Више лица, а једна потерница

Ново доба само што није стигло. Србија ће уместо хлеба добити Дарка Шарића и његов клан, уместо нове владајуће коалиције, добиће владајућу Породицу, Кумове, консиљере, ликвидаторе и ризничаре. И нови економски програм је на видику. Породица је већ позвала народ да “свом снагом” стане у одбрану онога што је она стекла криминалом. Што је било народно, сад је њихово. Странке су постале бизнис клубови, синдикалне вође су постале приватна милиција послодаваца, а страначке вође и народни посланици нагојена говеда која не ричу само кад примају посланичку плату и апанаже у управним одборима. Војске нема, одбране нема, а, ако овако потраје, ни Србије бити неће. Докле тако? Ко ће да заустави ликвидацију једине домовине коју имамо?

”За неколико недеља ухапсићемо нарко боса Дарка Шарића” – поручују нам говорници из Српске напредне странке. Гладним грађанима, уместо хлеба, обећава се хапшење господина Шарића! Каква лудост. Па од њега су већ узели све што су нашли на његовим рачунима и што се водило на његово име! Хапшење господина Шарића је у надлежности службеника Интерпола и полиције на чијој се територији налази. Процес је у надлежности суда и тужилаштва. Ако га и ухапсе, следи дуги процес изручења.

Стара-нова власт ће нам тако претити, ако се бунимо гладни, жедни и опељешени, да су они постигли значајне резулате – ухапсили су Дарка Шарића!

Дарко, молимо Вас, дођите у Србију! Предајте се, да осталим сужњима-грађанима, помогнете, да Вашим именом више не испирају уста, да им служите за обмањивање грађана.

Тако смо ових дана од заштићених сведока сазнали да је оличење Зла и Несреће у Србији, Млађан Динкић, пливао са Дарком у базену његовог хотела Президент у Суботици. То је пре три године потврдио Дарков сарадник, криминалац Миле Јерковић.

Нико није за три године помињао Динкића. Две године се, свакодневно, прети Ивици Дачићу, премијеру, за кога нико још није потврдио да се купао са Шарићем. Селективни прогон грешника у Србији довео нас је дотле да је Србија данас земља у којој је извршна власт организована мафијашка породица.

Србијом ће владати Породица

Изборна кампања у Србији потврђује страшно лице ништавила политичке елите. Из Србије је, у последњих једанаест година изнето најмање 51 милијарда евра, преко рачуна, и око 20 милијарди у кешу, дипломатском поштом и тајним каналима! Где су српска полиција, тужилаштво? Шта су радили за то време?

Прошлонедељна вест да је Управа криминалистичке полиције Србије пре три године писаном информацијом обавестила држави врх да су тадашња министарка Снежана Маловић, тадашњи начелник УБПОК-а Бата Ђуровић и тадашњи и садашњи специјални тужилац за борбу против организованог криминала Миљко Радисављевић у пословним односима са господином Шарићем, улива наду. Иако је тај извештај требало да је упућен специјалном тужилаштву, потврђује се да је полиција и тада радила свој посао.
Али, живимо у друштву које нема независне институције, у којој ни тужилаштво, ни суд, ни полиција, нису независни органи, који делују по закону и по Уставу Србије. Политичка олигархија их је зајашила. Нема више никакве сумње да ће, мартовским изборима, доћи до укрупњавања и интегрисања мафије! Нова Влада Србије ће постати Породица!

Америчке истражне финансијске службе и полиције европских земаља знају сваки рачун, и где је завршила свака пара, коју су политички олигарси Србије изнели у иностранство. Еј, 51. милијарда евра. И ником ништа!

Уместо да вратимо те паре, да затражимо замрзавање њихових рачуна, мафија, коју је организовао скот Миодраг Ракић, шеф кабинета бившег председника Србије Бориса Тадића, ових дана се удружује.

По тврдњама Велимира Илића, изнетим нашим сарадницима, у нову Владу Србије ће, без обзира на изборне резултате, ући: Борис Тадић, Миодраг Ракић, Вук Драшковић, Даница Драшковић, Чедомир Јовановић. Он тврди да га је лидер напредњака обавестио да из Брисела захтевају да Ивица Дачић буде потпредседник те Владе.

Списак опљачканих добара која су у поседу брачног пара Драшковић, империје Бориса Тадића, Миодрага Ракића, Чедомира Јовановића, Млађана Динкића, може се означити милијардама евра!

Мафија се разместила у већини политичких странака! Драган Шутановац је остао у Демократској странци да после избора почисти Драгана Ђиласа. Нова Власт му је опростила неколико стотина милиона евра које је опљачкао као министар одбране Србије, распродајући војну имовину, зграде, касарне, дугове из иностранства, војну опрему, муницију и наоружање, са својим кумом Стеваном Никчевићем, који је, уместо у затвору, данас још увек државни секретар у министарству на чијем је челу Расим Љајић.

