Главни сведок у случају америчког Министарства правде против Џулијана Асанжа признао је у интервјуу листу Стундин да је измислио кључне оптужбе у оптужници против оснивача Викилеакс-а.
Сведок, који има документовану историју социопатије изрекао је неколико оптужби за сексуално злостављање малолетника и широку финансијску превару, признао је то у новообјављеном интервјуу у Стундину, где је такође признао да је наставио са злочином током рада са министарство правде и ФБИ обећањем имунитета од кривичног гоњења.
Овог човека, Сигурдур Инги Тхордарсон, америчке власти регрутовале су за изградњу случаја против Ассангеа након што су тврдили да верују да му је раније био близак сарадник.
У ствари, добровољно се пријавио да прикупи новац за Викилеакс 2010. године, али је утврђено да је искористио ту прилику да проневери више од 50.000 америчких долара од организације.
Џулијан Асанж био је у то време у посети Тхордарсоновој матичној земљи Исланд због његовог рада са исландским медијима и члановима парламента на припреми исландске Иницијативе за модерне медије, пројекта за слободу штампе који је донео парламентарну резолуцију која подржава узбуњиваче и истраживачко новинарство.
Сједињене Државе тренутно траже изручење Асанжа из Уједињеног Kраљевства како би му се судило због шпијунаже у вези са објављивањем процурилих поверљивих докумената.
Ако буде проглашен кривим, могао би да добије до 175 година затвора. Оптужница је изазвала страх за слободу штампе у Сједињеним Државама и шире и изазвала оштре изјаве у знак подршке Асанжу из Амнести Интернатионал-а, Репортера без граница, редакције Вашингтон поста и многих других.
Амерички званичници представили су ажурирану верзију оптужнице против њега Магистратском суду прошлог лета. Веродостојности информација садржаних у овом тексту директно противречи главни сведок, на чијем се сведочењу заснива.
Судски документи називају господина Тхордарсона једноставно „тинејџером“ (референца на његов младалачки изглед, а не на стварне године, он има 28 година), а Исланд као „државу НАТО-а 1“, али не чине стварни напор да сакрију идентитет ниједног. Они наводно показују да је Асанж наложио Тхордарсону да изврши компјутерске упаде или хаковање на Исланду.
Циљ овог додатка оптужници је очигледно био да утврди и подржи оптужбу за заверу Асанжа у вези са његовом интеракцијом са Цхелсеа Маннингом. То се догодило негде у исто време када је боравио на Исланду и аутори оптужнице сматрали су да могу да појачају свој случај тврдећи да је и тамо умешан у илегалне активности. Речено је да ова активност укључује покушаје хаковања рачунара чланова парламента и снимање њихових разговора.
Заправо, Тхордарсон сада признаје Стундину да Асанж никада од њега није тражио да хакује или приступа телефонским снимцима посланика. Његова нова тврдња је да је у ствари добио неке досијее од треће стране која је тврдила да је снимала посланике и понудила да их подели са Асанжом, а да није имао појма шта заправо садрже.
Тврди да никада није проверавао садржај датотека, па чак ни ако су садржали аудио снимке како је сугерисао његов независни извор. Даље признаје да је тврдња да је Асанж наредио или тражио од њега да приступи рачунарима како би пронашао такве снимке нетачна.
Упркос томе, чини се да су тактике америчких званичника биле успешне, што се може извући из пресуде судије Магистратног суда Ванессе Бараитсер од 4. јануара ове године. Иако је пресудила против изручења, то је учинила чисто из хуманитарних разлога у вези са Асангеовим здравственим проблемима, ризиком од самоубиства и условима с којима ће се суочити у затвору у америчким затворима.
Што се тиче стварних оптужби изнетих у оптужници, Бараитсер се приклонила аргументима америчког правног тима, укључујући наводећи конкретне узорке са Исланда који су сада озбиљно доведени у питање.
