Ко далеко оде са ђаволом у шетњу, тешко се враћа на прави пут

Медијски напади на Српску православну цркву и њене великодостојнике добијају на интезитету сваке године почетком јесени у време одржавања параде хомосексуалаца у Београду. Добро познат став Православне цркве о јавној и парадној промоцији хомосексуализма изазива хистеричну реакцију присталица модела „идеалног“ уређења друштва без црквеног утицаја на њене вредносне системе. Западни политичари, попут Карла Билта, означили су православље као највећег непријатеља „западне демократије“, не кријући своју „забринутост“ због тога што се православна црква не уклапа у декларисани модел „верског плурализма“ као религије савремене Европе. Иако је јасно да нема никаквог верског плурализма, већ је на сцени увелико промовисан агресивни нихилизам. Код нас у Србији никада већи број текстова, изјава политичара, медијских звезда, певачица, у којима се, нимало не устручавајући свог незнања, такмиче у комичном тумачењу појмова „љубави према ближњима“. Сви у глас позивају владике и патријарха да поново отворе Јеванђеље и науче лекције из „хришћанске љубави“, као универзалне вредности, примењене у новим околностима, усклађене са захтевима које пред њих поставља ни мање ни више него Европска унија.

Са друге стране, формулација „парадирајте, али о свом трошку“ недопустива је као лицемерна (језуитска) замена тезе, где се овај савремени друштвени феномен пребацује са моралне на материјалну категорију. Потезање економске оправданости није ништа друго до подилажење најнижим материјалним нагонима људи, и најмање речено непримерен је у нашем православном религиозном дискурсу. Српска православна црква не само да је дужна да износи став о све већим моралним изазовима који се великом брзином постављају пред нашу нацију, него је њен задатак много већа ангажованост у давању одговора на њих. У томе не сме да се осврће нити да удовољава агресивним противницима цркве, којима, да се разумемо, никада неће ни удовољити. Потребно је да свима њима без устезања супротстави своју чувену православну моралну етику живота. Толико пута потврђену и доказану у животу народа кроз хиљаду година дугу традицију. Најбоље је, наравно, узети пример Руске православне цркве која на једном од својих сајтова, православие.ру на дневном нивоу публикује велики број озбиљних текстова, видео и аудио записа у којима обрађује сва питања савременог човека и даје одговоре на њих.

Зоран Вујасиновић