Србија

Кисачка паприка, црвена, ситна као пудер

СРЦЕ је главно! Без њега нема ничега. Ни мириса, ни боје, а ни укуса праве паприке – овако чика Јан Кохут, из Кисача, који од 1976. године гаји, и ручно, традиционално, прерађује, не било какву него ону праву кисачку паприку, објашњава зашто арома овог зачина, без ког су незамисливи прави словачки кулени, котлићи и рибље чорбе “опија” сваког ко уђе у двориште.

А у овом, уредно избетонираном дворишту, окруженом помоћним зградама, паприку ће приметити тек пажљив посматрач. “Скривена” је у мрежастим џаковима, испод високог крова надстрешнице, на промаји, да би после много фаза прераде и пуно ручног рада постати фини ситно млевени зачин.

Како објашњава чика Јан, крепки 76-годишњак, паприка после бербе одлежи и додатно дозрева још месец дана. Само, сада је паприке знатно мање, јер чика Јан каже да га године стижу и да смањује површине под паприком. Некада је гајио и по два хектара, али наследника нема, има три кћери, па нема интереса да се “шири”.

– Паприку, која је тим одлежавањем на промаји добила лепу црвену боју, скидамо и пребирамо – открива чика Јан и остале поступке у “тајни” настанка праве црвене паприке, фине као пудер. – За то је задужено пет жена, које већ годинама раде тај посао. Пажљиво се гледа и избацује се свака паприка која је почела да се квари, да добија белу боју.. Тек онда се паприка уситњава, у специјалном млину, и смешта се у сушару.

А и сушење је, како објашњава, посебна прича. Паприка улази у сушару која је раније коришћена за сушење хмеља, и то на остацима соје. Како каже, експериментисао је и са дрветом, са обичном сламом…

– Соја даје најбоље резултате – каже чика Јан. – Потребно је, међутим, да у свих шест или седам сати, колико је потребно да се једна “тура” паприке осуши, један човек стално води рачуна да се равномерно ложи. А паприка се у сушари суши на три нивоа. На први, највиши, долази још свежа, затим иде на други, нижи, где се лепо осуши, а на трећем, најнижем, сушење се финишира.

Тада се, наставља причу чика Јан, оставља да се добро охлади, а затим се меље, и то прво на крупном млину, а затим, по два пута, на оном финијем.

– Читав процес усавршавао сам годинама, кроз пуно покушаја и погрешака, пошто сам био један од првих који је у Кисачу гајио ову паприку – истиче наш саговорник док показује посебну просторију, са млином и вагом, где његова супруга Зузана преузима део око паковања паприке. – Сада тачно знам да се најбољи резултати постижу са семеном паприке из једног института у Мађарској, које обнављам сваке седме године, да се, ако нема кише и заливног система, паприка мора што чешће шпартати, као и да се степен осушености паприке, може проверити тек када се она добро охлади, као и да су рука, око и мозак, после дуго година, и даље главни инструменти за проверу квалитета.
ЈЕДАН ПРЕМА ДЕСЕТ

ДА БИ СЕ добио килограм фине зачинске паприке, потребно је да се преради 10 кила свеже паприке – објашњава чика Јан. – Уз то, све фазе прераде паприке, од садње, па до брања, а затим сушења, пребирања, млевења, повезане су са јако много ручног рада и, наравно, љубави.
ЦЕНА И КУПЦИ

МЛЕВЕНУ паприку чика Јан продаје по 1.000 динара за килограм, а на пијацу је не износи.

– Био сам пар пута на пијаци, али чуло се да паприку припремам “као за себе” и од тада све продам из куће – каже чика Јан. – Купци најчешће долазе по препоруци, а ја се руководим тиме да не желим да продам оно што ја не бих користио..

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!