Ко хоће суверенитет – мора се чувати и западних информација, интерпретација и кодова

ЧЕСТО се чује „ко влада информацијама – влада светом“, а приписује се и Натану Ротшилду и Винстону Черчилу. Међутим, њихово време је било време знања – сакралног, фундаменталног, а и филозофског. А у наше време су место тог знање заузеле информације које су, како време пролази, све бесмисленије и беспоштедније.

У последње време се информација – често се говори и `контента` – производи толико да човеков ум себи тешко може да представи и њихов обим.

Сада се обим дигиталних података удвостручује сваке две године.

До 2020-те ће на нашој планети постојати 44 зеттабајта података. А то је количина која буквално обезбређује сваку информацију и претвара је у ништа, у прашину са нултом вредношћу.

Обими ће се даље повећавати, па они који пласирају информације имају проблем како да на њих скрену пажњу. И зато што је човек у стању да `свари`веома ограничену количину информација.

Погледати, прочитати и запамтити – данашњи човек, који је све глупљи, може сасвим мало у поређењу са оним што му се нуди. Зато се брзо умара и засићује, па у неком моменту почиње и да према информацијама осећа одвратност.

Догађа се и да оставља свој смартфон у кући и одлази у шуму, чак уклања своје сртранице са социјалних мрежа.

Парафразирајући Ротшилда/Черчила, могло би се рећи овако: светом влада онај ко влада средствима за производњу и пласирање информација `потрошачима`.

Британски економиста Џон Хобсон је написао: „Постоји Цивилизација – то је Запад, постоје и они који још нису Запад, а и варвари који уопште нису Запад, чак и не теже да то буду“.

Ово је логика Запада који претендује на владање светом. Самим тим је то и логика оних који диригују главним информативним процесима и продуктима. А да би се формирао тип човека потребан Западу – и сам `контент` се пласира на језику Запада.

Не ради се само о енглеском језику, већ и о одређеним кодовима и критеријумима за оцењивање шта је добро, а шта лоше – све то са тачке гледишта Запада. Такође о сугерисању: како се облачити, шта слушати, које брендове куповати, како васпитати децу, како формирати полно понашање, у шта веровати – за све ово Запад нуди еталон.

Он то и информативно намеће, а затим тражи извршавање и потчињавање.

Ако имате другачији систем вредности, дијагноза је само једна – недовољно сте развијени и цивилизовани, читајте више западну штампу, гледајте холивудске филмове, слушајте западну музику.

У суштини: поручује вам се – не покушавајте да се свему томе супротстављате. Прво ћете се наћи под информативним пресингом, а затим ће до вас стиги НАТО-бомбардери и амерички веома паметни и цивилизовани „Томахавци“.

Информативни суверенитет тражи да се има сопствени а не западни систем интерпретирања догађаја, да се имају своји медији који, што је најважније, не говоре и не пишу на језику Запада већ на језику своје цивилизације, свог народа и своје државе.

Најважније је да се схвати да информативни суверенитет подразумева суверенитет интерпретирања са јасним раздвајањем да ли је нешто анексија или присаједињење, спољна агресија или грађански рат, хемијски напад или наручена провокација.

Тако је и са свим осталим: кодови, оцене и матрице смисла – њихове или наше, туђе или своје. Из тога се изводи и – да ли си пријатељ или непријатељ, да ли си `цивилизација` или `варвар`…

Информативно је суверен онај ко може да информације интерпретира на бази својих кодова смисла и да то чини у свом интересу.

Запад је успоставио монопол на кодове смисла. Већина медија се у том домену служи `западним језиком`, преноси западне интерпретације.

У рату за информативни, политички и цивилизацијски суверенитет – за право бити свој, имати сопствену историју и своје оцене – није довољно само се одрећи туђег језика.

Мора се памтити и створити сопствени језик.

Пише: Валериј КОРОВИН

Факти