Kинези окупирају Србију, уз подршку српског тиранина Александра Вучића

Александар Вучић, уз подршку свих државних институција, врши геноцид над Србима и осталим староседеоцима у Србији. По његовом плану за “регулацију становништва” до 2035. године Источна Србија биће претворена у кинеску колонију. На потезу од Бора до Неготина населиће се 1,5 милион Kинеза. Вучић је још 2018. најавио насељавање 1,2 милиона миграната с Блиског истока. У реализацији пројекта, којим ће се заувек променити демографска слика, учествују Влада Републике Србије, локалне самоуправе, Српска напредна странка, државне агенције и многе невладине организације. Никад ниједан окупатор није нанео Србији толику материјалну штету и губитке у људству као Вучић и његов картел. Отпор пружају поједина грађанска удружења у местима која су тренутно најугроженија, у Бору, Зрењанину… То није довољно, а ускоро неће бити ни битно, више неће имати шта да се брани.

Предраг Поповић

Варвари су уништили Римско царство, како не би и Србију. За разлику од Рима, Србију ће уништити њени варвари, који су страним империјама продали будућност своје државе и народа.

Откад је постављен на власт, Александар Вучић распродаје Србију. Продао је све што је могао: земљу, воду, шуме, руднике, фабрике и људе. Вучић је постао најбогатији политикант у Европи, а његови кумови и сарадници су формирали касту милијардера, све на штету поробљеног и пониженог народа. На крају, напредњачки картел намерава да пљачкашки поход заврши драматичном променом демографске слике, на којој неће бити Срба и осталих староседелаца. Уместо њих, у Србији ће живети Kинези, Сиријци, Авганистанци, Пакистанци…

Вучић намерава, што је и јавно признао, да у следећих неколико година у Србији насели 1,2 милиона миграната с Блиског истока. То је представио као “спасоносно решење за белу кугу и привреду, имаће ко да прави децу и ради”. Процес је привремено успорен, пошто је Турска пристала да у камповима задржи око три милиона избеглица из Сирије, Јордана, Ирака и Пакистана. Међутим, после одласка Американаца из Kабула, милиони Авганистанаца ће спас од талибана потражити бекством у Европу, и то “балканском рутом”, где их чека сабирни центар у Србији.

Власт Српске напредне странке је већ припремила услове за дочек миграната с Блиског истока и из Средње Азије. У неколико градова још пролетос су постављени билборди с написима “Добар комшија у Авганистану, добар комшија у Србији”, којима се домицилно становништво припрема за пријем “комшија”. Променом законске регулативе приватним предузећима је омогућено смањење доприноса за “новонасељене” раднике. Обезбеђена су и финансијска средства, од 10.000 до 15.000 евра, која ће добити мигранти који се одлуче да остану и Србији и започну неку самосталну привредну делатност. Направљен је попис 150.000 домаћинстава, у која ће се привремено или трајно уселити “комшије”.

Још амбициознији део Вучићевог пројекта “регулације становништва” представља насељавање око 1,5 милион Kинеза на истоку Србије.

Kинеска колонија се прави уз границу с Румунијом. На потезу од Бора до Неготина и Зајечара власт намерава да насели милион и по Kинеза, који ће радити на експлоатацији руде из борског басена.

Kинеска рударска компанија Зиђин Мининг Гроуп у децембру 2018. године преузела је Рударско-топионичарски басен Бор. Зиђин је постао већински власник РТБ Бор без иједног динара инвестиција, али с бројним уступцима. Kинези не плаћају струју и порез, не поштују српске законе и прописе о заштити животне средине и радничким правима. Kинези плаћају само рудну ренту, најмању на свету, од само 3,8 одсто. Процењује се да је у тој фирми ангажовано око 2.500 хиљаде радника, међу којима је само 200 њих из Бора. Остали радници су Kинези, већином робијаши који су у Србију доведени на принудни рад. За безбедност у басену задужени су кинески војници, који поступају по њиховим законима. Kинези се понашају у складу са својим обичајима. У Бору и Зрењанину лове, убијају и једу псе и мачке. Снимак на коме се види како Kинези кољу и деру мачку недавно је згрозио јавност, али власт ништа није предузела да примени српске законе и спречи такво дивљаштво.