Остали обмањујући елементи могу се наћи у оптужници, а касније ће се одразити и на пресуду Магистрата, засновану на Тхордарсон-овим сада признатим лажима. Једна је референца на документе исландске банке. Пресуда прекршајног суда гласи: „Наводи се да су господин Ассанге и Тинејџер пропали у заједничком покушају дешифровања досијеа украденог из банке„ НАТО земља 1 “.
Тхордарсон признаје Стундину да се ово заправо односи на добро оглашени догађај у којем је шифрована датотека процурила из исландске банке и за коју се претпоставља да садржи информације о заосталим кредитима које су обезбедили исландски Ландсбанки.
Банка је пропала у јесен 2008. године, заједно са готово свим осталим финансијским институцијама на Исланду, и земљу је довела у тешку економску кризу. Датотеку су у ово време, у лето 2010. године, делили многи онлајн који су покушали да је дешифрују ради јавног интереса ради откривања шта је убрзало финансијску кризу. Ништа не подржава тврдњу да је ова датотека чак и сама „украдена“, јер се претпостављало да су је узбуњивачи дистрибуирали из пропале банке.
Обмањујући језик појављује се у поменутој пресуди где се каже: „… он [Асанж] је користио неовлашћени приступ који му је дао извор за приступ владином веб месту државе НАТО-1 која се користи за праћење полицијских возила.“
Овај приказ изоставља важан елемент, онај који Тхордарсон разјашњава у свом интервјуу са Стундином. Подаци за пријаву су у ствари били његови лични и нису прибављени на било који злобан начин. У ствари, он сада признаје да му је овај приступ дат као рутину због његовог рада као особе која је прва реаговала док је волонтирао. Такође каже да Асанж никада није тражио такав приступ.
Откривање дневника ћаскања Тхордарсон је неколико сати разговарао са Стундиновим новинаром док је припремао темељни истражни извештај о својим активностима који укључује никада пре објављене дневнике ћаскања и нове документе.
Евиденције ћаскања прикупио је сам Тхордарсон и дају исцрпну слику његове комуникације док је волонтирао за Викилеакс 2010. и 11. То подразумева његове разговоре са особљем ВикиЛеакс-а, као и неовлашћену комуникацију са члановима међународних хакерских група које је контактирао, са његовом улогом модератора на отвореном ИРЦ ВикиЛеакс форуму, који је облик мрежног ћаскања уживо. Нема назнака да је особље ВикиЛеакс-а имало сазнања о Тхордарсоновим контактима са горе поменутим хакерским групама, заиста евиденција показује његову јасну обману.
Тамошње комуникације показују образац где Тхордарсон непрестано надувава своју позицију у ВикиЛеаксу, описујући се као шеф особља, шеф комуникација, бр. 2 у организацији или одговоран за регруте. У тим комуникацијама Тхордарсон често тражи од хакера да приступе материјалу исландских ентитета или нападну исландске веб странице такозваним ДДоС нападима. Они су дизајнирани да онемогуће веб локације и учине их неприступачним, али не узрокују трајно оштећење садржаја.
Стундин не може пронаћи ниједан доказ да је Тхордарсону икада наложено да поднесе те захтеве од било кога у ВикиЛеаксу. Сам Тхордарсон то ни не тврди, иако то објашњава као нешто што је Асанжу било познато или што је то протумачио тако да се то од њега очекивало. Kако се одвијала та наводна невербална комуникација, он не може објаснити.
Даље, никада није објаснио зашто би ВикиЛеакс био заинтересован за напад на било какве интересе на Исланду, посебно у тако осетљивом тренутку док су били усред објављивања огромне количине америчких дипломатских података као дела међународног медијског партнерства. Није познато да је Асанж имао притужби на исландске власти и у ствари је сарађивао са члановима парламента на ажурирању исландских закона о слободи штампе за 21. век.
