски раст поново успорава и да је у првом кварталу ове године износио 7,7 одсто, уз пад од 7,9 посто у односу на последњи квартал прошле године, констатовао је днавни лист „Чајна дејли“.

Кина се, према истом извору, суочава са многим препрекама на путу престизања САД. Бруто домаћи производ Кине прошле године износио је 8,23 билиона долара, док је БДП САД износио 15,68 билиона долара.

ПЕТ КИНЕСКИХ МОТОРА Да су шансе Кине да брже престигне САД на месту привредног светског лидера све веће, постало је јасно пошто је Голдман Сакс 2006. године објавио прогнозу према којој ће Кина ово место заузети до 2025. године. Тада је прогноза доживљена као превише оптимистична, али се, захваљујући финансијској кризи у САД, данас доживљава као конзервативна. Од тада до данас, Кина је муњевито претекла Јапан на другом месту највећих светских економија у фебруару 2011. године.

Ху Анганг, који предаје економију и на реномираном Тсингхуа универзитету и аутор је више од 60 наслова, у прогнозама кинеског економског раста отишао је даље од сваког кинеског или светског експерта. Он сматра да ће Кину, упркос глобалној кризи, напред вући пет „мотора“: убрзање индустријализације, главна улога у глобализованом свету, доминација у информационим технологијама, убрзана модернизација инфраструктуре и раст интернационализације домаће економије.

Притом је, истиче Ху Анганг, кинеска радна снага од 780 милиона све квалификованијих људи пет пута бројнија него у САД. У Кини се годишње појави око три милиона нових образованих људи и истраживача посвећених развоју.

Да Ху Ангангове прогнозе нису усамљене, сведочи и Гулам Балим, главни економиста Стандард банк групе из Јоханесбурга. „Чајна дејли“ преноси његов став, према којем није незамисливо да кинеска економија до 2030. године буде двоструко већа од америчке, али он такву прогнозу лоцира у 2040. години.

„У извесном смислу, а то каже и сада већ стара изрека, лакше је зарадити други него први милион долара. Када Кина сустигне САД по обиму БДП, након тога ће јој бити лакше да удвостручи БДП. За сада, САД остају доминантне, али ће светска економија 2050. године сасвим сигурно изгледати потпуно другачије“, рекао је за „Чајна дејли“ Гулам Балим.

Балим тврди да ће до 2050. године три највеће привреде на свету бити Кина, Индија и Бразил. Четврто место припадаће САД, а на петом месту могла би, иако то данас скоро бизарно звучи, да се нађе Нигерија.

СНАГА ДРЖАВНИХ ПРЕДУЗЕЧА Миранда Кар, истраживач лондонске куће за инвестициона истраживања ХСБО, нешто је конзервативнија од Ху Анганга, предвиђајући да ће Кина привредно лидерство у свету преузети између 2025. и 2030. године.

„У извесном смислу могуће је да Кина постане двоструко већа економија од америчке до 2030. године. Кина има феноменалан простор за економски раст и индустријски развој. Када добије компаније светске класе, оне ће имати огромно домаће и међународно тржиште на располагању, истовремено.“

У Кини 2030. године, коју пројектује Ху Анганг, државна предузећа, која доминирају главним секторима привреде, биће и даље снага, а не слабост. Он истиче да ће многа државна предузећа напросто остати покретачка снага кинеске економије и тада.

Овај став донеклеје кориговао Сју Бин, професор економије и финансија и продекан универзитета ЦЕИБС у Шангају. Он каже да су нека од тих предузећа свакако препрека даљем привредном расту и да ће нека од њих морати да буду приватизована.

„То треба да буде пут вођен иновацијама. Не постоји начин да се такав циљ постигне у свим државним предузећима“, тврди Сју Бин. Он тврди да би Кина могла да престигне САД по обиму економије до 2018. године, али сматра да њен привредни раст у наредној деценији може пасти на стопу испод четири одсто, с обзиром на ефекат конвергенције, када стопа економског раста пада са приближавањем економије високим технологијама.

Кинески економски раст, упркос светској економској кризи, остаје предмет анализа најважнијих светских научних установа. Неке од тих прогноза, попут оне коју даје проф. Ху Анганг, данас звуче помало фантастично, таман колико је шашаво звучала и прогноза Голдман Сакса из 2006. године.

Бранко Жујовић

Стандард