Кина нуди свом југозападном суседу градњу новог „пута свиле“ у виду огромног економског и саобраћаног коридора са изласком на Индијски океан, вредност инвестиције – 46 милијарди долара.
Између Пекинга и Исламбада овог пролећа, како пишу неки коментатори, „цвета невиђена поетско-дипломатска љубав“ која, међутим, добија и своје материјалне изразе. У Европи је готово незапажено прошла недавна посета кинеског председника Си Ђинпинга Пакистану која се у овим земљама означава за историјску.
“То ми изгледа као да посећујем рођеног брата”, изјавио је уочи посете Исламабаду кинески председник. Написао је о томе чак и чланак у коме је уздизао међусобно “пријатељство у свим временима” и упоредио га са “дрветом у сталном расту”.
Невиђена понуда
Мора се, ипак, признати истина да је Пекинг у прошлости имао добре односе са Исламабадом без обзира ко тамо био на власти. Мада, може се чинити да је улогу у томе имало што су обе земље у хладним или сасвим лошим односима са трећим обостраним суседом – Индијом.
Но, овога пута шеф кинеске државе дошао је у Исламабад с понудом какву Пакистан није у историји никад добио, а вероватно ни очекивао ни од кога. Укратко, Пакистанцима је Пекинг понудио огромне инвестиције у инфраструктуру и енергетику од фантастичних 46 милијарди долара. Ради се о градњи огромног саобраћајног и енергетског коридора преко Пакистана – од границе с Кином, до Индијског океана. Градили би се ауто-пут, железница, нафтовод, електране… Кини ће тај коридор омогућити приступ Индијском океану и скратити пут на Запад. Такозвани кинеско-пакистански супераутопут између западно-кинеског Кашгара и пакистанске луке Гвадар биће дуг 3.000 километара.
Нове електране треба да ликвидирају хроничне несташице струје у Пакистану које трају већ деценијама.
Због свега тога су улице пакистанских градова биле пуне бибордова са слоганима о љубави пакистанског народа према Кини и њеном, лидеру.
Иако због скепсе услед традиционалне пакистанске корупције и оружаних немира, неки аналитичари предвиђају да ће бити потребне декаде да се направи поменути аутопут, Кина је спремна на ризик и повећање превиђених трошкова јер добија заиста много. Но, пројект ауто-пута је само део много већег и значајанијег економког појаса тзв Новог пута свиле којим ће се Кина под геслом “један пасош, једна земља” приближити најважнијим светским тржиштима.
Приступ нафти, војна база и безбедносни ризици
Кинеско-пакистански коридор биће важна спојница измедју средње Азије, Далеког и Блиског истока. Захваљујући стратешки важној луци Гвадар, званом “ушће у Персијски Залив”, Кина ће добити директан приступ до петине светских резерви нафте. Помиње се, такође, и војна база, која би осигуравала несметан приступ до ове најважније сировине коју Кина увози, углавном, с Блиског истока. У Гвадару кинеске фирме оперишу већ више година мада с доста проблема које би требало да реши обећана инфрастуктура. Кина је своје интересе зашититила потписивањем уговора којим је на 40 година изнајмила ову луку.
Главни проблем је немирна провинција Балучистан, у којој се налази Гвадар, и над којом Исламабад има ограничену контролу. Није зато чудно што је безбедносна ситуација била једна од главних тема разговора кинеског председника са пакистанским домаћинима.
Али, безбедност коридора је проблематична и на његовом почетку – у Кини. Град Кашгар лежи у аутономној области Синтјанг, у којој већину становништва чини муслимански етникум Ујгура чија незадовољства и побуне кинеска влада сматра тероризмом. Мада се опасност од ујгурског тероризма преувеличава, извесни ризик од саботажа сигурно постоји, утолико више што ујгурски побуњеници оперишу све више с пакустанске стране границе.
Пактирање између својих главних суседа и ривала пажљиво прати Индија. Кинези су тактично избегли да наљуте свог јужног суседа па је Ђинпинг одбио позив да присуствује пакистанској војној паради. А индијског премијера Нарендру Модија Кинези су позвали да посети Пекинг, управо током боравка Ђинпинга у Пакистану. Кини Пакистан, ипак, треба због коридора, пре свега, а Индија је, иако ривал, много значанији партнер. Нови пут свиле кроз Пакистан Кини служи управо зато да постане једина азијска супесила у сваком погледу.
М. Лазаревић, Балкан магазин