“Свом снагом” у заштиту мафије

Мартовски избори су најодвратнији период у историји Србије. Толики степен насиља, наказности, празних речи, безидејности, то заиста није упамћено.

Имају ли грађани Србије више унутрашње снаге да издрже насиље власти и експерименте зликоваца из Европске уније и отуђених центара администрације из Вашингтона?

На најсуровији начин администрација из Вашингтона, отела је од Србије Косово, оскрнавила Европу и на њеном делу просула тоне радиоактивног оружја! Та радиоактивност ће за две деценије кружити Европом!

Могу ли грађани Србије издржати ”болне резове” које нам најављују они који верују да ће суверено владати ”пун мандат”?
Смртност у Србији највећа је у Европи, а Србија је најсиромашнија европска држава. Глад, безнађе, незапосленост и епидемије харају Србијом.

Истовремено, око 100 милијарди државног новца је на рачунима стотинак мафијаша који руководе државом. Више нема никакве сумње да ће новоустоличена власт Свом Снагом радити на потпуном затирању трагова најсуровије пљачке у историји ове земље! Кривица ће се пребацити на споредне играче, хајком на њих која почне са таквом кампањом од које се грађанима леди крв у жилама, а која се заврши ослобађајућом пресудом.

Да подсетимо на ”јуначке” подвиге садашњих властодржаца који су у ”одлучној кампањи обрачуна против организованог криминала и корупције” правди привели жртвене јариће.

За продају смедеревског Сартида америчкој компанији УС Стеел за 27 милиона долара, истражни поступак је покренут само против Немање Колесара, тадашњег шефа кабинета премијера Зорана Ђинђића, стечајног управника и Горана Кљајевића, тадашњег председника Трговинског суда у Београду.

Амерички медији су објавили да је ово сурово пљачкање америчке компаније прошло захваљујући миту од 7 милиона долара који су узели тадашњи потпредседник Владе Мирољуб Лабус, министар за приватизацију Александар Влаховић и министар финансија Божидар Ђелић.

Нико од њих није изведен пред суд, а оптужиће оне који нису одлучивали о продаји железаре, који посао је био означен као врхунски државни интерес. За разлику од српских власти, америчке финансијске службе су спровеле истрагу о овој куповини, и саопштиле резултате.

Продаја цементара у Беочину, Новом Поповцу и Косјерићу, у којој су намирени значајном свотом Ненад Чанак, Млађан Динкић, Божидар Ђелић, Александар Влаховић, Синиша Мали и Мирко Цветковић, такође ће остати некажњена, јер ће нова власт свом снагом кренути у заштиту мафије.

Последње две године сазнали смо да је Лутрија Србије опљачкана за 50 милиона евра, али да је на њеном челу била Тијана Анђелић, бивша ученица Бориса Тадића, којој је он направио пре две године дете. Борис поново јаше, а Тијана крцка милионе евра!

Списак политичара, који су дошли на ДОС-овим таласима, и опељешили Србију је познат. Мирко Цветковић, са милијардом евра спокојно их троши, јер је његов саветник Синиша Мали, са којим је крао и распродавао државна предузећа, сада важан човек! На челу је Београда!

У мартовској кампањи се туширају и ретуширању биографије. Чедомир Јовановић, наркоман и злочинац, кандидат је за министра унутрашњих послова. Миломир Марић је морао да га позове у своју “Ћирилицу”, да му омогући да се пере од крви и злочина, а био је уз земунски клан, његов водоноша.

Има ли краја сатирању грађана једне државе? Колико је стрпљење овог народа?

Постављањем Чедомира Јовановића за министра унутрашњих послова, а Динкића за министра финансија, нова-стара власт нам поручује да са њом нема шале. Морају се ћутке поднети њени ”болни резови”! Ко преживи, преживи, мртве морамо ћутке сахрањивати, без кукњаве и плача, јер власт жели да се о њој лепо прича.

Страни и домаћи “фактор”

Бриселска олигархија је остварила свој интерес. Отела је Косово од Србије, барем по њиховом схватању. Мада ни Албанци ни Срби на Косову немају будућности ни живота. Затрованост ове покрајине је као она која је била у Хирошими, после нуклеарног бомбардовања. На Космету људи падају као снопље.

Буџет Србије је празан, и нико не види начин на који може бити напуњен, осим задуживања под најтежим условима. Инвестиције? О, ни од њих нема ништа. Ниједна страна компанија, од угледа, не жели да улаже у Србију, земљу која није ни на небу ни на земљи. Која није ни у Европској унији, нити је у добрим односима са Русијом. У земљу која је у банкроту не улажу се паре, осим лаких инвестиција, којима се, на преваран начин, и преко јефтине радне снаге, може зарадити пара, и некажњено утећи.

