ДА БОГ ДА БИЛИ У ВЕЧНОМ ЖИВОТУ СА АЛОЈЗИЈЕМ СТЕПИНЦЕМ И СВИМА ЊЕГОВИМА АКО СЕ ЈАВНО НЕ ПОКАЈЕТЕ ЗА СВЕ ИЗЈАВЕ И ПОСТУПКЕ КОЈИМА СТЕ УВРЕДИЛИ СРПСКЕ НОВОМУЧЕНИКЕ!!!
Немају Срби среће какву су имали Грци после унијатског концила у Фиренци и Ферари у 15. веку. Наиме, главни заговорник уније, митрополит никејски Висарион је, кад је видео да га народ не прима и да пљује на његову издају, лепо прешао у папизам, и постао кардинал. Главни унијата у СПЦ, носилац папиног крижа и прстена, бискуп бачки Иринеј Буловић, скупа са својом духовном децом, и даље остаје формално православни владика, али, сваким даном, речју и делом, пљује на светосавске Србе и српске жртве у 20. веку.
Тако је, не стидећи се Бога и Светих Новомученика Јасеновачких, пред неоусташицом Колиндом Грабар – Китановић, која тврди да су у Хрватској сви Хрвати, изрекао речи које вапију за Божијом правдом и осветом: „За нас хришћане, људе Цркве, јесте важно трајање у историји, посебно континуитет тога трајања, али ми смо, пре свега, окренути ка Есхатону, будућем веку, Царству Божјем, које ће доћи, које долази и које је, као залог и првина, већ дошло. Стога ми све своје духовне и телесне претке видимо као чланове једног саборног, свеобухватног Тела Цркве, са којима ћемо, сабрани око Јединога Спаситеља у Небеском Јерусалиму, верујемо и молимо се за то, живети и гледати се у вечности, не мање реално него што данас, под дивним сводовима овога храма културе, гледамо једни друге“.
Шта је Србима поручио бестидни унијатски бискуп, окупатор православног трона епархије бачке? Он је поручио да су и православни и паписти припадници исте „Цркве“, да су им духовни и телесни преци у Царству Божијем, и да ће сви заједно гледати једни друге у Небеском Јерусалиму. Да ли тај издајник Христа и Српства зна шта говори? Зна, зна, како не зна – он је ко зна од када срце своје дао папи и његовој лажној вери, па потомке Степинца и усташа доживљава као браћу с којом ће бити у вечности. Духовни и телесни преци Колинде и њених су велики злотвори који су Србе вековима кињили и гонили на унију, а онда, у лицу Степинца, кога свецем сматрају, на силу прекрштавали 250 хиљада православних Срба, док су одани папини Хрвати клали и убијали Србе на најмонструозније начине. Њихови „свећеници“ били су џелати Брекало, Брале, Филиповић-Мајсторовић и њима слични. Степинчеви следбеници су давали „опрост“ чудовишним кољачима, које је савест мучила. Са њима Буловић и Перић, истински син Буловићеве наопакости, желе да буду у вечности, дајући истовремено „опрост“ тим истим кољачима. Следеће речи екуменистичког изрода Порфирија, изговорене пред духовним и телесним потомцима надбискупа геноцида Алојзија Степинца и усташких кољача у Загребу, нека читају само Срби са здравим срцем и јаким стомаком:
„Нема лепшег повода него да заједнички празнујемо светлост знања очуваног у патини традиције и то пред лицем наше младости и зарад њене будућности. Наша два народа, хрватски и српски, које међусобно везују хришћанска вера, као и простори на којима се вековима међусобно прожимамо и преплићемо, данас су обогаћени још једним лепим искуством – искуством заједничке радости. Ми ту радост доживљавамо, верујем, на исти начин, иако нисмо једнообразни. Ни појање хорова, које смо управо смо чули, није једнообразно. Чули смо унисоно и полифоно појање. То значи да се и Богу не мора и не треба молити једнообразно. Бог то не тражи и не очекује од нас. Оно што Бог очекује од нас, било да му певамо једногласно, вишегласно, уз пратњу оргуља или неког другог инструмента, је да будемо једнодушни у чињењу добра и да имамо љубав једни према другима, без обзира на то како појемо Богу, како му се молимо. У тој љубави, једних према другима, пред Васкрслим Господом и младим нараштајима дужни смо да заједно чувамо све оно што нас зближава. Наглашавамо ове вредности, јер управо на њима је једино могуће градити темељ за богомблагословену, мирну и срећну будућност. Оно што чини овај јубилеј и овај сусрет још већим и значајнијим јесте да смо, слава и хвала Господу, смогли снаге да иза себе оставимо догађаје из не тако славне прошлости. Величина и значај данашњег сабрања, под овим прекрасним сводовима дома хрватске уметности и културе, јесте да смо упркос свему овде заједно и да заједнички делимо наду у још боље сутра. То чинимо, не само ради нас, него ради наше деце, којима остављамо у наслеђе оно што нам је Господ Наш Исус Христос оставио рекавши: Мир вам остављам, мир свој дајем вам (Јн.14,27), поручио је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије (ОВДЕ:)
А шта и како је папина багра радила у НДХ, види се из следећег текста (ОВДЕ: ).
Сад, када је Буловић јасно изрекао своју жељу да буде тамо где су преци данашњих поданика Колинде и екипе, ми и њему и његовом духовном сину, Порфирију Перићу, и свим његовим следбеницима, у име народа српскога, потомка усташких жртава, поручујемо, сасвим свесно, јасно и гласно:
ДА БОГ ДА БИЛИ У ВЕЧНОМ ЖИВОТУ СА АЛОЈЗИЈЕМ СТЕПИНЦЕМ И СВИМА ЊЕГОВИМА АКО СЕ ЈАВНО НЕ ПОКАЈАТЕ ЗА СВЕ ИЗЈАВЕ И ПОСТУПКЕ КОЈИМА СТЕ УВРЕДИЛИ СРПСКЕ НОВОМУЧЕНИКЕ!
И да поновимо:
ДА БОГ ДА СЕ ПОКАЈАЛИ ЗА СВЕ САБЛАЗНИ КОЈИМА СТЕ ИЗЛОЖИЛИ НАРОД НОВОМУЧЕНИКА ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ, А АКО НЕ СЕ ПОКАЈЕТЕ, ДА БОГ ДА БИЛИ У ВЕЧНОСТИ СА СТЕПИНЦЕМ И СВИМА ЊЕГОВИМА!
И трећи пут:
ДА БОГ ДА У ВЕЧНОСТИ ГЛЕДАЛИ СТЕПИНЦА АКО СЕ ЈАВНО НЕ ПОКАЈЕТЕ ЗА РЕЧИ И ДЕЛА КОЈИМА СТЕ УВРЕДИЛИ СЕДАМСТО ХИЉАДА СРПСКИХ ЖРТАВА УБИЈЕНИХ ЗБОГ ВЕРНОСТИ БОГУ И БОЖИЈОЈ ПРАВДИ, КОЈИМА ТРЕБА ДА СЕ МОЛИТЕ ЗА СВОЈЕ ПРОГЛЕДАЊЕ И ПОВРАТАК ХРИСТУ!
———
Фото: Сајт Београдске патријаршије („СПЦ.рс“)
29. 04. 2015. Борба за веру, за ФБР приредила Биљана Диковић