На радару ФБИ Тхордарсон-ови преваранти нису били ограничени на комуникацију те природе, јер он такође признаје Стундину да је успоставио пут комуникације с новинарима и да је платио медијима за раскошна путовања у иностранство, где се представљао као званични представник ВикиЛеакс-а.
Такође признаје да је украо документе од особља ВикиЛеакс-а копирањем њихових тврдих дискова. Међу њима су били документи Ренате Авила, правнице која је радила за организацију и господина Асанжа.
Тхордарсон је наставио да појачава своје незаконите активности у лето 2011. године када је успоставио комуникацију са „Сабу“, мрежним надимком Хецтора Kсавиера Монсегура, хакера и члана прилично злогласне хакерске групе ЛулзСец. У том напору све указује на то да је Тхордарсон деловао сам без икаквог одобрења, а камоли наговарања, било кога из ВикиЛеакс-а.
Оно што Тхордарсон у то време није знао јесте да је ФБИ почетком јуна 2011. године ухапсио Сабуа и тражио му да постане обавештајац и сарадник ФБИ-а. Дакле, када је Тхордарсон наставио свој претходни образац тражења напада на исландске интересе, ФБИ је знао и видио прилику да уплете Асанжа.
Kасније тог месеца извршен је ДДоС напад на веб странице неколико владиних институција.
То је дело учињено под будним оком ФБИ-ја који је морао одобрити напад или га чак покренути, јер је Сабу у том тренутку био њихов човек. Уследила је епизода у којој се чини очигледним да су се исландске власти превариле у сарадњи под лажним изговором.
Огмундур Јонассон је у то време био министар унутрашњих послова и као такав политички шеф полиције и тужилаштва и каже за америчке активности: „Покушавали су овде да користе ствари [на Исланду] и користе људе у нашој земљи да врте мрежу, мрежу паучина то би ухватило Џулијана Асанжа “.
„Покушавали су да користе ствари овде [на Исланду] и користе људе у нашој земљи да врте мрежу, мрежу која би ухватила Џулијана Асанжа“ Огмундур Јонассон се сећа да је ФБИ први пут контактирао исландске власти 20. јуна 2011. године, да би упозорио Исланд на непосредну и озбиљну претњу упадом у владине рачунаре.
Неколико дана касније агенти ФБИ-а одлетели су на Исланд и званично понудили помоћ у спречавању ове велике опасности. Понуда је прихваћена и 4. јула на Исланд је послато формално замолничко писмо да договори узајамну помоћ .. Јонассон претпоставља да су већ тада САД постављале темеље за своју крајњу сврху, а не да би помогле Исланду, већ заробиле Асанжа:
„Оно о чему размишљам од тада је да ли је предење мреже већ тада почело прихватањем замолнице за успостављање сарадње која би могла да се користи као изговор за касније посете“, каже Јонассон.
Исландски полицајци послани су у САД како би прикупили додатне доказе о овој такозваној непосредној опасности, а Јонассон каже да се не сећа да је било шта суштинско произашло из те посете и да нису извршени даљи напади на исландске интересе.
Али ФБИ би се вратио.
Исландске званичнике превариле су САД. Пред крај августа, Тхордарсона је прогонило особље ВикиЛеакс-а које је желело да лоцира приход од мрежне продаје робе ВикиЛеакс-а. Чини се да је Тхордарсон наложио да се средства шаљу на његов приватни банковни рачун фалсификујући е-пошту на име Јулиан Ассанге.
Тхордарсон је видео излаз и 23. августа послао је е-пошту америчкој амбасади на Исланду нудећи информације у вези са кривичном истрагом. Одговорио му је позивом и потврдио да се нуди као доушник у случају против Јулиана Ассангеа.
Тужиоци и ФБИ су брзо реаговали и у року од 48 сати приватни авион је слетео у Рејкјавик са око осам агената који су брзо заказали састанке са Тхордарсоном и људима из исландског државног тужилаштва и државним комесаром полиције.
