Ко гради Београд на води?

Пројекат Београд на води ударна је песница актуелне владе. Као БеоГРАД на води, пројекат је први пут постао познат јавности 2012. приликом локалних избора у Београду[1]. Од идеје коју представља једна странка и кандидат за градоначелника, данас је готово јерес задирати у оспоравање овог пројекта. Да је то тако, сведочи изјава Вучића из марта, приликом представљања мастер плана у Дубаију, када је рекао да је ,,ово ново рођење Србије”!

Према његовим речима, ,,Београд ће постати регионални центар. Бићемо земља која привлачи највећи број туриста и инвеститора у региону”[2]. Премијер је нагласио да овај пројекат ,,није бајка” и да подразумева излазак Србије из кризе, заједно са ,,оваквим” растом ауто-индустрије и пољопривреде[3]. Градоначелник Београда Синиша Мали изјавио је да је ово историјска шанса не само за главни град, већ и за целу Србију[4]. Пројекат по тврдњама вреди осам милијарди евра и отвориће 200.000 радних места, цела српска привреда ће се покренути, привредне гране које прате грађевину, људи ће се запослити у ресторанима, хотелима, кафићима, шопинг центрима[5]. Можда је добро споменути и необичност, да полиција 24 сата седам дана у недељи чува билборд Београда на води на згради Железничке станице у Београду! Од када је ово посао полиције?

Иако смо свакодневно уверавани у епохални значај Београда на води, имамо много разлога за забринутост. Наиме, за подручје на коме треба да се гради ово ,,чудо невиђено” не постоји ниједан плански документ нижег реда – Детаљни урбанистички план (ДУП), Регулациони план, План детаљне регулације, већ само Генерални план (ГП) Београда 2021, који је ово подручје – подручје Савског амфитеатра, али и Старог сајмишта (преко пута Савског амф.), предодредио као значајно и вредно, па је у ту сврху предвидео обавезну израду конкурса пре реализације тих локација (препоручујемо међународни конкурс)[6].

Почетком јуна ове године, акције компаније Арабтек која ће бити, како се спекулише, главни извођач радова на изградњи Београда на води, али и носилац изградње око 100.000 ,,јефтиних станова”, опале су за више од 50 одсто. Главни оперативац Арабтека поднео је оставку, а добро обавештени извори тврде да су и остали високо позиционирани менаџери поднели оставке или су смењени[7]. Премијер је рекао да је вест ,,тенденциозна” и да ,,чак и у случају да Арабтек изгуби и девет десетина своје вредности, то ће и даље бити компанија чији ће капитал бити вишеструко већи од целог буџета Србије. Пројекат јефтиних станова ће и остати и опстати”[8], рекао је тада премијер.

Удружење архитеката Србије затражило је почетком ове године међународни конкурс за градњу на локацији предвиђеној за Београд на води, јер овакав пројекат ,,не би требало да се гради по ад хок принципу”[9]. Транспарентност Србија такође је упитала по ком је то принципу искључена конкуренција и како ће бити подељени улози у будућем заједничком предузећу инвеститора и државе[10].

У препознатљивом маниру сувереног владаоца Србијом, Вучић је оптужио ,,Србе”, јер ,,њима никада ништа није добро. Шта год да урадимо, увек ће се пронаћи неко ко ће у нечему фалинку да пронађе, па макар то било највелелепнији, најлепши могући пројекат за нашу земљу”. Након што је оптужио властити народ, додао је ,,да ће поштовати закон, али и туђ новац”, да се ,,државни органи уопште неће обазирати на било какве препреке” упитавши људе ,,шта они хоће, да ли би требало да не поштујемо када неко да три милијарде и да ли желимо назад социјалистичко самоуправљање” уз опаску да он то неће[11]. Што је најинтересантније, лично Вучић је пре само две године током кампање за градоначелника Београда говорио да ,,постоји велики број инвеститора који су заинтересовани за учешће у овом пројекту, али сада о томе не може да се говори, јер ће сви морати да прођу тендерску процедуру“[12].

Помешавши изгледа себе са државом, актуелни премијер погазио је законе државе и без међународног конкурса предао је највреднију локацију у Београду. Он није могао да зна да ли би на међународном конкурсу како се захтева правилима Града Београда за градњу на овој локацији неко можда дао више од понуђене суме коју ће (можда) дати арапски инвеститор. Следи да је у питању интерес уског круга људи, не општи интерес. Директна погодба увек актуелизује питање корупције, а детаљи договора се као по правилу држе далеко од очију јавности, јер нису у њеном интересу.

