Ко „диригује” Зорани Михајловић

Станислава Пак Станковић, саветница за медије шефа државе Томислава Николића, рекла је јуче да је завршила полемику са потпредседницом владе и министарком Зораном Михајловић. Зорана Михајловић јуче није рекла ништа. Можда се припремала за седницу главног одбора Српске напредне странке. Чини се, међутим, да је ово крај само још једне рунде између две познате плавуше СНС-а и да ће се меч кад-тад наставити уколико јучерашње упозорење лидера СНС-а Александра Вучића о наступима у јавности не буде озбиљно схваћено. Јер, отворена су нека занимљива питања, а одговори су изостали.

Тако смо, рецимо, Зорану Михајловић јуче СМС-ом питали зашто и даље критикује председника Србије, иако им је он скренуо пажњу (како је то сам недавно рекао) да то не чине, јер министри нису његов „ниво”. Ко јој је „диригент”, ако га, наравно, заиста има, као што јој је замерила Станислава Пак Станковић? Да ли стварно жели да сруши премијера Вучића и преузме СНС? Није било одговора.

Од саветнице председника Николића добили смо пак делимичне одговоре. На питања ко је „диригент” ког помиње у саопштењу (у форми питања да ли је он дао знак министарки да се „придружи оркестрираној кампањи против председника”), ко то жели да руши премијера и преузме СНС, те да ли стварно мисли да Зорана Михајловић учествује у томе, Станислава Пак Станковић одговара: „Зашто мислите да ја не мислим оно што кажем. Већ је у јавности помињан диригент. Ако се не варам, о њему је говорио и премијер.”

У СМС преписци није рекла ништа више, али присећамо се да је пре седам дана Александар Вучић на страначкој конференцији за новинаре – оној на којој је „заратио” са Давенпортом и ЕУ – помињао Мирослава Мишковића. Он је тада навео да „није немогуће да Мишковић сруши владу”, али да, док је он премијер, Мишковић сигурно неће одређивати ко ће бити у влади.

Станислава Пак Станковић је јуче по подне у „Кажипрсту” на Б92 рекла да је стављена тачка на причу о полемици између ње и министарке Зоране Михајловић, истакавши да је морала да реагује на њене критике на рачун Томислава Николића јер би у противном „испало да су оне истините”. Она је рекла, преноси Танјуг, да се последњих неколико месеци Николић у таблоидима напада „лажима и измишљотинама и фабриковањем непостојећих сукоба” с циљем дестабилизације државе. Не жели да спекулише ко стоји иза тих напада, већ само даконстатује чињеницу да су ти напади свакодневни и да угрожавају безбедност председника.

Полемика између потпредседнице владе и саветнице шефа државе указује, како мисли аналитичар Владимир Гоати, на отворен сукоб владе и председништва, то јест Александра Вучића и Томислава Николића. Али, однос снага је такав, рекао је Гоати за Бету, да постојећи премијер има све адуте у својим рукама, а да је, са друге стране, председник државе „заиста, пре свега, један фикус”.

Филозоф Владимир Милутиновић, уредник интернет портала „Двоглед”, и др Невен Цветићанин, сарадник Института друштвених наука, не иду толико далеко у оценама овог конфликта и добар део „заслуга” за његов интензитет приписују – медијима, тачније таблоидима, њиховом начину рада и њиховим различитим интересима. Па и када је реч о маниру да члан владе критикује шефа државе или да члан владе буде оптужен за заверу против премијера и државе.

Милутиновићу то изгледа као бура у „пи-ар чаши воде”. Он сматра да у позадини случаја „има нешто реално”, али да ми не можемо знати шта је то, осим што се може нагађати да је реч о дисциплиновању и Николића и Зоране Михајловић.

„Дакле, ништа озбиљно и дугорочно из тога не произилази”, додаје он.

Цветићанин оцењује да сукоб на линији Зорана Михајловић – Станислава Пак Станковић не излази из оквира нормалне динамике политичког живота. „Не бих ово сматрао за неки револуционарни расплет или политички земљотрес”, каже он и подсећа на сличне случајеве у време владе Мирка Цветковића (рецимо, дуели између министара Вука Јеремића и Драгана Шутановца, или између Драгана Ђиласа и Душана Петровића), па и на то да унутар опозиције данас имамо „занимљиву динамику” која сеогледа у односима између Бојана Пајтића и Борислава Стефановића или Горана Јешића…

Он наводи да се ово можда једним делом тиче спољнополитичке позиције земље, будући да делови владајуће коалиције, па и СНС, гравитирају према различитим спољним центрима моћи. Али, додаје Цветићанин, ово показује и да је заправо немогуће да се направи монолитна групација и да може да послужи доминантној партији у влади да се прикаже као партија која има, ако не различита крила, оно бар различите ставове према неким питањима.

За Владимира Милутиновића је цела ова прича исконструисана и ништа стварно логично, за штаби се човек ухватио, не постоји. Нема ту никаквих елемената, додаје он, осим неколико реченица које не морају ништа да значе – а могу. Па сад, како каже, треба сви да размишљамо ко је диригент, уместо да кажемо: „Каква је ово будалаштина, зашто се тиме бавимо кад овде нема никаквог садржаја?”

„Зашто да се бавимо тиме што је неко рекао нешто безсадржаја? Ако имаш нешто да кажеш о диригенту, кажи. Или, кад Вучић каже – све кажем Зорани у лице. Па кажи и нама, што само њој. Ако мислиш да је њена популарност проблем, ако мислиш да је њено сликање проблем – кажи”, истиче Милутиновић.

Б. Баковић, Политика