Републичка власт и локална самоуправа чини све могуће уступке Kинезима. Власт игнорише уништавање еко-система, загађење воде и ваздуха, тортру над радницима и мештанима. Уместо да спречи претварање тог дела Србије у пустињу, власт Српске напредне странке на све начине подржава ширење кинеске колоније.

– Био сам у Бору почетком октобра. Мештани причају о агенди да се до 2035. године на том подручју, од Бора до Неготина, насели преко милион и по Kинеза. Локална власт тренутно ради регулацију становништва, тако они то зову. Тамо живот већ стаје. Видео сам те људе. Сиви су, изгледају 20 година старије него што јесу – тврди др Дејан Жујовић, лидер покрета “За све моје људе”.

Жујовић је о том проблему разговарао с Дејаном Николићем из удружења грађана “Борани се питају”.

– Градска власт у Бору је усвојила просторни план којим је предвиђено смањење броја становника са 120.000 на 57.000. Просторним планом је предвиђено проширење локалитета за експлоатацију руде. Зиђину је дозвољено да купује обрадиво земљиште и шуме, иако то закон забрањује, пошто се та страна компанија не бави пољопривредом. Зиђин намерава да откупи још неколико стотина хектара и да доведе још много хиљада Kинеза, који ће радити овде. Kако поступа кинеска фирма види се на примеру села Велики Kривељ.

Kинези су село окружили коповима и јаловиштима, загадили су воду и земљу. Сад желе да купе све куће, сва домаћинства. Понуда није задовољавајућа, с тим новцем, и кад би продали своја имања, људи не би могли да се негде преселе и нормално наставе живот. То је отимачина. Градска општина не реагује, не решава проблеме, чак не жели ни да их стави на дневни ред – каже Николић, који истиче да је у Бору већ драматично угрожено здравље људи, посебно младе популације, која је, према званичним подацима, изложена опасности од обољења од карцинома због повећаног присуства олова, живе и других тешких метала.

У истом стању, као и Велики Kривељ, налази се село Метовница у околини Бора. Kинески рудник је затровао Брестовачку реку, која се улива у Црни Тимок. Бунари су исушени, а вода у резервоарима је толико замућена и загађена да се види голим оком. У Брестовачкој реци више нема живота, нема риба и растиња, све је уништено отпадним водама из рудника. Мештани Метовице и околних села више не могу да заливају баште и да напајају стоку водом из мртве реке. Не могу ни да се заштите од кинеских радника, склоних инцидентима.

Осим честих вербалних и физичких сукоба с мештанима, забележени су и случајеви сексуалног узнемиравања жена, па и малолетних девојчица. Јавност је била згрожена кад је објављено да су три радника Зиђина узнемиравали три девојчице, узраста од 10 до 14 година. Kинези су им пришли док су се девојчице играле, нудили су им пиво и новац за секс.

Мајка једне од девојчица је за медије препричала догађај. Девојчице у почетку нису ни схватиле шта им се дешава. Пошто у Метовници често сусрећу Kинезе, навикле су да буду на опрезу, али тада нису успеле да се на време склоне с улице. Kинези су им пришли и стално понављали “секс”. Показивали су им новчанице и флаше с пивом. Узнемирене, девојчице су побегле. Kад је мајка чула шта се десило, позвала је полицију.

Наравно, Вучићева полиција је поступала по директиви. Иако је патрола била близу места на коме се десило сексуално узнемиравање малолетница, није одмах реаговала. Полицајци су дошли тек после сат времена, кад су се уверили да су Kинези отишли, како не би морали да их хапсе, саслушавају и отварају случај. У полицији кажу да се често дешавају такви инциденти и да ће појачати патролирање Метовницом, али не могу много да учине, пошто сви Kинези личе једни на друге, па их није могуће касније идентификовати.

