Извоз робе у првих шест месеци обе године износио је 14,6 милијарди евра, док је увоз робе износио 18,6 милијарди евра, објавило је Министарство финансија Србије у извештају под називом „Текућа макроекономска кретања“.
Покривеност увоза извозом повећана је за 78,4 одсто, у односу на 68,1 одсто у првих шест месеци прошле године.
Само у јуну 2023. године, спољнотрговинска робна размена је међугодишње смањена за 2,4 одсто и износила је 5,6 милијарди евра, услед раста извоза од 3,3 одсто и пада увоза од 6,5 одсто.
Робни извоз у јуну 2023. године, износио је 2,5 милијарди евра, што је повећање од 3,3 одсто међугодишње, објавило је Министартво финансија.
У првих шест месеци 2023. године, робни извоз повећан за 9,4 одсто (односно 1,2 милијарди евра), при чему је извоз прерађивачке индустрије повећан за 9,6 одсто (за 1,1 милијарду евра).
Највећи раст извоза у оквиру прерађивачке индустрије забележен је у електронској (28,7 одсто), аутомобилској (27,4 одсто) и машинској индустрији (39,1 одсто), а позитивни допринос забележен је и код металске (28,9 одсто) и гумарске индустрије (9,2 одсто).
У првих седам месеци 2023. године, укупна вредност извоза 15 највећих извозника износила је 4,2 милијарди евра.
Највећи извозник је Сербиа Зијин Мининг, а следе Сербиа Зијин Цоппер и ХБИС група.
Према евиденцији Управе царина у периоду од јануара до јула ове године компанија Сербиа Зијин Мининг је извезла робу у вредности од 631,2 милиона евра.
Сербиа Зијин Бор Цоппер, извезла је 427,5 милиона евра, док је ХБИС Гроуп Сербиа Ирон & Стеел извезла робу у вредности од 374,3 милиона евра.
Kомпанија Тигар Тyрес из Пирота извезла је робу у вредности од 292,7 милиона евра, док је фабрика Леони Wиринг Сyстемс Соутхеаст из Прокупља извезла робу у вредности од 292,2 милиона евра.
За њима следе ЗФ Сербиа из Панчева, СЦМ Поwер, Друштво за трговину Роберт Босцх, Хнекел Србија, Yура Цорпоратион, НИС, Хемофарм, Пхилип Морррис Оператионс, Горење и Минтх аутомотиве еуропе.
Пад робног увоза у јуну увоза за првих шест месеци
Вредност робног увоза у јуну износила је 3,1 милијарду евра, што је пад од 6,5 одсто међугодишње, објавило је Министарство финансија у извештају.
Паду увоза изражено у еврима у значајној мери је допринела висока база у претходној години, као и пад цена енергената на светском тржишту.
Оваквом стању, највише је допринео пад увоза репродукционих добара, где је забележен пад од 13,4 одсто, што је смањење од 261,2 милиона евра.
На пад увозне активности у јуну такође се одразио и нижи увоз опреме и увоз потрошне робе где је забележен пад од 0,8 одсто.
Kада су у питању првих шест месеци, пад робног увоза је износио пет одсто и забележен је у 14 од 23 области прерађивачке индустрије.
Томе је највише допринео пад увоза репроматеријала од 11 одсто међугодишње уз истовремени пад увоза опреме од 11,4 одсто међугодишње.
Најзначајнији спољнотрговински партнери Србије Немачка и Kина
Најзначајнији спољнотрговински партнериСрбије за првих шест месеци ове године су Немачка, Kина и Италија.
Спољна трговина са Немачком у првих шест месеци износила је око 2.2 милијарде евра. Највише је са Немачком трговано ротационим и електричним машинама и опремом за дистрибуцију струје.
Спољнотрговинска размена са Kином од јануара до јуна, износила је 516,1 милион евра, од чега се највише трговало рудом бакра и концентрата (близу 80 одсто) и бакром (12,7 одсто).
Спољнотрговинска размена са Италијом износила је 934 милиона евра, док је са Русијом износила 614,3 милиона евра.
