ГЛАС о клерофашизму у Хрватској и геноциду над Србима тешко је у протеклим деценијама проналазио пут до светске јавности. Више пута осујећени су покушаји појединаца да свет сазна истину о усташким злочинима у НДХ и улози католичког свештенства у страдању српског народа. Књига “Магнум кримен” (Велики злочин) академика Виктора Новака, Хрвата и универзитетског професора историје, који је у свом делу разобличио хрватски клерофашизам, од свог првог издања, 1948. године била је забрањивана и цензурисана.
Тадашњи извршни одбор САНУ, са председником академиком Николом Хајдином на челу, истина, није забранио штампање књиге, већ није дозволио њену дистрибуцију кроз међународну размену коју САНУ има са институцијама широм света.
– Било је то прво целовито издање, са додата два поглавља која су у првом издању из 1948. године на захтев Владимира Бакарића и Макса Баће била изостављена, јер је у њима разобличена погубна делатност хрватске Римокатоличке цркве пре избијања Другог светског рата. Ова два поглавља пронашли смо у рукописној заоставштини академика Новака, која се чува у САНУ – објашњава академик Василије Крестић, који је био аутор уводног текста за прво целовито издање “Магнум кримена”, књиге са поднасловом “пола века клерикализма у Хрватској”.
Академик Крестић наглашава да је извршни одбор одбио да САНУ дистрибуира књигу са образложењем да то није Академијино издање, иако то раније није био стриктан услов. Каже, прво су се успротивили, па су одлуку пребацили на Библиотеку САНУ, која уобичајено и одлучује о издањима која се нуде у размени, а онда је изненада опет одлучено да би то било у супротности са Статутом САНУ.
– Оптерећени ирационалним страхом од свега што је српско, лишени националног осећања, неспособни да оцене шта је корисно за САНУ, за српски народ и за државу, без слуха за сарадњу, самоуверено, диктаторски, али и дилетантски, Извршни одбор донео је такву одлуку која је срамотна не само за њих већ и за САНУ и за њене чланове – сматра Крестић.
Он објашњава, за “Новости”, да књига ипак није завршила у магацину, јер су се Министарство спољних послова и Синод СПЦ ангажовали и дистрибуирали ову важну и обимну публикацију широм света. Издање, за које је Крестић писао уводни текст, а поговор академик Милорад Екмечић, објављено је захваљујући анонимном добротвору. Реч је о Србину из дијаспоре, који је донирао 80.000 евра за овај пројекат.
ИЗЛОЖБА
ИЗЛОЖБА “Јасеновац – право на незаборав”, која је приређена у УН у Њујорку је највећа и најмонументалнија изложба о Јасеновцу, са седам тона опреме и експоната који ће на мултимедијалан начин Србију представити кроз срспко-јеврејски пројекат поводом обележавања Дана Холокауста. Ту су, први пут, и новооткривени документи о овом логору и жртвама највећег стратишта у Независној Држави Хрватској.
И. МИЋЕВИЋ, Новости.рс
