Изузетно цењена у народној медицини, препознатљива по карактеристичном мирису балзама, клека (juniperus communis) се од давнина користила за лечење заразних болести. Распрострањена од Арктика до тропске Африке, у зависности од тога где расте може да буде патуљаста, али и да достигне висину од више метара. Среће се на кршевитим и на крашким теренима.

Сви делови су лековити, а нарочито ароматични и горкосладуњави плодови који се сакупљају од јесени до зиме. Суше се на проветреном месту, распрострти у танком слоју уз често превртање лопатицом. Исти поступак примењује се и за сушење претходно ситно исецканих иглица и вршкова гранчица. Осушени делови чувају се на сувом месту.

У лековитом смислу клека се потврдила као изврстан диуретик, али и против назеба, кашља, астме, стомачних болести, знојења, па чак и гонореје. Поседује и бактерицидна својства, због чега се користи за лечење инфективних болести плућа. Захваљујући дијуретичким својствима регулише рад бубрега и поспешује избацивање урина, стимулише рад органа за варење, а користи се и за лечење запаљенских процеса желуца и црева. Против главобоље треба само издробити плодове клеке и превити их на чело.

Клека служи и за производњу истоимене ракије која се, осим за пиће, користи и за припрему облога у случају назеба и реуматизма. Етарско уље посебно је цењено, јер у малим дозама олакшава искашљавање, а примењује се и за инхалацију дисајних органа. Због тога што дубоко продире у кожу, употребљава се у лечењу реуматских болести. Посебно је делотворно за оболеле зглобове. У нашем региону, највеће количине етарског уља садрже клеке из Делиблатске пешчаре, али и из других делова Србије.

Плод у завидним количинама садржи и смоле, танин, восак, органске киселине и њихове соли… Поседује и бројне минерале, а посебно калцијум, калијум, манган, сумпор. У сто грама младих изданака клеке налази се чак 97 милиграма витамина Ц.

Ипак, клеку треба користити обазриво, јер претерана употреба може да доведе до оштећења бубрега. Особама са осетљивим бубрезимане препоручује се ни чај, ни други препарати од клеке, јер присутан терпентин може изазвати надражај и запаљење ових органа. Упозорење важи и за труднице будући да ова биљка може довести до контракција материце.

СИРУП И ЧАЈ

СИРУП за побољшање апетита прави се тако што се пола килограма клекиња кратко прокува у три литре воде. Затим се згњече и још једном прокувају уз додавање воде по потреби. Добијена смеса се процеди кроз сито и остави да се охлади. Да би се добио сируп, по жељи треба додати мед. Сируп затим сипати у тегле и држати затворено. За побољшање апетита, деци треба давати кашичицу сирупа три пута дневно, а одраслима се препоручују по две кашичице.

ЧАЈ од клеке припрема се тако што се кашичица добро згњечених плодова попари са 200 мл вреле воде, а посуда остави покривена 5 до 10 минута. Садржај се затим процеди и пије, највише две шоље дневно. По жељи, чај може да се заслади медом или шећером. Ако се пије против дијабетеса или оболења желуца и црева, не треба га заслађивати.

З. О. ЈОКСОВИЋ, Новости