Ко то из врха власти пружа заштиту навијачкој нарко-мафији?

Учестали инциденти навијача српских клубова, од којих се последњи догодио на дербију између Црвене звезде и Партизана, све више указују да хулигани имају прикривену заштиту у политичким партијама, јер на други начин не би успели толико година некажњено да изазивају нереде.

И у медијима све се више указује на чврсту везу навијачких група и екстремних националистичких организација, са политичким странкама у Србији од којих добијају заштиту. Осим осуђених за убиство француског навијача Бриса Татона и релативно благе казне навијачу Урошу Мишићу (који је жандарму гурао бакљу у уста), готово ниједан навијач није озбиљније осуђен, упркос што је током последњих десетак година убијено девет навијача на стадионима или у међусобним обрачунима.

Последњи у низу инцидената је рањавање Алена Костића (28), једног од вођа навијачке групе “забрањени”, која окупља присталице Партизана. Он је пре два дана, у понедељак увече, упуцан у београдском насељу Железник. Том приликом погођен је у ногу. Он је недавно иначе изашао из притвора, где је био под сумњом да је учествовао у пребијању групе младића на Чукаричкој падини у Београду.

Због чега полиција, тужилаштво и суд не могу да изађу на крај са екстремним навијачима, питање је на које су “Вести” покушале да одговоре. Док сви пребацују одговорност са једних на друге, увек се дође до једне чињенице – нема политичке подршке за обрачун са хулиганима. Због тога се и већина навијачких вођа без проблема бави криминалом, продају дрогу, рекетирају, али за то не одговарају.

– Спрега политичара и вођа навијача је веома јака. Политичари се именују на руководећа места у клубовима. Иако сви причају како желе да помогну клубовима, већина то ради због врло уносног посла. Већина донација клубовима у ствари је мито. Тако сумњамо да је донација од 300.000 евра коју је фирма МБ гас оил уплатила на пример Црвеној звезди, према сазнањима до којих смо дошли била у ствари мито једном политичару у управи тог клуба. Имамо случај Ватерполо клуба Партизан у коме је био један државни функционер. Он није дозволио да се реализује куповина опреме за МУП Србије, док приватна фирма која је добављач, не уплати “донацију” клубу од стотинак хиљада евра – незванично сазнају “Вести” у полицији.

Тако је, како незванично сазнају “Вести”, након што је вођа навијачке групе “алкатраз” Милош Радисављевић Кими скинуо траку капитену Партизана Марку Шћеповићу после утакмице са Лудогорецом, један од највиших државних функционера организовао одмах потом конференцију за новинаре и позвао Радисављевића наређујући му да се појави, како би цела Србија видела помирење вође навијача и капитена Партизана.

На цео инцидент Бранко Ружић, потпредседник Партизана и садашњи министар задужен за евроинтеграције, рекао је како “Кими искрено воли Партизан и да са њим може да се прича”.

– Довољан вам је пример Александра Вавића, прво вође навијача Црвене звезде, а сада Партизана. Против њега је поднето чак 12 кривичних пријава, али никад није отишао у затвор. Позната је слика са прославе изборних резултата СПС-а прошле године у њиховом седишту, када се иза Ивице Дачића види Вавић како са још неколико навијача пали бакље. Када се за учешће Вавића на слављу СПС-а сазнало, обећана је истрага поводом овог случаја. Идеја је била да се објасни како је могуће да се таква особа нађе у друштву министра унутрашњих послова, али та истрага, нажалост, никад није ни вођена – сазнају “Вести” од једног од стручњака за навијачке групе.

Колико се навијачи осећају заштићенима и изнад закона довољно показује недавни инцидент када су поразбијали стакла на аутомобилима фудбалера Црвене звезде. Нико за то није одговарао, а безбедносне камере које покривају паркинг “Маракане” волшебно нису биле укључене.

Патриотизам за паре

 У прошлости навијачи су се често ангажовали ван стадиона на политичким митинзима. Све се водило под неким патриотизмом, али то није имало никакве везе са тим. Обично су вође навијача за подршку добијали новац – кажу саговорници “Вести”.  

 БОРОВЧАНИН: Нокаутирати проблем

 Ненад Боровчанин, државни секретар у Министарству спорта и омладине, за “Вести” каже да се са екстремним навијачима може изборити само ако цела држава стане иза тога.

– Морају сви да се удруже, министарства, савези, клубови. Ако једна од тих карика не ради, онда се не може ништа урадити. Треба те велике емоције навијача каналисати на подршку клубовима. Такође и политичари у клубовима морају утицати на руководства спортских друштава да се не праве дилови са хулиганима, већ да се они одвоје од армије навијача. Држава мора да пружи снажан одговор, јер тај проблем мора да се нокаутира – сликовито каже овај прослављени српски боксерски шампион.  

Хитна акција

И Зоран Ивошевић, некадашњи судија Уставног суда, каже да се хитно нешто мора урадити по питању дивљања навијача.

– Прави спортисти треба да буду примећени више него навијачи. Ти навијачи су палили кола спортистима, вређали их, морали су да скидају дресове, капитен да скида траку. То је озбиљна ствар – опомиње Ивошевић. 

Ко тражи казне?

У мору критика поводом дивљања навијача на прошлонедељном дербију између Партизана и Црвене звезде нашао се и Владимир Булатовић, комесар за такмичење Суперлиге. Он је затражио најстроже казне за изгреднике, али је, како пишу београдски медији, и он донекле био део тог система. Наиме, против њега се води кривични поступак због злоупотребе службеног положаја док је био спортски директор ОФК Београд, у вези трансфера неколико фудбалера.

У СРБИЈИ ЦЕО СИСТЕМ НЕ ФУНКЦИОНИШЕ

Ухапшени ретко буду осуђени

Није проблем немира на утакмицама само питање политичара. И остале надлежне службе, као што су полиција, тужилаштво и судови неретко “падају на испиту”. За скоро десет година од ступања на снагу Закона о насиљу на спортским манифестацијама, београдска полиција је привела 8.400 навијача због нереда и криминала. Од тог броја, мање од пет процената је осуђено. Према евиденцији београдске полиције, у главном граду Србије забележено је око 3.000 екстремних навијача, од чега су 65 процената класични хулигани.
– Једном приликом на рукометној утакмици на Бањици, један навијач почео је да уринира по штитовима, на шта је тадашњи командир рекао не да интервенишемо, него да померимо штитове. Разлог је једноставан. Многим полицијским командирима обећане су добре функције у спортским клубовима након пензионисања, а за врло високе плате – незванично кажу за “Вести” у полицији.
Такође, и закони у Србији су врло контрадикторни, па сада имамо ситуацију да они који највише толеришу хулигане, а то су руководства клубова, су најодговорнији да их у томе спрече.
– Приватна обезбеђења која су главна за сигурност на стадионима, односно претресају навијаче, обезбеђују простор, а које ангажује руководство клуба, слабо се контролишу. Према закону главни носилац сигурности на утакмицама су управо ове приватне агенције. Зато и имамо проблем са пиротехником, јер она пролази слободно кроз улаз у стадион и распоређује се пре утакмице, а све због спреге навијача, руководства клуба и приватног обезбеђења – незванично сазнају “Вести” у тужилаштву. 

Вести