Да ли ће владе Русије и Немачке мирно посматрати како једну несрећну државу, скоро три деценије, разарају и пљачкају истиљуди, нахушкани из Беле Куће од Клинтона, Била и Хилари, Буша и Обаме, да узму од грађана и црно иза нокта.

Случајеви Салвадора, Никарагве, Хондураса, Боливије, Чилеа, Аргентине, па све до Украјине, потврђују да америчке власти немају мере када је насиље над немоћним држава у питању. У историји је тешко наћи такве пример дивљања империја, као што је то случај са Сједињеним Државама. Али…

Равнотежа моћи је успостављена и САД данас полако клизе као свом разарању и паду, и повратку на регионалну силу. Хоће ли бирократе из Брисела, који, наводно, као на поводцу воде Србију ка чланству, смејући се у себи нашој наивности, натерати српску политичку мафију да одступи?

Србија има најплоднију земљу у Европи, лако приступачну, прошарану међународним рекама, аутопутевима, међународним ареодромом. Производња здраве и јефтине хране за Европу може бити веома привлачна и уносна. Али, српске власти иду у загрљај Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији, са којим државама чак немамо ни дипломатске односе и које су прве признале Косово и са стотинама милиона финансирале албанске сепаратисте и муџахедине у Босни.

Америчке безбедоносне службе педантно истражују учешће својих грађана у криминалу са бившим министром одбране Србије Драганом Шутановцем и директором СДПР-а Стеваном Никчевићем у трговини оружјем, уранијумом и црвеном живом.

Шта ће бити с нама, после избора?

Поруке које нам власт, која ће се успоставити након избора, шаље претеће су. Очекују нас ”болни резови и реформе”. И мир по сваку цену! Шта то у пракси значи. Колико грађана ће умрети од глади, болести, неухрањености? Како наставити са стезањем каиша у земљи у којој половина радно-способног становништва нема посао, у којој су сеоска домаћинства старачка, а пољопривредна производња није субвенционисана?

Како ће те ”тешке и болне” реформе спровести на социјално угроженима који не примају месецима социјалну помоћ, са незапосленима без икаквих прихода, са пензионерима са просечном пензијом испод 200 евра? И која је то злочиначка група која ће одобравати Србији скупе кредите, да би одржавала власт у седлу, ко пљачка и сиса крв грађанима?

Имају ли грађани Србије снаге да се подигну, да ликвидирају своје тлачитеље? Сигурно је да Србија нема више војску, као заштитну силу. Србија има Генералштаб и Министарство одбране, али нема војску! Она је сведена на ловачку организацију, и заиста је илузорно да би српска војска, њени официри и јединице, могли да се побуне, макар подстакнути и снажно подржани споља. Српска војска је опасна и по саму себе. Прво би требало ликвидирати Генералштаб.

С друге стране, полиција је пандуризована и инструментализована. Потчињена је, и са таквим саставом, који је подстицан да се бави криминалом и ситним шпекулацијама, а све са циљем да нема никакав осећај за несрећу у друштву.
Дакле, власт може, у сваком тренутку, да рачуна на полицијске јединице, које ће, све до смрти, да чувају власт, осим ако им се не узврати силом, која може да их угрози.

Имају ли грађани снаге да изведу пуч?

Политичке стране у Србији, све одреда, немају никаква контакт са грађанима. Ама баш никакав. То су бизнис клубови. Очекивање да нека политичка странка стане на чело побуњеног народа, лишено је сваког основа. Синдикати у Србији су корумпирани и продужена су рука послодаваца! Страначки лидери су фукаре које примају плате од по неколико хиљада евра месечно, плус додатак за чланство у управним одборима, у које их власт именује због лојалности. Да ли су онда грађани Србије осуђени на колективни нестанак? У историји је много примера да су и државе и народи, који се нису снашли, нестали са лица земље.

Срби су на том путу.

А када би у Бриселу, или Вашингтону, донели одлуку да замрзну рачуне српској политичкој мафији, то би окуражило грађане да се дигну на устанак. Ако нас историја било чему учи, онда су робовласници били бољи господари од данашњих европских центара моћи. Господари су се својски трудили да нахране и напоје своје робове, да буду здрави, да имају потомство, јер само тако нахрањени и здрави и задовољни могли су да им раде и тако увећају њихово богатство.

Да ли гладни, голи и боси, могу донети срећу и иметак европској господи која ћутке гледа како грађане једне старе државе њена власт оставља без живота?

Када избори прођу, суочићемо се са суровом стварношћу. Схватићемо да су нас преварили, и да ће насрнути на нас, свом снагом.

мајор Горан Митровић

Таблоид