КИНЕЗИ се враћају својим кућама и на радна места после дугих новогодишњих празника. И, улазе у своју нову Годину пса.
Ова година је за Кину и година великог јубилеја јер су пре равно 40 година (1978.) биле започете „кинеске реформе“ које су гладну социјалистичку државу претвориле у ово што гледамо данас.
Пре четири деценије је почео да се захуктава најмоћнији мотор глобалног развоја – кинеска средња класа.
Нема смисла понављати фантастичне цифре које показују шта је све Кина постигла за 40 година реформи. Боље је позабавити чињеницом да је створила средњу класу од 300 милиона људи која је заиста кључна „локомотива“ развоја целог света.
Кинеских 300 милиона, то је 300 милиона потрошача, а то је фактички и трећина светске средње класе. Ти људи данас купују француску говедину, скандинавску рибу и немачко пиво
Кина је последњих година, примера ради. увоз из Грчке повећала за 40 одсто.
Роба је из Европе у Кину од 2011-те стигла са бише од 7.000 теретних возова.
Ширење унутрашње потрошње је прошле године обезбедило пораст националног БДП са 58,8 одсто – а не извоз и страни инвеститори.
То је квалитативни скок који су кинеске власти желеле да направе. И, у томе су успеле.
Ускоро се може очекивати да крену тврдње да је кинески увоз мотор раста светске економије, а посебно неких земаља.
Биће то, нема сумње, пропаганда која ће још објашњавати да идеја ограничавања веза са Кином, која је у моди у земљама које губе лидерске позиције, може довести једино до масовног економског самоубиства.
Додатно ће се опомињати: да не треба Пекинг провоцирати на војни конфликт јер „структура светске економије то не дозвољава нити ће то издржати“.
Истина је да је све ово пропаганда. Да, али истинита и заснована на реалним чињеницама.
(из ширег текста)
Пише: Дмитриј КОСИРЈЕВ, политички коментатор МИА „Россия сегодня“
Факти