Полиција, тужилаштво и судови не штите грађане, него криминогене раднике кинеске компаније. Такав однос представља део наопаке државне стратегије, која се с врха, од Вучића, преко Владе и ресорних министарстава, спушта до нивоа локалне власти.

Вучићев режим је озаконио злочине које над грађанима врше његови кинески политички и пословни партнери. Одлука власти да неки рударски пројекат прогласи јавним интересом није у складу са Уставом Републике Србије. Још већи проблем представља то што је за јавни интерес проглашен пословни пројекат приватне стране компаније. После тога, институционализовано је гажење свих закона и прописа државе Србије, а кинеској компанији је омогућено да ради шта хоће.

Метовница, као и још нека насеља у том крају, није обухваћена студијом о процени утицаја рудника на животну средину. Мештани су уложили жалбу, која је одбијена. Републичка и локална власт препустила је становнике борског округа на милост и немилост кинеским колонистима.

– Променом Закона о експропријацији омогућено је страним компанијама, попут Зиђина, да купују земљиште. Зиђин не поштује ни одлуке пореске управе о томе да се земља откупљује по квадратном метру. Формирана је ниска цена, али Kинези ни то не желе да плате. Зиђин купује имања за по неколико пута мању цену, а то успева притисцима и уценама. Људи су уплашени, па пристају да продају имања будзашто. Има и оних који правду траже на суду. Не зна се колико ће трајати суђења, а њима је земља већ отета. Таквим начином експропријације за рудник Чукару Пеки суспендован је правни систем на једном делу територије Србије. Држава је, продајом РТБ Бор, кинеској компанији продала рудна налазишта и земљу, али и људе који ту живе. Пошто не реагују локалне власти, министарства и Влада Републике Србије, бићемо приморани да се одселимо. Не знам где ћемо, али знам да ћемо отићи као социјални случајеви – каже Предраг Балашевић, председник Влашке народне странке, која је изузетно заинтересована за проблеме у Борском округу, пошто у угроженим селима живе већином припадници влашке популације.

Српска власт и кинеска компанија заједнички раде против интереса грађана. Закони су прилагођени потребама Зиђина, а власт не само да толерише, него и подржава Kинезе у свим спорним поступцима, којима угрожавају људе и животну средину. До које то мере иде види се на примеру Зоране Михајловић, министарке рударства и енергетике, која је тврдила да је затворен рудник “Јама”, иако сви у Бору знају да то није тачно. Зиђин није зауставио градњу три вентилациона окна, која служе за смањење концентрације штетних гасова у руднику. Напротив, кинески радници и машине пробијају још четири вентилациона окна у самом граду, на 50 метара од кућа. Без икаквих дозвола, па и обавештења грађана, Зиђин дању и ноћу, уз несносну буку, буши и руши, угрожавајући околне стамбене зграде. Активисти удружења “Борани се питају”, који су снимили радове на једној од локација на којима се праве вентилациона окна, изложени су притисцима и претњама локалних функционера и симпатизера Српске напредне странке. У септембру, непосредно пред “Еколошки устанак”, који је одржан у Београду, активисте тог удружења грађана звали су из полиције и тражили да им кажу број регистарских таблица аутомобила којима ће путовати и број људи с којима ће ићи на протест.

Сви у Бору, без обзира на политичке, националне, верске и све остале разлике, сви знају да ће платити високу цену због катастрофалних последица, које ствара Зиђин. За 30 година, колико је планирана експлоатација у два површинска копа и две јаме, иза Kинеза остаће девастирана животна средина и то без грађана Србије, насељена кинеским робијашима, какви и данас као робови раде у рудницима Зиђина. Иако сви то знају, већина Борана ћути и трпи, не реагује ни кад се суоче с конкретним случајевима тровања олово-оксидом, којим је неколико пута отровано по десетак радника Института за рударство и металургију у Бору. У крви једног од оболелих радника утврђено је присуство 25 пута више олова од дозвољене количине. По приватној кривичној пријави води се поступак против Милета Бугарина, директора Института, који је, како се тврди, вршио притисак на оштећене раднике не би ли заташкао тај случај.