Због овог пројекта, напречац је укинута и Студија високих објеката у Београду. Ту одлуку донело је половином априла ове године Привремено веће Београда[13]. Студија високих објеката прецизирала је да објекти виши од 16 спратова неће смети да се граде у заштићеним деловима града, зони Кнез Михаилове улице, старом језгру Земуна, али и на локацијама где би заклониле поглед на Калемегдан, Храм светог Саве, Авалски торањ. Такође, том студијом, Београд је одлучио да не жели високе објекте уз реке[14]. Брзински се инсистира и на промени Генералног плана. На расправи поводом предложених промена и пристиглих око 1200 жалби, грађанима је на већину примедби одговорено или да Урбанистички завод ,,није надлежан“ или су примедбе одбачене. Аргументи за одбацивање примедби били су испод нивоа[15] [16]. 

Читав посао је обавијен велом тајне. Због кога то српске и београдске власти крше законе, Устав, газе постојећа правила, преправљају их, прилагођавају и крију од грађана?

Јавности Србије представљено је да ће компанија ,,Емаар пропертис” уложити 3,1 милијарду евра у овај пројекат. Оно што јавности није речено јесте да ова компанија иза себе има читав низ скандала, оптужби због лоше градње, парничења људи који су платили резервације за станове који нису изграђени, напуштања пројеката и нереализованих макета, подједнако помпезно представљених као што је представљен пројекат у српској престоници.

Наиме, Мухамед ел Абар најавио је за почетак 2013. године почетак градње пројекта Ербил у северном Ираку у истоименом граду. Према најавама, комплекс који ће се састојати из стамбених објеката, хотела од пет звездица и шопинг центра имаће 541.000 квадрата, у близини градског центра, вредеће 3 милијарде долара и отвориће 35.000 радних места. Како је рекао премијер Ирачког Курдистана Барзани, овај пројекат ће трансформисати град Ербил и представљаће камен темељац будућег развоја[17] [18]. Па ипак, осам месеци касније, на будућем градилишту није направљен никакав помак. Наводно је у питању спор око земљишта.

Наредни пројекат који је најављен од стране Емаар Пропертис, под називом Crescent Bay, чека на градњу у Карачију, у Пакистану. Овај пројекат представљен је 31. маја 2006. као део планираног инвестиционог улагања Емаара у Пакистану у износу од 2,4 милијарде долара. Планиране куле према пројекту требало би да садрже 4.000 станова. Иако је пројекат требало да буде окончан до 2013-2014, сами грађевински радови нису ни започели. Станари несуђених зграда који су платили резервације станова Емаару тврде да је компанија напустила пројекат и потражују назад свој новац који је дат као депозит у укупној вредности од 15,2 милиона долара. Емаар је са друге стране тврдио да пројекат није напуштен, већ да је услед кризе ликвидности изазване светском економском кризом рок за почетак и завршетак радова померен[19] [20]. До данас, радови на овом пројекту нису започети.

Идентично Ербилу, све је за сада стало на макети.

Током 2011. године, у Индији, према писању листа Индија тајмс, велики пријатељ нашег премијера Мухамед ел Абар године оптужен је због криминалног удруживања, преваре и фалсификата. Наиме, Индија је конкурисала и добила организацију игара Комонвелта 2010. године. После упозорења које је давао и ББЦ[21] о спорости радова, игре су прошле праћене критикама лоше организације, инфраструктуре и посебно веома лоше изграђеног спортског насеља за које је био задужен – Емаар Пропертис. Влада је жестоко критиковала ову компанију због слабе изградње и одлагања реализације пројекта због чега се Индија обрукала пред светом[22] [23]. Као резултат оптужби, влада је блокирала рачун компаније на којој су се налазила средства у износу од око 3,3 милиона долара које је Емаар положио као банкарску гаранцију да ће спортско насеље за предстојеће игре бити изграђено. Емаар је кажњен због структурних пропуста у градњи и неадекватне опремљености станова. Према документима који приказују жалбе спортиста, учесника игара, види се примедба енглеског тима о цурењу воде у зградама и тога да је четвртина простора намењеног њиховом тиму ,,неупотребљива”, затим да је објекат пун рупа и да је ,,невероватно за поверовати да је зграда могла бити оцењена као прихватљива за пријем људи”, а спортисти из Јужне Африке јавили су да ,,њихова кула једноставно није спремна”[24] [25].

