Укупно 55 радних дана, 87 усвојених закона, 233 седнице одбора и ниједно посланичко пропитивање чланова Владе, резултат је рада Народне скупштине у првих шест месеци 2015. године, како показује истраживање иницијативе Отворени парламент. Највише је говорио народни посланик Нове странке Владимир Павићевић, који је најактивнији био и у подношењу амандмана.
У периоду од јануара до јуна, народни посланици усвојили су укупно 87 закона, од чега је 25 донето по хитном поступку. То представља смањење у односу на прошлу годину, када је под изговором хитности, донето чак 75 одсто закона. На тај начин, током прошле године, усвојени су медијски закони, Закон о енергетици, као и Закон о привременом уређивању исплата плата и пензија. Неоправдано и претерано коришћење ове процедуре није карактеристика само овог сазива. Од 2000. године у парламенту више од половине закона усвојено је по хитном поступку.
Истиномер је већ писао о негативним ефектима које процедура хитног поступка има на квалитет усвојених закона. Сваки осми закон усвојен на тај начин накнадно је мењан због материјалних грешака или нелогичности у самом тексту предлога закона. Најдрастичнији пример је свакако Закон о јавном бележништву који је за мање од годину дана у скупштинској сали три пута мењан по хитном поступку.
Узимајући у обзир број дана које су посланици провели у пленуму, може се рећи да су дневно усвајали у просеку један и по закон. Према резултатима Отвореног парламента, само 17 посланика било је присутно на свим седницама на којима се гласало за предложена законска решења. Сви они припадају странкама владајуће већине.
За шест месеци посланици су се у скупштинској сали обратили укупно 3.391 пут, што износи просечно 14 обраћања по народном посланику. Међутим, 52 посланика у протеклих шест месеци никада нису укључили микрофон на свом скупштинском месту. Од тог броја, њих 38 је из редова Српске напредне странке, (пет из групе ПУПС-а, по три из СПС-а и Савеза војвођанских Мађара и два из Нове Србије). Од опозиционих посланика није говорио само Бојан Костреш из Лиге социјалдемократа Војводине.
За разлику од Костреша, посланик са највише обраћања у пленуму је Владимир Павићевић, који се својим колегама обратио 315 пута (рачунајући говоре и реплике). За њим не заостаје ни шеф посланичке групе СНС Зоран Бабић, који се за реч јавио 253 пута. Од посланица су се најчешће могле чути Гордана Чомић (102) и Александра Јерков (61) из Демократске странке. Подаци говоре да је пет најактивнијих посланика за микрофоном провело 33 одсто укупног обраћања у Скупштини.
На законска решења поднето је укупно 1.313 амандмана, а усвојен је сваки четврти. У подношењу амандмана најактивнији су били посланици опозиције, и то Владимир Павићевић и Зоран Живковић са 386 поднетих амандмана. Треба узети у обзир и чињеницу да су њих двојица на законске предлоге подносили амандмане садржине “брише се”, јер је то “једини начин да се неки закон поправи”.(Блиц, 31. 7. 2014. године) Посланици Нове странке објашњавају да се тиме боре против “деградирања Скупштине од стране извршне власти, која законе у процедуру шаље два дана или неколико сати пред расправу”. (Блиц, 30. 1. 2015. године)
Њих двојица су уједно и посланици са највећим бројем прихваћених амандмана. Неретко прихваћени амандмани односе се само на исправљање правописних грешака. Пример тога је и прихватање Павићевићевог амандмана на Предлог закона о оружју и муницији, којим се интерпункцијски знак тачка-зарез мења тачком. За разлику од Живковића и Павићевића, више од половине њихових колега, тачније њих 166, за шест месеци никада није учествовало у подношењу амандмана.
Поред своје законодавне функције, Народна скупштина има и контролну функцију. Тако би, према Пословнику, посланици требало да постављају питања члановима Владе сваког последњег четвртка у месецу. Међутим, у првих шест месеци ове године Влада Александра Вучића није ниједном одговарала на посланичка питања, иако је шест пута била у обавези да то уради.
Истиномер подсећа да су премијер и чланови Владе на посланичка питања први пут у овој години одговарали тек почетком јула, када се премијер Вучић извинио посланицима због непоштовања законских обавеза. Премијер је тада рекао и да његова Влада одговара на посланичка питања много чешће него раније Владе, што се према подацима које је Истиномер добио од Отвореног парламента, испоставило као неистина. Како би исправили грешку, чланови Владе су се појавили у Скупштини и крајем јула. Овога пута, уместо Премијера на посланичка питања су одговарали чланови његовог кабинета.
Филип Лукић, Истиномер.рс
