Цела наша породица се облачи у продавницама половне одеће, реченица је која се све чешће може чути од грађана Србије, измучених вишегодишњом економском кризом и мерама Владе за стезање каиша. Спас од већ хроничне беспарице траже у све популарнијем “секенд хенд” радњама широм Србије, неретко пробијајући се кроз масу света да бисмо дошли до рафова са одећом и обућом који су већ ношени негде на Западу.
– Као да деле џабе – приметила је Београђанка, стална муштерија оваквих радњи које ничу као печурке после кише.
Она и није далеко од истине, јер до добрих комада с етикетом познатих западних брендова Срби стижу за евро, два или пет, а капуте и зимске јакне одвоје тек седам, десет до 20 евра, односно десетоструко мање него у бутицима и тржним центрима. Трговци половном робом преузимају примат и од годинама “по јефтиноћи” неприкосновених Кинеза.
Ипак, српски речено “друга рука” није само за сиромашне и то тврде у овим радњама наводећи да су међу муштеријама и имућни и познате личности, док у ове радње “о великим празницима” и распустима “нагрне” и српска дијаспора. Срби у расејању, према речима Дејана Радовановића, власника две земунске продавнице, када дођу у завичај изненаде се када открију колико су продавнице половне робе добре и пре свега јефтиније у односу на државе у којима живе. Исто је и са страним туристима.
Помоћ угроженима
– Бесмислене приче да се може зарадити болест овом гардеробом иду од неких увозника и тајкуна чија се роба због високих цена не продаје. Ми радимо са мало ношеном гардеробом која се пре уласка у Србију стерилише. Продајемо и одећу за децу, а помажемо са гардеробом један дом за напуштене малишане – прича Радовановић и додаје да је џакове ове одеће слао Обреновчанима после мајских поплава.
– Уђу и крену да купују на гомилу. Обично препознам дијаспорце кад причају немачки, шведски или француски, па убаце коју српску реч – каже Радовановић који који пет година послује на велико и мало, старом-новом гардеробом, половним столњацима, јастуцима, постељином….
Странци који посећују Београд су, према његовим речима, фасцинирани “јефтиноћом квалитета” и неретко не излазе док не напуне кесе одећом која би их у њиховим секенд хендовима много више коштала. Чести су, каже, и колекционари најбољих серија најзвучнијих брендова.
Колика је беспарица Радовановић објашњава чињеницом да се и у радњама половне одеће узима на рате. Цене више него приступачне: за 100 динара или мање од евра су ешарпе, каишеви, три пара сокни или веш, а када су распродаје, сви комади одеће коштају око један до два евра.
– Беспарица се одразила и на нас који се бавимо овим послом јер су пре четири-пет година купци улазили и узимали и по десет мајица, а сада купе једва две. Имамо и муштерије “на резервацију” гардеробе коју накнадно плаћају, а излазимо у сусрет пензионерима који немају довољно, па другу рату плате кад стигне пензија – прича он.
За матуре и свадбе
– Добра је продаја у време матурских свечаности када одлично иду свечане хаљине, кошуље и сакои, а људи кажу и да су дошли код нас да се обуку, јер треба да буду гости на веридби, свадби или крштењу. Онда гледају однос цена и брендова, траже и да је доброг квалитета, али и да им одлично стоји – открива Ивана Момчиловић.
У сусрет сталним муштеријама, ако им зафали нешто пара, излазе и у једном од београдских бутика који као рекламу истиче понуду квалитетније половне робе познатих светских брендова. Већи део купаца, према њеним речима, доводи повољне цене, али има и оних којима је “маркирана роба” пасија.
– Комади одеће које продајемо су у старту десет евра, па навише, али је нека хаљина или кошуља познате марке била као нова много скупља – каже и истиче да су током неколико година рада стекли сталне купце који знају када стижу “новитети”, па журе да одаберу док се не распрода.
Половина муштерија је стална, а остали, како објашњава, дођу или по препоруци, или у пролазу примете понуду у излогу.
– Гужве су највеће у време сезонских попуста од 30 до 50 одсто када се пазари за два, пет и десет евра, али и о великим празницима, јер многи реше да часте себе и ближње – објашњава наша саговорница.
Колико је секенд хенд популарна у Србији, доказ је и све већи број уличних тезги на којима половна одећа из западних земаља, замењује нову кинеску и турску робу.
Д. Декић – Вести
