Овогодишња жетва пшенице, која је почела пре месец дана, још није завршена због кише. Приноси у Војводини су од шест и по до осам тона, у централној Србији од четири и по до шест тона по хектару, али свака наредна киша смањује и принос и квалитет хлебног зрна.
На пољима широм Србије киша је и данас зауставила жетеоце, а у ишчекивању лепшег времена једнако су забринути и пољопривредници и стручњаци.”Просечан род ове године био је мањи од 30 до 35 одсто него у неким, да тако кажемо, нормалним годинама. Што се тиче квалитета пшенице, ове године је квалитет зрна изузетно лош. Сада је 68, 70, 72, а на почетку жетве био је 80 до 82 процента хектолитарске масе”, објашњава Драган Раца из ДОО “Раца”.
Претходне јесени у шабачком крају, пшеница је засејана на 30.000 хектара, род је до сада скинут са 95 одсто површина, али због цене и квалитета ратари жито углавном остављају у амбаре.
“Два вагона сам предао, а оставио сам у амбар четири и по вагона. То ми је за храну, за бикове и свиње”, каже Драган Маринковић из Богосавца код Шапца.
Жетва је најмање одмакла у Шумадији, где је, од 30.000 хектара, род скинут са свега 30 одсто површина. Киша је за трећину смањила квалитет пшенице, али то није једини проблем ратара.
“Није важно што је мањи квалитет и све, само да не буде града као што је било у појединим местима – убило га да немају ништа, само тога се плашимо”, напомиње пољопривредник из Церовца Драган Ђаковић.
На подручју пет општина средњег Баната, пшеница је ове године засејана на 55.000 хектара, што је за 20 одсто више него прошле године, а жетва је до данас завршена на 90 одсто тих површина.
“Просечан принос се креће близу шест тона, а сада ће бити само лошији, не бољи од овога, сигурно, а високе температуре крајем маја су узеле данак и жетва је почела врло рано око 10. јуна и била би готова да није ове кише, а свака киша смањује принос”, објашњава Предраг Маријански из ПСС Зрењанин.
Поред кише, ратаре сада мучи и цена пшенице.
“С обзиром на много већа улагања и много тежи рад у пољопривреди и већу цену нафте и горива које користимо, требало би најмање 19 динара да покријемо трошкове и да нешто зарадимо”, сматра Јован Веселиновић из П.П. Ратар из Шурјана.
Стручњаци кажу да ова година ни у свету неће бити рекордна када је реч о роду пшенице. Уколико се код нас оствари предвиђени род од 3,3 милиона тона уз прошлогодишње залихе од 280.000 тона, за извоз преостаје 1,8 милиона тона.
ртс
