Ова година за паоре неће бити берићетна, јер се очекује мањи принос пшенице и то за чак 18 одсто, а малине за 5,5 одсто. Оно што воћаре брине је то што ће род вишања бити мањи за чак 24,3 одсто.
Од сетве време није погодовало пшеници. Касно ницање, неједнак развој, обилне падавине током маја довеле су до појаве болести на хлебном зрну.
Председник Удружења Жита Србије Вукосав Саковић каже да је прошлогодишњи род био рекордан и да се то не дешава често те да ће ове године принос бити просечан.
– Имаћемо 4,5 тона по хектару, тако да ће бити за наше потребе неких 1,5 милиона тона, али ће бити и вишка за извоз – истиче Саковић.
Тренутно држава произвођачима даје 20 динара по килограму за 25.000 тона, док је цена на тржишту између 16,5 и 18 динара по килограму.
– Цену диктира тржиште, али она још није формирана јер је жетва на почетку и понуда је још мала. Млинари такође чекају да виде какав ће бити квалитет, а трговци чекају да би видели како могу да зараде – истиче Саковић.
Оно што се за сада не зна, како каже је, каквог ће квалитета бити пшеница.
– Видећемо како се жетва буде ближила крају, али већ сада се зна да то неће бити нешто добро. С обзиром на то какве нам информације стижу са терена, квалитет хлебног зрна ове године биће испод просека – каже Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.
Цена пшенице ове године ће бити добра, а на њу би могло да утиче једино то што се у свету ове године очекује рекордан, историјски максимум у приносу пшенице од неких 780 милиона тона. Европа, међутим, неће забележити историјски максимум, али ће имати за 10 одсто већи род у односу на прошлу годину.
Бољи род у Мађарској и Хрватској
У већини земаља пшеница је боље родила ове него прошле године и то у Русији и Украјини, али и у Мађарској и Хрватској из нашег окружења. Пшеница је боље родила ове сезоне и у Бугарској, док је у Румунији као у Србији.
Н. С. Прерадовић, Вести онлајн
