Здравствене установе у Србији добављачима дугују неколико милијарди динара, прети им финансијски слом. Крагујевац дугује 1,35 милијарди, Војводина 900 милиона, Ниш 520 милиона
ЗДРАВСТВЕНЕ установе у Србији тренутно дугују добављачима, за лекове, санитетски материјал и услуге, неколико милијарди динара! Једино у Клиничком центру Србије нису сабрали укупна дуговања. У овој установи кажу да не дугују ништа мимо трошкова за лекове и потрошни материјал, које плаћа Републички завод за здравствено осигурање. Укупни дуг Клиничког центра у Крагујевцу је 1,35 милијарди динара, Клиничког центра Ниш 520 милиона динара, Клиничког центра Војводине 900 милиона динара…
Директори медицинских центара кажу да је број пружених услуга значајно повећан. Због тога су, кажу, ”порасли” и трошкови, а ”из касе здравственог осигурања не добијају довољно новца”. У Републичком заводу за здравствено осигурање, међутим, тврде да здравственим установама исплаћују све уговорене обавезе.
– Чим од РЗЗО добијемо новац, одмах га пребацујемо добављачима, али тренутно по приспелим обавезама дугујемо 520 милиона динара – каже, за ”Новости”, професор др Борислав Коменов, директор КЦ ”Ниш”. – Када се саберу трошкови лекова и потрошног материјала који смо преузели са роком отплате, који још није стигао на наплату, као и трошкови енергената и услуга, наш укупан дуг досеже милијарду динара.
– Проблем дугова, који износе медицински центри, тиче се самих установа и њиховогменаџмента. РЗЗО ради анализу уговорених и утрошених средстава за лекове и санитетски материјал по здравственим установама.
Клинички центар Војводине тренутно дугује око 480 милиона за лекове, и 420 милиона динара за санитетски материјал. У овом центру кажу да се дуг ”вуче” већ читаву деценију, а из године у годину се линеарно увећава.
– Основни разлог је константан раст броја здравствених услуга, који није праћен одговарајућим финансирањем из касе РЗЗО – каже, за ”Новости”, Јелена Јуришин из КЦ Војводине. – У последњих осам година број прегледа и других здравствених услуга повећан је за више од 35 одсто. Уведено је више од 120 нових дијагностичких и терапијских процедура. Годишњи уговори које нуди РЗЗО до сада су били финансијски недовољни и не прате раст броја услуга и повећање квалитета лечења, а недостаје између 25 и 30 одсто средстава за лекове и санитетски материјал.
Др Илија Трипковић, директор Здравственог центра Ваљево, каже за ”Новости” да ова установа од РЗЗО, по фактурама потражује 1,6 милиона динара само за крвне производе, а добављачима дугује 1,5 милиона.
– Иако су рокови плаћања 60 дана, долазимо у позицију да добављач неће да нам испоручи робу: лекове, потрошни материјал и остало – каже др Трипковић. – У Колубарском округу имамо 150.000 осигураника, а пружамо услуге за 200.000, јер њих 50.000 нема осигурање. Наш центар потражује 20 милиона динара за лечење неосигураних пацијената. То је сума са којом бисмо могли да обезбедимо лекове за два месеца, с обзиром на то да нам за медикаменте месечно треба 12 милиона.
Др Трипковић указује на још један проблем: сервисирање медицинске опреме у овом центру месечно кошта 12 милиона динара, а од РЗЗО стиже само 6,5. Ако скенер стане, и пацијент не добије услугу у законом предвиђеном року, установа мора да му да потврду да није могао да буде прегледан, а онда се новац који тај пацијент потроши за приватни скенер умањује Здравственом центру.
– Тако се сви вртимо у зачараном кругу, РРЗО фирме дугују за доприносе, РЗЗО дугује здравственим установама, а оне добављачима – каже др Трипковић. – Морало би озбиљно да се размисли о промени начина финансирања установа, па и о увођењу приватно-државног партнерства, да се сви не бисмо нашли пред колапсом.
