04.10.2012. –
Нуклеарни потенцијал Кине одавно не представља „тигра од папира“. Сасвим је могуће да је Кина већ постала трећа нуклеарна сила на свету. Њено заостајање за Русијом и САД није тако велико, како се обично верује. Овај закључак налази се у извештају руских експерата, представљеном у Москви.
Кина је једина нукларна сила „велике петорке“, која не даје никакве информације о саставу и величини својих нуклеарних снага. Ово је нагласио један од аутора извештаја, стручњак Института светске економије и међународне политике Руске академије наука (РАН) Владимир Дворкин:
– Нуклеарни програм Кине и њена нуклеарна снага не могу се по степену затворености поредити са нуклеарним програмима других земаља. Кина крије велики део свог нуклеарног наоружања.
Пекинг инсистира да је његов нуклеарни арсенал мали и да се по величини не може поредити са САД или Русијом. Међутим, тајност информација о кинеској нуклеарним снази не објашњава се малим обимом или рањивошћу. Можда је циљ сакрити прекомерни нуклеарни потенцијал.
Стручњаци су навели најновије податке, засноване на обавештајним извештајима. До краја прошле године Кина је произвела до 40 тона урана за наоружање и око 10 тона плутонијума за наоружање, што је највероватније омогућило производњу до 1800 нуклеарних бојевих глава. Половина тог арсенала може бити намењена брзој примени. Владимир Дворкин, који је, до одласка у пензију, био задужен за питања стратешког нуклеарног наоружања у Министарству одбране – на основу ових чињеница је изјавио:
– Кина има два до три пута више нуклеарних глава него што верују стручњаци. Постојеће процене, посебно шведског инситута стратешких истраживања, као да потцењују оно што би Кина стварно могла имати.
Потцењивање кинеске нуклеарне снаге је врло опасно. Посебно ако се има у виду амбиција Пекинга да доминира, не само на територијама и у водама у близини својих граница. О глобалним амбицијама Кине сведочи експедиција кинеске ратне морнарице у светском океану, а такође потрага за војним упориштима у удаљеним подручјима, нарочито, у Индијском океану.
Стручњаци такође наглашавају да Кина постепено повећава фонд и побољшава перформансе стратешких ракета, ракета средњег домета и ракета кратког домета. У овом случају, последње две класе система снабдевене су и нуклеарним бојевим главама.
Међутим, овај закључак из извештаја, војном експерту „Гласа Русије“ Василију Кашину не чини се неспорним:
– Кина је разрадила тактичко нуклеарно оруђе у време сукоба са СССР. Али нема података о серијској производњи, употребном стању, нити да ли ове класе ракета имају нуклеарно пуњење.
Аутори извештаја, напротив, сматрају да је Кина једина земља на свету, осим Русије и САД има потенцијал брзе изградње нуклеарних потенцијала. Више ни једна земља из „нукларног клуба“, не може се поредити са Кином у том смислу.
Убрзана модернизација и изградња ракетно-нуклеарног потенцијала Кине, има превасходно статусни карактер. Али то не искључује фокусираност њеног програма на јачање капацитета за нуклеарно одвраћање САД, Индије и Русије. Због тога развој нових иницијатива за ограничење или редукцију нуклеарног наоружања САД и Русије стручњаци препоручују узимање у разматрање „кинеског фактора“. Како у оквиру преговарачког процеса, тако и при предузимању једностраних мера у области нуклеарног разоружања.
