Ваљево – После мајског а потом и септембарског таласа невремена, клизишта су у највећем делу Србије почела да се шире попут епидемије. Регистровано је више од 3.000 оних која угрожавају одређене објекте, док невидљивих има још најмање толико. Вакцину за ову епидемију има геолошка струка, у виду такозваних геолошких подлога, са свим својствима одређеног терена, што треба да буду кључне координате, пре свега, приликом израде просторних и урбанистичких планова одређеног подручја. Ако се ова документација савесно и одговорно користи, и у најгорим сценаријима последице клизишта, одрона, бујица и других кретања земљишта могу бити значајно умањене.
Међутим, како се недавно могло чути у Ваљеву, на трибини геолога и геотехничара чија је специјалност испитивање терена, њихова упозорења на ову околност као да су упућена некоме ван планете Земље. Као пластичан пример наведено је и то да су два последња просторна плана Републике Србије, потписали стручњаци неодговарајућег геолошког профила. Каква је онда ситуација по овом питању у локалним заједницама, односно општинама, градовима и другим насељеним местима, одговор је у једној реченици сажео професор др Драгутин Јевремовић, са Рударско-геолошког факултета у Београду: „Како смо радили, добро смо прошли.”
– Израда геолошких подлога за потребе просторног планирања има комплексно сагледавање и дефинисање ситуације са аспекта могућности коришћења, угрожености и заштите простора. Аспект угрожености терена посматра се кроз стабилност, еродибилност, деформабилност и сеизмичност. Због тога су геолошка истраживања неопходна и обавезна и ако се у почетку направи грешка, последице могу бити не само велике, већ несагледиве. Недавно сам био у Краљеву и тамо где се на геолошким картама види да је терен подложан клизиштима саграђени су објекти. Слична је ситуација у Пријепољу, Куршумлији, Власотинцу, Црној Трави, Бабушници, Димитровграду и још једном броју места. Морам рећи да сам и у центру Београда видео да се зида стамбена зграда тамо где јој, са аспекта геолошког ризика, није место. Напросто, досадашња пракса да се по питању геолошких подлога услови формално задовољавају мора се пресећи, јер тако нешто није за било какву играрију – каже професор Јевремовић. Као један од водећих ауторитета у овој области он је сумњичав и на лакомисленост градње мегапројекта „Београд на води”, подсећајући се да су 1924. године на месту данашње Железничке станице главно превозно средство били чамци.
На овом скупу чули смо бројне примере делимичног или потпуног занемаривања геолошких својстава терена пре израде планске документације. Илустрације ради, наведено је да је само на подручју Београда регистровано 2.350 клизишта која, поред стамбених објеката, угрожавају инфраструктурне и друге садржаје. Због клизања терена сваке године се издвајају значајна средства за санацију објеката у Винчи, Ритопеку, Гроцкој, Умци, Чортановцима, Бешкој, Сремским Карловцима и другим местима. Оно што смо од професора Јевремовића чули као велико изненађење односило се на податак да су нови „Мост слободе” у Новом Саду и мост „Бешка” на Дунаву геолози оценили као лоше примере одабраних микролокација због клизања десне обале реке и самим тим и мостовних стубова.
Већина објеката у нашој земљи саграђена је на алувијалним равнима, поред река Саве, Мораве, Колубаре, Љига, Ресаве и других, што геолози такође сврставају у ризична подручја а што се потврдило током мајских поплава. Процењено је да на подручју 24 општине у Србији тренутно има више од 3.000 клизишта која угрожавају одређене објекте, међу којима је 30 одсто новоактивираних. Број оних која нису евидентирана знатно је већи, тако да се половина државе налази у окружењу клизишта, која су током експанзије 2006. године направила штету у износу између 26 и 30 милиона евра. Најновији рачун је знатно већи.
У селу Ребељу код Ваљева ова природна стихија направила је катаклизмичну ситуацију,па је током само једног дана, средином маја ове године, 12 кућа буквално нестало под земљом. Клизишта и одрони седам месеци су блокирали и саобраћај на прузи Београд–Бар преко Ваљева.
Мера успеха геолошке струке и власти, како је казао домаћин скупа хидрогеолог Драган Петровић, није да се хвалимо колико имамо оштећених кућа и клизишта, него да их буде што мање. Да не градимо на клизиштима и не бацамо рукавицу у лице нечему што су правила усклађена с највишим стандардима струке а то заправо и јесу инжењерко геолошке подлоге. Још пре сто и више година многи мудри људи, као што је био Владика Николај Велимировић, упозоравали су да није природа та која наноси зло људима, већ људски ум и непримерено понашање.
