Западни званичници су српским политичарима до сада стављали до знања да би Београд морао односе са Русијом да усклади са политиком ЕУ, али до сада нико отворено није српско-кинеске односе ставио на листу спорних питања. Да се нешто променило, дипломатски извори у Београду наслућују на основу наступа министра спољних послова Ивице Дачића који је поручио свима да се ману политике притисака према Србији, поготову када се ради о односима Београда са Москвом и Пекингом. Србији је замерано што са Кином прави тако добре односе, „а онда оде делегација из великих европских држава и потпише уговоре од стотину милијарди евра са Кином, а ми мали и јадни, не можемо да потпишемо ниједну милијарду. А и то кад потпишемо некоме смета”. Иако од Дачића нисмо сазнали ко је и зашто конкретно замерио Србији што њени односи са Кином постају све бољи, професор ФПН-а Предраг Симић нема дилему да су пацке могле да стигну само са две адресе – из Брисела и Вашингтона, то јест од истих оних који су Србији замерали због става у вези са Украјином, то што не осуђује Русију, оних који јој замерају што не одустаје од Јужног тока…
Према његовом мишљењу, одговор на питање зашто запад има проблем због сарадње Пекинга и Београда лежи у новом кинеском путу свиле.
„Ново кинеско руководство, са Си Ђинпингом на челу, има пројекат којим жели да копнени промет са Европом замене железничким, то јест да изграде економски појас новог пута свиле. Веома је важан и поморски правац тог пута, због чега су 2009. године Кинези откупили велики део солунске луке. Први воз који би том новом трасом роба требало да стигне у Европу прошао је пре два месеца управо преко Србије”, објашњава Симић позадину проблема ЕУ додајући да би нови кинески железнички и поморски пут могао да се назове и кинеским јужним током.
Продор Кине у овај регион у оној мери која забрињава више Брисел него Вашингтон, почео је крајем прошле године када је у Букурешту одржан самит коме је присуствовао кинески премијер и шеснаест председника влада централне и источне Европе (међу њима био је и тадашњи српски премијер Дачић). Тада је кинески премијер Ли Кећенг обећао улагања у ове земље, вредна десет милијарди долара. За запад је посебно непријатно било то што су самиту присуствовале не само земље које нису у ЕУ, већ и многе чланице ЕУ. Бриселу свакако није пријала порука мађарског премијера Виктора Орбана који је, изразио захвалност Кини на средствима које ће уложити, а што „еврозона није у стању да обезбеди”. Зато не чуди упозорење које је земљама централне и источне Европе упутио званични Брисел упозоривши их да „приликом закључивања економских споразума са Кином не прекрше регулаторне прописе ЕУ”.
Према Симићевим речима, та конференција и куповина солунске луке, као и пут железнице кроз Србију, у Бриселу се тумаче као покушаји да Кина уђе на мала врата и да разбије ЕУ на исток и запад. У Бриселу се, како каже, чак употребљавају доста тешке речи у том погледу.
„То што је Кина спремна да плати модернизацију пруге од Будумпеште до Београда као део Коридора 10, жеља да се гради и део Коридора 11 према Чачку, улагања Костолац, мост на Дунаву, све се то Бриселу баш не свиђа много и доживљава се као забијање клина у ЕУ. Кост у грлу им је и наш мали удео у кинеском путу свиле”, оцењује Симић и додаје да је апсурд још већи зато што у овоме учествују и Американци, пошто компанија „Хјулит Пакард” преко пирејске луке све своје компјутере и штампаче које прави у Кини претоварује за Европу, јер им је Пиреј постао ближи од Ротердама и Антверпена у који су раније одлазили.
Чињеница да неко Београду спочитава добре односе са Кином потпуно је нова за јавност, каже Душан Лазић, члан Форума за међународне односе.
„Ово је у неку руку нова тема што се јавности тиче и мислим да треба све то пажљиво изанализирати и видети суштину критичке примедбе на сарадњу Србије и Кине и полазећи од тога заузети уравнотежен став. Тешко је допустиво да неко врши притисак на Србију када многе земље, укључујући и највеће све успешније развијају сарадњу са том земљом”, објашњава Лазић који иначе замера Дачићу што је у јавност изашао са полуинформацијом ако већ није био спреман да каже ко врши притисак.
У овој критици нема ничег чудног, јер се на западу инсистира да Србији водећи спољнополитички партнери буду ЕУ и САД пошто је реч о земљи која претендује да уђе у ЕУ, сматра Драган Ђукановић, члан Форума за међународне односе.
„Та инсистирања су што се тиче усклађивања спољне политике Србије са заједничком спољном политком ЕУ нешто што иде корак по корак. И то је једна од битних ставки у процесу придруживања. Могуће је да ће се наставити притисци да се редефинише однос, не само према Кини него и другим незападним чиниоцима светске политике”, закључује Ђукановић.
————————————————————–
За модернизацију пруге Београд–Будимпешта 2,4 милијарде евра
Према грубим проценама, вредност инвестиције у модернизацију пруге Будимпешта–Београд, за шта је заинтересован Пекинг, јесте 2,4 милијарде евра, од којих је за српски део пруге потребно нешто мање од 900 милиона евра. Пројектна документација за тај део пруге се ради и биће завршена током следеће године.
Ј. Церовина
Политика