Скандал око спортског насеља прелио се у праву катастрофу наредне године када је Емаар оптужен за једну од највећих превара са некретнинама у Индији икада. Наиме, Емаар је нелегално продао 560 земљишних парцела које нису биле у његовом власништву купцима који нису ни у шта сумњали у граду Мохали. Вредност ових парцела је око 107 милиона долара. Власницима земље, локалним фармерима, није исплаћен никакав новац од 2006. године од када је почела незаконита продаја. Иако је 90 одсто купаца платило цео износ, они и до дан-данас не могу да уђу у посед, јер компанија Емаар и није власник предметног земљишта. Ова превара изведена је, сматра се, уз знање високих званичника Владе Индије, али никаква акција није предузета због блискости званичника компаније и локалних политичара. Док су поједини купци тужили компанију, други су се обратили директно полицији, али без акције за сада, због утицајности компаније[26].

Компанија Емаар је и у Београду наставила са тајновитим пословима, уз свесрдну помоћ српске владе.

Све делове овог пројекта координираће заједничка компанија Влада Србије и УАЕ ,,Игл хилс”. Ова компанија потпуно је непозната у пословном свету и очито је основана само са циљем учешћа у овом послу. На сајту Привредне коморе Абу Дабија, постоје три компаније “Игл хилс”. Ниједна од њих нема запослене, основане су ове године, без адресе, са почетним капиталом од 30.000 до 300.000 евра[27].

Због свега наведеног, кампања ,,Славимо Београд” изгледа још опскурнија. На првом месту, она је изазвала протесте људи који живе ван Београда. Протести су избили због огромних билборда широм земље на којима пише ,,Славимо Београд” уз макету Београда на води. У Србији, нарочито јужним крајевима, која грца у незапослености и беди, позиви да се слави мегаломански пројекат у другом граду је несхватљиво и дрско. Најжешће реакције дошле су из Ниша, а један блогер је написао да жели Београду све најбоље, али да Ниш за то време умире од болести зване ,,београдизација”, те да им Београд набија на нос свој брзи развитак[28] [29]. Према одговору који је Центар за истраживање, транспарентност и одговорност добио из Кабинета Градоначелника, Град Београд није учествовао у организацији нити финансирању кампање ,,Славимо Београд”. Остаје још или да је кампању финансирао арапски инвеститор или српски порески обвезници издвајањем из републичког буџета.

Компанији “Игл хилс”, заједничком предузећу Влада Србије и УАЕ, са седиштем у у Београду, поставио сам мејлом следећа питања:

Да ли је тачно да пројекат “Ербил” у северном Ираку није одмакао даље од представљања пројекта?

Такође, интересује ме да ли је компанија Емаар напустила изградњу пројекта Crescent Bay у Карачију због кризе ликвидности компаније и да ли је разрешен спор са станарима Defence Housing Authority (DHA) који тврде да им компанија дугује новац?

Да ли је тачно да је компанија Емаар умешана у скандал у Индији о којем су писали тамошњи медији, где је 560 купаца плацева преварено, а првим власницима земље није исплаћен новац од 2006. године?

Да ли имате везе са кампањом ,,Славимо Београд’’?

На мејл ми није одговорено, као ни на узастопне телефонске позиве.

Због овог посла, мењају се студије и правилници, крши Устав, игнорише струка. За компаније из Уједињених Арапских Емирата, по међудржавном споразуму две земље, не важи домаће законодавство. То лудило у које се Београд на води савршено уклапа се никако не може назвати до велеиздаја државних и српских националних интереса. Од власти не добијамо информације о пројекту који би по обећањима све нас требало да извуче из блата. На ретка ,,права” питања о овом фараонском пројекту, одговара се контрапитањима. То је разлог више да се о њему пише. Компанија Емаар није сумњива једино у Емиратима. Ван те земље, јавља се једино у државама где је поштовање закона арбитрарно, корупција велика или нестабилност хронична. Поред Индије, Пакистана и Ирака, ту је сада и Србија.