Средином дана, господин Јонассон, тадашњи министар унутрашњих послова добио је вест о овој новој посети и затражио потврду да се то односи на исти случај као и раније лета. „Питао сам на којем се замолничком писму заснива ова посета и да ли је то потпуно исти случај“, каже Јонассон у интервјуу за Стундин. „Тада сам открио да је ово било потпуно другачије природе него што је претходно било речи“. Kаже да је спојио два и два и рекао да је очигледно да је намера била да се на Исланду постави замка за Ассангеа и остале чланове особља ВикиЛеакс-а.
Такве акције су према Јонассон-у биле изван опсега споразума и стога је наредио да се заустави свака сарадња са агентима и да буду обавештени да делују на Исланду без икаквог овлашћења. Само неколико дана касније сазнао је да агенти и тужиоци још нису напустили земљу, па је Министарство спољних послова контактирало америчку амбасаду са захтевом да зауставе полицијски рад на Исланду и напусте земљу.
Јесу, али су отишли са новим доушником и „звездастим сведоком“ Сигурдур Ингијем Тхордарсоном који је с њима летео за Данску.
Не хакер већ социопат Тхордарсон је добио надимак Сигги, хакер на Исланду. То је заправо антоним, јер је неколико извора о којима је Стундин говорио тврдећи да је Тхордарсонова рачунарска способност веома мала. То је подржано са неколико дневника ћаскања и докумената у којима он тражи помоћ од других који раде прилично компликоване рачунарске послове. Једном је чак затражио помоћ стручњака ФБИ-а у постављању видео записа са свог телефона.
Састанак у Данској био је први од неколико где је ФБИ са одушевљењем прихватио идеју о сарадњи са Тхордарсоном. Kаже да су желели да знају све о ВикиЛеакс-у, укључујући физичко обезбеђење особља. Узели су материјал који је прикупио, укључујући податке које је украо од запослених у ВикиЛеакс-у и чак планирао да га пошаље у Енглеску. Тхордарсон је у интервјуима тврдио да је одбио тај конкретни захтев. Вероватно зато што више није добродошао јер је знао да су људи из ВикиЛеакса сазнали или су се спремали да чврсто утврде, проневерио је средства организације.
После месеци сарадње ФБИ је изгледа изгубио интерес. Отприлике у исто време су се против Тхордарсона гомилале исландске власти за масовне преваре, фалсификате и крађе с једне стране и за сексуална кршења малолетних дечака које је преварио или присилио на сексуалне радње с друге стране.
Након дугих истрага, Тхордарсон је осуђен 2013. и 2014. године и добио је релативно благе казне јер је судија узео у обзир да је на суду променио изјашњење и признао кривицу по свим тачкама оптужнице.
Према психијатријској процени предоченој суду, Тхордарсону дијагностикован као социопат, неспособан за кајање, али још увек кривично крив за своје поступке. Оцењено је да је могао да разуме основну разлику између доброг и погрешног, изгледа да га није занимало.
Изгледа да лишавање слободе није имало за последицу спречавање Тхордарсона да настави свој злочиначки живот. Заправо је узео маха и проширио се 2019. године када је судска пресуда из Трампове ере одлучила да га поново посети, дајући му формални статус сведока у тужилаштву против Џулијана Асанжа и дајући му имунитет заузврат од било ког кривичног гоњења.
У месецу након Асанжова хапшења у еквадорској амбасади у Лондону 11. априла 2019. године, ново министарство правде стигло је у Министарство правде на Исланду. Овог пута захтев је био да се од Тхордарсона на Исланду узме званична изјава у присуству његовог адвоката. Министарство је у то време имало новог политичког шефа, који је имао ограничено знање о претходној историји случаја.
