БРИСЕЛ/ЊУЈОРК – Еврогрупа је усвајањем новог плана за спас банака са “сунчаног острва” убила привреду Кипра и ту земљу практично “истерала” из еврозоне, али то још нико не види, тврде међународни економисти, а преноси портал Финмаркет.
Аналитичари организације за макроекономске и политичке анализе Бруегел истичу да ситуација настала после договора Еврогрупе и Кипра о зајму вредном 10 милијарди евра за спас колапсног банкарског система у тој чланици ЕУ упућује на закључак да тај случај може бити увод у постепен распад еврозоне. Амерички економиста Тим Даи сматра да увођење ограничења на слободан трансфер новца у кипарским банкама у пракси значи да више није битно да ли се острво налази у зони евра или не.
Даи тврди да се сада “креира” стање у коме ће, на пример, за француски евро моћи и даље да се купује роба или плаћају услуге у Немачкој, док ће та иста заједничка валута еврозоне на Кипру служити “само за домаћу употребу”.
Једна од главних одлика валутног савеза, у који сада окупља 17 чланица еврозоне, је могућност несметаног преношења средстава из банака у једној земљи у банкарске организације друге државе. Уколико тај принцип за Кипар више не буде важио, то значи да евро као валута на острву више неће бити упоредив са том новчаном јединицом у другим чланицама зоне евра, објашњавају експерти Бруегела.
Стручњаци те организације из Брисела такође указују да је Европска централна банка (ЕЦБ), пристајући на већ усвојену одлуку о начину решавања проблема кипарских банака, практично “саградила” Купру нову валуту. У ситуацији која сада влада у кипарским банкама, ЕЦБ је обавезна да им омогући приступ ликвидним средствима, али ако контрола над капиталом на Кипру буде важила у дужем раздобљу, Европска централна банка ће престати да буде зајмодавац последње инстанце за угрожене острвске банке и то је први корак ка већ описаном сценарију постепеног урушавања механизма еврозоне.
“Баш тако ће изгледати смрт еврозоне: Нико нећи излазити из тог (монетарног) савеза званично већ ће, једноставно, земље (чланице) уводити контролу кретања капитала и ограничити банкарски систем у националним границама”, описује овај црни сценарио Даи.
Ројтерсов економски аналитичар Уго Диксон упозорава да би забрана слободног кретања капитала била “огромна, историјска грешка” за све земље еврозоне. Диксон сматра да би укидање такве мере било тешко изводљиво – због сасвим извесног убрзаног одлива капиталних средстава из свих чланица монетарног блока које би увеле ембарго на кретање капитала.
Према оцени западноевропских економиста, драма са банкама на Кипру је сигнал за Италију, Шпанију и Грчку да и те чланице еврозоне могу постати следеће жртве “кипарског синдрома”. У случају малих поремећаја, али и неких владиних погрешних потеза или масовнијих социјалних протеста, ликвидност у поменуте три чланице еврозоне може бити угрожена, јер ће средства из њихових банака убрзано нестајати. Увођење забране на банкарске трансакције у тој ситуацији отворило би пут за распад еврозоне, закључује се у анализи Бруегела.
Танјуг