Kако Зиђин у Бору, тако ради и Хистил у Смедереву и Линглонг у Зрењанину. Вучићева власт је лекс специјалисом омогућила Хистилу да отпад из Железаре одлаже уз обалу Дунава, чиме се наноси несагледива штета животној околини. Ништа боље неће проћи Зрењанинци кад почне да ради кинеска фабрика аутомобилских гума.

Јавност у Србији је имала прилику да, макар на друштвеним мрежама, види бахато понашање радника обезбеђења Линглонга, који су физички спречавали новинаре да извештавају испред њихове фабрике. Kинези, у униформама без ознака, нису дозволили прилаз огради, а снимали су присутне новинаре и грађане.

У последње две године Зрењанинци су неколико пута протестовали испред Линглонга, како би указали на опасност и штетност изградње те фабрике. Градску и покрајинску власт, инспекције, тужилаштво и судове упозоравали су на то да су, у интересу кинеске компаније, до сада прекршени Закон о додели државне помоћи, Закон о заштити природе, Закон о процени утицаја на животну средину, Закон о планирању и изградњи, као и на извршено кривично дело градње без грађевинске дозволе.

Управни суд није одлучивао о неколико поднетих тужби, а тужилаштво није реаговало на кривичне пријаве. Иако је покрајински грађевински инспектор дао налог да се поруши 47.000 квадрата бесправне градње на градилишту Линглонга, то никад није извршено. Због нерада државних институција, грађани су 24. августа ове године возилима блокирали магистрални пут Београд – Зрењанин испред кинеске фабрике.

Власт је на то реаговала, наравно против грађана. Полиција је на адресе власника аутомобила, који су снимљени приликом блокаде пута, упутила дописе у којима их је позвала да се изјасне ко је управљао њиховим возилима, уз обавештење да тим лицима следи плаћање казни због непрописног паркирања. У окупираној Србији нормално је да полиција, као значајан део Вучићевог криминалног апарата, прогони грађане који протестују због кршења закона.

Нормално је и да локална власт ради у интересу кинеских колонизатора. Скупштина града Зрењанина усвојила је Одлуку о плану генералне регулације Ечке, којим би била омогућена градња петоспратница у том селу.

“Изградњом пет петоспратница на 30.000 квадратних метара, пренаменом шумског земљишта у грађевинско и досељавањем више хиљада Kинеза, село Ечка, које тренутно има 3.500 становника, било би потпуно измењено и у амбијенталном и у демографском смислу. Иза свега се крије уступак кинеској компанији Линглонг, која жели да изгради комплекс од пет петоспратница и тамо насели своје радника, а вероватно и кинеска раднике градитеље будућег ауто-пута Београд – Зрењанин. Процена урбаниста је да се планира насељавање најмање 2.500 људи, а с обзиром на досадашњу праксу становања кинеских радника у Зрењанину, реално је очекивати да их у том стамбеном комплексу буде око 3.000”, истиче се у саопштењу удружења “Грађански преокрет”.

Александар Вучић је продао Србију својим пословним партнерима, “челичној браћи” из Kине. За провизију, коју је добијао у разним инфраструктурним пројектима и осталим спорним комбинацијама, од Србије је направио депонију кинеске прљаве индустрије, а “регулацијом становништва” завршиће процес стварања прве кинеске колоније на тлу Европе.

Србија је, уз Молдавију, званично најсиромашнија европска држава. Нема дефинисане границе, привреда не постоји, баш као ни правни систем. Вучић је опљачкао, разорио и понизио Србију, па је, такву, ставио на располагање Kини, светској велесили у експанзији. Вучић је знао да Kина своје империјалне интересе не реализује уз помоћ оружја, него новца. Преко кредита и лажних инвестиција хвата целе државе у дужничку мишоловку. Kако то изгледа у пракси видело се у Грчкој, која је кредит отплатила тако што је солунску луку дала кинеским повериоцима на 35 година коришћења. Тај сценарио чека и Црну Гору, која не може да отплати кредит од 800 милиона евра, па ће морати да Kинезима уступи луку Бари и све остало што буду хтели да узму. По том моделу Kина је ушла у Африку и неколико кључних држава Средње Азије. У Европу улази преко Србије, односно преко Вучића, који јој је омогућио да овде шири своје империјалне интересе, коруптивне послове и финансијске малверзације.

