КЉУКАЊЕ ЛЕКОВИМА: Србија прва по нерационалној потрошњи антибиотика код деце

Последња студија показује да је Србија на првом месту у Европи по нереационалној потрошњи антибиотика код деце. На 1.000 деце, долази 1.500 антибиотика, каже за РТС председница Европског друштва за унапређење педијатријске и перинаталне фамакологије др Милица Бајчетић.

Подаци Института за јавно здравље “Батут” показују да у Србији скоро сваки трећи становник самоиницијативно користи лекове, и то више жене него мушкарци. На рецепт се изда око 90 мииона кутија лекова.

Др Милица Бајчетић, председник Европског друштва за унапређење педијатријске и перинаталне фамакологије, истиче да је ситуација у овој области алармантна иако се у последњих пет година упозорава на нерационалну потрошњу лекова.

“Од 2011. године смо водили интензивну кампању. Она је у првих годину дана дала резултате, а после је и инспекција престала да обавља свој посао како треба”, рекла је Бајчетићева гостујући у Дневнику РТС-а.

Према њеним речима, највећа опасност прети од неконтролисане продаје антибиотика, због чега је у ЕУ покренута иницијатива да се уведу рестриктивније мере за издавање рецепата.

“Последња студија показује да смо на првом месту нереационалне потрошње антибиотика код деце. На 1.000 деце, долази 1.500 антибиотика. У скандинавским земљама пропише се максимално 400 антибиотика”, истакла је др Бајчетић.

Објаснила је да је највећи проблем што се антибиотици нерационално примењују – они се преписују и када треба и када не треба.

“Највећи број лекова се издаје за вирусна обољења где антибиотик није потребан. Онда дођемо у ситуацију да када пацијент дође у болницу због неке друге болести, за коју је антибиотик потребан, не можемо да препишемо, јер не делује”, указала је др Бајчетић.

Када је реч о лековима који су дизајнирани само за децу, др Бајчетић је навела да је светски феномен да што на тржишту постоји један једини лек дизајниран за децу – сулфактант.

“Сви остали су прављени за одрасле. Нема облика који су прилагођени дечјем узрасту. Онда се лекови растварају, уситњавају, а тако се смањује ефикасност. Тржиште је мало, а инситуације немају пара за истраживање у тој области”, нагласила је др Бајчетић.

У Београду ће од 23. до 26. јуна бити одржан Конгрес Европског друштва за унапређење педијатријске и перинаталне фамакологије, када ће, према речима др Бајчетић, Београд бити центар европске и светске фармакологије.

РТС