Кина је прошле године усвојила највећи војни буџет који заостаје само за САД. Пекинг улаже огроман новац у армију. У суштини, Си Ђинпинг се унапред бори против проневере тих средстава
У време Ху Ђинтаоа могло се говорити о томе да је партијско руководство делимично изгубило контролу над војним и регионалним партијским структурама. У ствари, због тога се и десио покушај Бо Силаја да изврши партијски преврат. Пекинг сада враћа контролу над земљом, Си Ђинпинг показује ко је на челу Кине
Ако он у томе не успе, онда ће се даљи развој Кине у потпуности променити. На територији Источне Азије неће се појавити страшна песница од које многи страхују. Нико неће сматрати Кину за моћан војни фактор. А управо војна моћ је – оно што Кини недостаје за статус суперсиле
„ВЕЛИКА група највиших кинеских команданата претворила се у веома имућне људе. Они имају добре плате, имају и додатне зараде“ – оцењује руски експерт за Кину Алексеј Маслов.
Он верује да ће одлука председника Си Ђинпинга да читав командни састав пошаље да чисти касарне сваког подсетити ко је сада на челу кинеске војне машине.
Си је, наиме, управо наложио највишим официрима оружаних снага да прођу двонедељну „обуку“ у војним јединицама.
Директива налаже официрима да током обуке „живе, једу и служе“ раме уз раме са војницима и млађим официрима. А наредба се односи на официре који имају чин виши од потпуковника. Како истичу експерти, циљ ове иницијативе је јачање борбеног духа и блискијих односа између командног кадра и војника Народноослободилачке армије Кине.
Иначе, идеја Си Ђинпинга није оригинална. Године 1958. сличну наредбу је издао његов претходник Мао Цедунг. Он је наложио да старији чинови сваке године један месец служе као војници.
Према оцени експерата Си Ђинпинг, који је у марту ступио на дужност председника Народне Републике Кине, планира да одлучно узме у своје руке управљање и државним цивилним и војним апаратом, што и потврђује нова наредба.
Кинеско министарство одбране објавило је и наредбу командном кадру да од сада не прима поклоне, да одбија позиве на банкете и да се не меша у цивилне послове у регионима у којима се налазе њихове јединице. Такве мере аналитичари сматрају делом кампање борбе са корупцијом и подизања морала руководећих кадрова.
Да ли ће тако необичним методама Си успети да задобије лојалност генерала – Маслова је питао московски лист „Взгљад“.
„ВЗГЉАД“: Си Ђинпинг је наредио генералима и вишим официрима да током две недеље служе као обични војници. Да ли је то покушај новог вође да учврсти ауторитет у армији?
МАСЛОВ: Ту је све много компликованије. Ради се о томе да је један од главних задатака председника свеопшта борба с корупцијом и деморализацијом у друштву. Друштво се као и армија обогатило, а морално-борбени дух је опао. Велика група официра из кинеског високог командног кадра у суштини се претворила у веома имућне људе. Они имају добре плате, имају и додатне зараде.
Основни задатак који је постављен на XVIII конгресу Комунистичке партије Кине јесте јачање армије и борбене моћи. Армија технички постаје јача, у то се улаже много новца. При том, морални дух није тако висок колико би хтели. На то је све и усмерено.
„ВЗГЉАД“: Колико је чврста дисциплина?
МАСЛОВ: На нивоу обичних војника, дисциплина је веома озбиљна. Можда је то и најозбиљнија дисциплина која се може срести. Али, у последњих неколико година било је процеса у редовима високог и средњег руководства, који су оптужени за деморализацију и проневеру војне имовине. Заправо, армија је почела да пати од читавог низа проблема од којих пати и руска армија.
Додаћу да је прошле године усвојен највећи војни буџет који заостаје само за САД. Кина улаже огроман новац у армију. У суштини, Си Ђинпинг се унапред бори против проневере тих средстава.
„ВЗГЉАД“: Колико је висок ауторитет Си Ђинпинга у армији?
МАСЛОВ: Потпуно је нејасно. Док је био на дужности заменика председника Кине његов ауторитет био је прилично висок и заснивао се пре свега на чињеници да је његов отац познати партијски функционер. Такве људе у армији увек високо цене. Али, узимајући у обзир прилично строге мере које је Ђинпинг предузео у армији, могуће је да ће његов ауторитет бити изложен одређеним сумњама. Сада је за њега важно да покаже читавом народу, а не армији, да он чува народни новац.
„ВЗГЉАД“: Историчари подсећају да је пре 50 година Мао Цедун привремено умањио положај многих генерала и маршала. Да ли је то била слична реформа војске?
МАСЛОВ: Стриктно речено, Мао није спроводио никакву реформу. Мао је био пореклом из редова команданата који су 1949. извели преврат у Кини и заузели партијске функције. У лето 1958. читав низ војних лица иступио је против Маоа и министра одбране. Они су оптужили Маоа због претеривања и покушаја да индивидуално управља земљом. На крају је много особља смењено са својих дужности, али нико није напустио. Мао Цедун је лично себи подредио армију. Сад се тако нешто не може десити зато што нема никакве озбиљне конфронтације између војних лица и партијске администрације.
И најважније, – ако је раније и било спорова о путу развоја Кине, сада их уопште нема. Пут је јасан. У питање је само јачање војне дисциплине и контроле финансијских токова.
„ВЗГЉАД“: А како ће се старешине навикнуте на банкете и лак живот снаћи на борбеним обукама, маршевима и чишћењима касарни?
МАСЛОВ: Мислим да су све те мере страшан шамар њима намењен. И најважније – то је покушај да се покаже да је њихово место у оквирима опште партијске дисциплине. У време Ху Ђинтаоа могло се говорити о томе да је партијско руководство делимично изгубило контролу над војним и регионалним партијским структурама. У ствари, због тога се и десио покушај Бо Силаја да изврши партијски преврат. Пекинг сада враћа контролу над земљом, Си Ђинпинг показује ко је на челу Кине.
„ВЗГЉАД“: Од чега зависи напредовање у служби у кинеској армији? Да ли је каријера данашњих генерала била тешка?
МАСЛОВ: У кинеској армији традиционалне породичне везе биле су веома јаке, чак постоје и племенске групације. Неколико староседелаца из провинције Ахој на северозападу Кине и из провинције Чуан, заузима у армији низ главних дужности. Упркос томе, и Ху Ђинтао и Си Ђинпинг се боре против тих кланова.
У сваком случају у Кини се сва звања не дају пре навршених година службе. Постоји појам као што је – млађи мајор и средњи мајор. Између та два звања мора проћи најмање три године. Да би се постало старији мајор – мора да прође још три године. На једној дужности се може остати пет година и више. У том смислу породичне везе играју велику улогу. Иначе, у последње време кинеска армија није ни са ким ратовала и не треба говорити о тешкоћама.
Не треба заборавити да Кина има огромну резервну војску коју такође финансира министарство одбране. Запослени у образовним установама – резервисти, такође добијају плате и у њима такође важе године службе. Многи намерно служе у тим установама да би напредовали у служби.
„ВЗГЉАД“: Има ли шансе Си Ђинпинг да смањи корупцију и појача борбени дух?
МАСЛОВ: Више да, него не. Њега активно подржава низ регионалних лидера, међу којима је многе од њих он довео на власт. Ако он у томе не успе, онда ће се даљи развој Кине у потпуности променити. На територији Источне Азије неће се појавити страшна песница од које многи страхују. Нико неће сматрати Кину за моћан војни фактор. А управо војна моћ је – оно што Кини недостаје за статус суперсиле.
Превела Ксенија Трајковић
Факти