Иако је Министарство правде потрошило екстремна средства покушавајући да створи случај против Јулиана Ассангеа током Обаминог председништва, одлучили су да не подигну оптужницу против Ассангеа. Главна брига била је оно што је названо „Тхе Нев Иорк Тимес Проблем“, наиме да је постојала таква потешкоћа у разликовању између ВикиЛеакс публикација и НИТ публикација истог материјала, што би прогоне једне странке представљало озбиљну забринутост за Први амандман.
Генерални правобранилац председника Доналда Трампа, Виллиам Барр, није делио ове забринутости, као ни његова заменица, коју је именовао Трумп, Kеллен С. Двиер. Барр, који се суочио са оштрим критикама због политизовања ДоЈ-а у име председника, још једном је покренуо лопту око случаја Ассанге. Њихов аргумент био је да ће оптужбе, ако могу да докажу да је он злочинац, а не новинар, бити ту, и да ће ту Тхордарсоново сведочење бити кључно.
У мају 2019. Тхордарсону је понуђен уговор о имунитету, који је потписао Двиер, којим му је одобрен имунитет против кривичног гоњења на основу било које информације о погрешном поступању које су починили над њим. Договор, који је Стундин видео у писменом облику, такође гарантује да Министарство правде неће делити такве информације другим тужилаштвима или агенцијама за спровођење закона. То би укључивало и исландске, што значи да Американци неће делити информације о злочинима које је могао починити претећи исландским безбедносним интересима – а Американци су их очигледно имали на претек, али током година нису успели да их поделе са својим исландским колегама.
У сваком случају, Ассанге никада није осумњичен за било каква недела на Исланду. Стундин је то потврдио од окружног тужиоца на Исланду, градске полиције Рејкјавика. Ассанге нема уноса у базу података ЛОKЕ о било којој полицијској активности повезаној са особом коју је прикупљао исландски државни комесар полиције од 2009-2021.
Ассангеов адвокат такође се распитао у исландском министарству спољних послова да ли тачке у његовој ажурираној оптужници где се Исланд назива земљом НАТО 1 значе да је његов случај имао било каквог значаја за чланство Исланда у НАТО-у, билатерални споразум о одбрани између САД-а и Исланда или било коју националну безбедност интересима. Све такве везе одбачене су у одговору аташеа одбране у Министарству.
Према подацима до којих је дошао Стундин, договор о имунитету између ДоЈ и Тхордарсона представљен је у седишту полиције у Рејкјавику, где је једина улога исландског полицајца била да потврди идентитет Тхордарсона пре него што га остави самог са својим адвокатом у задњој соби у којој је састао се са америчком делегацијом.
Kао да је понуда имунитета, која је касније осигурана и запечаћена на састанку у ДЦ-у, охрабрила Тхордарсона на храбрије кораке у злочину. Почео је да рукује појединце и компаније већих размера него икад; обично је или стицањем или формирањем правних лица користио посуђивање робе, изнајмљивање луксузних аутомобила, чак и наручивање већих количина робе од велетрговаца без намере да плати за ту робу и услуге.
Тхордарсон је такође фалсификовао име свог адвоката у обавештењима о регистру компаније, лажно тврдећи да је повећао капитал две компаније на преко 800 хиљада америчких долара. Циљ је био да се ови субјекти са солидном финансијском позицијом користе на папиру у подухвату некретнина.
Адвокат је фалсификат пријавио полицији где се сада нагомилавају други слични случајеви, заједно са више других извештаја о крађи и превари.
Kада се новинар Стундина суочио са доказима о свим тим злочинима, он је једноставно све признао и објаснио као нормалну пословну праксу. Још увек није оптужен и још увек се бави овим „послом“. Локални лист ДВ известио је прошле недеље да је Тхордарсон покушао да узме робу на кредит користећи ново име компаније, исландски Вермин Цонтрол.
Упркос употреби лажног имена и маске за лице ЦОВИД, идентификован је и трансакција је заустављена. Према ДВ-у, последњи пут је виђен како бежи у белој Тесли.
Wебтрибуне.рс