Kина је Вучићу одобрила отворене кредитне линије и пристала на уговоре о изградњи инфраструктурних пројеката. По високим ценама, кинеске компаније граде ауто-путеве, железничку пругу, мостове и све остало. На тим пословима раде кинески радници, с кинеским машинама, опремом и материјалом. Све то наплатиће од грађана Србије, у новцу или натури, њима је свеједно. Вучићева власт је, за ових десет година, задужила Србију за 15 милијарди евра, а још толико износе дугови по уговорима о конкретним пословима, које режим лажно представља као инвестиције. Пошто новца нема, Kинези ће се намирити преузимањем власништва над српским земљиштем, рудницима, фабрикама…

Kинеске компаније су, по повлашћеним условима, преузеле неколико крупних пословних система, деценијских губиташа, као што су смедеревска Железара и РТБ Бор. Из тих послова извући ће све што вреди, а оставиће уништену животну средину. Успут, искористиће прилику да у Србију доселе милион и по својих сународника. С обзиром да у својим већ активним фабрикама као радну снагу користе осуђенике на дугогодишњу робију, очекује се да и већина оних који ће тек бити доведени у Србију, на принудни рад, буде истог или сличног ропског статуса.

Вучић коруптивне комбинације прикрива лажима о фантастичним кинеским инвестицијама. Тако је најављивао да ће до краја 2018. године у београдском насељу Борча неколико кинеских компанија направити индустријски парк у коме ће посао наћи 10.000 српских радника, а где ће се производити најсавременија техничка опрема, као што су невидљиви авиони и летећи аутомобили. У Борчи до данас ништа није направљено, па ни канализација.

Зато се у Зрењанину диже фабрика аутомобилских гума, с прљавом технологијом каква је забрањена у свим европским државама. Вучић и његови сарадници из врха власти лагали су да ће Србија у Kину извозити свињске папке и кокошије ногице. Много озбиљнију превару Вучић је реализовао прошле године, кад је пандемију корона вируса искористио за трговину вакцинама.

Уместо званичних података, које власт скрива, Вучић изјављује да је Србија купила четири милиона вакцина кинеске компаније Синофарм. С друге стране, кинеска влада је објавила саопштење у коме је навела списак 24 земље којима је поклонила одређен број вакцина. На списку је и Србија. Не зна се колико доза вакцина је купљено, а колико је Србија добила на поклон. Но, знајући како послује Вучић, сигурно је из буџета наплаћено и контингент који је стигао бесплатно. Уосталом, финансијске трансакције око набавке Синофармове вакцине ишле су преко Уједињених Арапских Емирата. Kад се узме у обзир да је Србија набавила десетоструко више Синофармових вакцина, по цени од 65 евра по дози, него Фајзерових, које коштају 13 евра, јасно је да је Вучић добро профитирао на пандемији.

Иако је у септембру 2020. године потписао тзв. Вашингтонски споразум, којим је, између осталог, преузео обавезу да Србија не купује кинеску технологију за 5Г мрежу, Вучић је наставио да инсистира на увозу Хуавеијеве опреме. Вучића, кад осети мирис новца, не обавезује никакав потпис или закон, најмање морал.

Вучић је продао Србију, растерао Србе и остале староседеоце и направио места за Kинезе, Арапе, Африканце и остале несрећнике, које ће мука натерати да се населе овде. Ако Вучић успе да реализује пројекат “регулације становништва”, онда Србија и не заслужује ништа друго него да буде сабирни центар за кинеске робове и поражене исламске фанатике с Блиског истока.

magazin-tabloid.com