Кинеске компаније у реду за посао у Србији

Београд — Како изабрати међу кинеским грађевинским компанијама које у све већем броју куцају на врата наших Министарстава и локалних самоуправа.

Кинеска држава је одвојила фонд од 10 милијарди долара да по преференцијалним условима помогне развој енергетике и инфраструктуре у земљама Југоисточне Европе.

То се свакако може посматрати као помоћ у изворном смислу пошто су процедуре за наведене државне кредите једноставније и брже, пројекти се приоритизирају по потребама Србије а не финасијера, а у извођење се укључују кинески извођачи од којих очекујемо да буду јефтинији од западних који побеђују на тендерима финансираним од стране Светске банке, ЕБРД и ЕИБ-а. 

Зато смо већ навикли да сваки дан чујемо о новом пројекту, новом километру пута, новој хидро или термоцентрали, али и о новој кинеској извођачкој фирми чији су представници дошли из велике Кине у малу Србију отварајући ново тржиште за своје услуге. Актуелно питање је којим се све критеријумима треба водити при избору извођача са далеког истока. 

Игре великих бројева често могу заварати. Нешто што је за Кину мало, за нас је огромно, њихове “мале” регионалне компаније за нас могу бити нестварно велике. Осим самих компанија, потребно је добро познавање и кинеске пословне праксе, њиховог тржишта и обичаја, како би се направила и разумела разлика међу компанијама. Добар глас се далеко чује а лош још даље, па зато морамо и ми ослушкивати и добро проценити коме поверавамо стратешке пројекте и зашто. 

Све је кренуло са Међудржавним уговором између Србије и Кине потписаним у Пекингу 2009. године. Одмах је номинован са наше стране пројекат ревитализације термоелектране ”Костолац Б”. Интересантно је да је пројектом, у првој фази вредним 250 милиона евра, обухваћена изградња система за одсумпоравање – што има за циљ достизање еколошких стандарда постављених директивама Европске Уније. За извођача је одабран Цхина Мацхинерy Енгинееринг Цорпоратион – ЦМЕЦ. ЦМЕЦ је пре скоро 30 година била прва компанија која је извела енергетски пројекат у иностранству уз кредит кинеске државе, а налази се дужи низ година на листи ЕНР 225 – најмеродавнијој листи 225 највећих светских извођача. 

ЕПС и конзорцијум кинеских компанија Цхина Енвиронментал Енергy Холдингс (ЦЕЕ) и Схензхен Енергy Гроуп (СЕЦ), потписали су 2011. Протокол о изградњи трећег блока ТЕ ”Никола Тесла Б“ и отварању копа Радљево. У стручној јавности се проценило да је једина референца наведених компанија да добију прилику за развој овог 2 милијарде евра вредног пројекта чињеница да је власник компаније ЦЕЕ био тадашњи спонзор нашег најпознатијег спортисте, а сврха потписивања – предизборна кампања. ЦЕЕ се бавио мањим пројектима из области соларне енергије, док је СЕЦ радио термо пројекте искључиво локално око града Схензен који је и његов оснивач. 

Поцетком 2012. ЕПС је склопио са канадско-кинеским конзорцијумом Лавалин и Цхина Нуцлеар Поwер Енгинееринг Цо – ЦНПЕЦ, Меморандум о сарадњи за развој пројекта реверзибилне хидроцентрале “Бистрица”, чија је вредност процењена на око 600 милиона евра. Референце познатог Лавалина нису спорне, док се поставља питање да ли ЦНПЕЦ-а има референце у хидроградњи потребне за овако велики пројекат. И који је заправо смисао ангажовања компаније која се бави нуклеарним постројењима на једном оваквом пројекту, поред толико респектабилних кинеских хидроенергетких компанија. 

Ако Дунав не стиже до Кине, Кина је стигла до Дунава. “Кинески мост” у Земуну гради Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион – ЦРБЦ, на основу уговора потписаног 2009. године. У међувремену се сазнало да се ЦРБЦ налази на “црној листи” Светске банке – листи компанија које су ухваћене у интернационалној корупцији. По недавним вестима из Македоније, тамошња Влада је раскинула сарадњу са наведеном компанијом након добијања извештаја Светске банке. 

С друге стране, у Србију је дошла најреспектабилнија кинеска компанија Синохyдро, којој је текст посветио угледни Финанциал Тимес а о њој је писао Б92. Наведена компанија са 130.000 запослених, која се бави свим врстама енергетских и инфраструктурних пројеката, заинтересована је за Коридор XИ и Моравски коридор, а отворила је Европску канцеларију управо у Београду. Налазе се на 14. месту ЕНР 225 листе, а на другом међу кинеским компанијама у интернационалним пословима. 

Цхина Стате Цонструцтион Енгинееринг Цорпоратион – ЦСЦЕЦ, изразила је такође интересовање за пројекте у Србији. Ова велика компанија са ЕНР 225 листе се бави високоградњом – облакодерима и хотелским комплексима, и овде тешко може наћи пројекат у складу са својом експертизом. Али тешко да ће и добити шансу пошто се такође налази на црној листи Светске банке, уз ЦРБЦ као још једна међу 14 кажњених кинеских компанија. Црна листа иначе броји преко 300 компанија из целог света. 

У Србију су трбухом за крухом јурећи коридоре које ће Кина финансирати са преко милијарду евра, дошле и неке мање компаније путоградње такозване “провинцијске” компаније, као што су Цхонгqинг Интернатионал Цонструцтион Цорпоратион – ЦИЦО и Схандонг Хи-Спеед Гроуп. ЦИЦО се у покрајинској Влади интересовао за коридор Нови Сад-Лозница. Схандонг се са друге стране пријавио на практицно све коридоре “у понуди”, иако подаци на њиховом сајту указују да су првенствено диверсификована инвестициона компанија а не грађевинска фирма и да у грађевинском делу групе имају свега 4.500 запослених. Ова компанија је ипак позната у свету, али по погрешном предрачуну трошкова градње сада већ чувеног Qингдао Хаиwан моста, који су наручили за потребе своје провинције. Схандонгови инжењери су предрачунали трошкове на милијарду евра, а коначни трошак градње је изашао на невероватни пет или шест пута већи износ! Ово је одговор и најбољи доказ да “није свеједно”, и да је прави избор извођачке компаније пресудан.

Б92