До петка, 29. марта, почела су да стижу саопштења да се у румунским банкама дешава нешто попут панике – људи пребацују новац из малих и средњих банака у велике, смањују депозите до суме испод 100 хиљада евра, затварају рачуне.
Прорадио је кипарски бумеранг, сматра руководилац економског департмана Института за енергетику и финансије Марсел Салихов:
– После првобитне одлуке за Кипар о томе да се од свих депозита до 100 хиљада евра отпише порез од 6,75%, а од депозита изнад 100 хиљада – 9,9%, могла је да се очекује банкарска паника у низу европских земаља. Да, затим су одлуку кориговали, санкцијама су подвргли само две највеће банке. Али европљани су примили сигнал – гаранција неприкосновености улога више не постоји. Може ли да се настави у другим земљама румунско банкарско узбуђење? Може, на пример у Шпанији. Панична расположења су као епидемија. Могуђа су и у Португалији, Словенији, на Малти. Али најчешће се наводи Украјина, која није чланица ЕУ. Брисел је направио огромну грешку наневши ударац поверењу читавог финансијског система Европе.
Зашто су међу првима тако нервозно одреаговали ураво Румуни? По мишљењу шефа одељења за проблеме европске интеграције ИМЕМО РАН Сергеја Уткина:
– То је једна од најслабијих карика ЕУ. Политичка и економска ситуација овде је проблематична. Низак је квалитет система управљања. Гласне оптужбе за корупцију које су се појавиле због немогућности да се достојно плати државним службеницима услед економских тешкоћа. Локалну елиту нервира што ЕУ то не схвата. А европски чиновници са своје стране не верују у способност румунских власти да спроведу неопходне реформе. Ситуцију погршава фигура председника Басескуа.
Њиме су незадовољни како у Румунији, тако и ван њених граница. Његов одлазак, избор новог председника, могло би да постане граница, симбол нове румунске политике. Наравно, све то неће заменити важење макроекономских закона. Али ће помоћи да се укине напетост у друштву, да се створи претпоставка за реформе које тако тешко протичу.
Три месеца има Румунија да у замену за нову траншу од издвојених 20 милијарди евра испуни захтеве кредитора. А то је, као што се зна, смањење плата у државном сектору за 25%, пензија за 15%, увећање ПДВ са 4 одсто до 24 одстро, обустављање низа социјалних програма, што синдикати називају социјалним геноцидом. За плаћање спољног дуга 2013. године, земља треба да нађе 5,2 милијарде евра. При томе, банкарски систем сноси рекордне губитке. Можда се не плаши Румунија узалуд да ће према њој бити примењен кипарски сценарио?
Главни економиста Инвестиционе компаније Тројка дијалог Јевгениј Гариленков саветује:
– Треба имати у виду: кипарски проблеми се дешавају зато што активи банкарског сектора отприлике 7 пута премашују обим унутрашњег бруто производа. Што се тиче Румуније, овде је ситуација сасвим другачија. Размере финансијског сектора су битно мање у односу на унутрашњи бруто производ. Макар из тог разлога што као независан, комерцијалан, овај сектор постоји тек 20 година. Проблеми са појединим банкама у Румунији се не могу искључити. Али не очекујем велику системску кризу попут кипарске. Питање је у другом – зашто да се провоцира неповерење и изазива паника у односу на финансијски систем Кипра? Зашто су објавили мере за које су пре само нешто више од десет година осуђивали Аргентину? Тада су њене власти сличним методама покушале да реше проблеме свог банкарског система. Ова непоследност ЕУ и ММФ у најмању руку чуди.
Европске финансије су спојени судови. Москва разматра ситуацију око ћерке Банке Кипра, руске Јуниаструм банке. Али она се финансира самостално, обим средстава на кореспондентским рачунима је свега 6%. А колико их је код банке Марфин Роменија, чији је основни акционар Народна банка Кипра која подлеже ликвидацији? Директор Националне банке Румуније је уверио да држава гарантује очуваност улога, између осталог и у проблематичној банци Марфин Роменија. При томе је додао: у земљи има највише 12000 људи који поседују улоге веће од сто хиљада евра. Наводно, ако неко и пострада, то није основна маса улагача.
Гајане Ханова,
Извор: Глас Русије
