Драматична петиција мештана дијаспорског села Радујевац код Неготина узбуркала је јавност у Србији. Житељи овог села у писмима амбасадорима Румуније и Бугарске у Србији, као и републичком Министарству за заштиту животне средине, упозорили су на могућу еколошку катастрофу због избацивања отровног, али и радиоактивног фосфоргипса у Дунав. Један од потписника анонимног писма прича за “Вести” да су се мештани на десетине пута обраћали локалним званичницима и инспекцијама.
– Међутим, изречене су само неке ситне казне, па је Еликсир Прахово наставио да нас трује. Неготин од њих добија једну од највиших еколошких такси у републици, па зарад тих пара у буџету и општинари углавном окрећу главу од проблема, не схватајући да тиме чине погубну ствар за све будуће генерације Неготинаца. Истовремено, како је реч о великој компанији, она има механизме да све заташка, али и да се, барем на папиру, све ради по закону.
Да би појаснио с каквом се потенцијалном катастрофом суочава не само река Дунав, већ и околина, саговорник “Вести” цитира део из писма упућеног Амбасади Бугарске у Србији:
“Еликсир Прахово производи фосфорну киселину, односно, фосфорпентоксид. При тој производњи ствара се, као нус-производ, и фосфоргипс и то у великој количини. Фосфоргипс нема никакву примену у Еликсир Прахово, па се мора или одвући негде где има примену, продати некоме или, како је то годинама чињено, ускладиштити на зато одређеној депонији. У праховској индустрији постоје две депоније фосфоргипса које су годинама пуњене и сада су препуне са око 11 милиона тона овог материјала. У њима нема више места ни за једну тону, а камоли за хиљаде и хиљаде тона. Знајући то, власници Еликсир Прахова су започели радове на прављењу нове депоније, али су због наклоности власти у нашој земљи, стали и то гурнули у трећи приоритет. До тада фосфоргипс иде, где друго, него у Дунав, и то сва произведена количина”, пише у писму упућеном амбасадору Бугарске.
Писали свима, али одговора нема
НВО Источна Србија, удружење дијаспоре из Неготина, већ годинама указује на сву алармантност еколошких проблема. Председник овог удружења Боривоје Крекуловић каже да ни сам не зна колико је писама и на које све адресе досад послао, али одговора нема.
– Тренутно стање на старој депонији је још алармантније, јер се у великим количинама одлаже остатак пиритне изгоретине, а сада и пепео са шљаком из нове енергане на угаљ. Недопустиво је да је поред постојеће енергане на мазут изграђена нова на угаљ и у којој се користи више врста угља. Испуштање флуора у ваздуху и осталих штетних честица и материја је неконтролисано, а због руже ветрова постоји велика опасност за становништво целе неготинске низије! Одлагање пепела није још регулисано, јер се одлаже на старој депонији која није заштићена, а и мештани околних села отворено сумњају да постоји дозвола за рад овакве енергане – истиче Крекуловић.
Мало је мештана који су спремни да на ову тему причају под пуним именом и презименом.
– Катастрофа, ето шта је. Ово је повртарски крај и већи део производа завршава на пијаци. Нико не жели да призна да се једе затровано воће и поврће – прича један од оних Радујевчана који своје повртарске производе продаје на пијаци.
У центру Радујевца тек је неколико људи испред локалне продавнице, где од врућине покушавају да се расхладе пивом. Никола Драгомировић (67) са унуком пије сок, а прошле године се вратио у село после заслужене пензије коју је остварио у Аустрији. Сада признаје да се покајао.
– Нема овде живота… Не само због еколошких проблема, они су можда и најмања мука. Нема више људи у селу, само старчад – прича огорчено Драгомировић.
Он додаје да о лошој еколошкој ситуацији сви знају јер је немогуће било шта сакрити.
– Када ветар дува, црвена прашина буквално прекрије село. Мој син је носио узорке воде на анализу и тамо је утврђено да није исправна за пиће. Тако нешто нема шансе да се догоди у Аустрији. Пикавац да бациш, изазовеш себи огроман проблем. Али, ово је ипак Србија. Љубиша Панић из нашег села је дуги низ година покушавао да се бори против ветрењача, али сада је превише стар да би наставио ту борбу, а други се плаше или их не занима јер и не живе ту – објашњава овај Радујевчанин…
Наши читаоци ће већ на јесен бити детаљно упознати са размерама еколошке катастрофе у селима око Неготина.
Ђ. Баровић – Вести
фото: В. Секулић
