Председници Србије и Русије договорили се да нам се врати лист из драгоценог дела. Из колекције Народног музеја Москва ће добити седам дела Николаја Рериха
Коначно би Србији могао да буде враћен чувени 166. лист Мирослављевог јеванђеља! Приликом посете председника Руске Федерације договорено је и да заузврат наша земља Русији врати седам слика чувеног сликара Николаја Рериха, које се тренутно налазе у Народном музеју у Београду.
Истргнута из најстаријег споменика српске писмености, насталог у немањићкој Србији крајем 12. века, страница Мирослављевог јеванђеља дуже од 150 година се налази у Санкт Петербургу. Чува се у Националној библиотеци Русије, где је данас драгоцени део њене збирке, али у Србији већ дуго постоји нада да се она споји са целином у Београду.
О враћању листа Мирослављевог јеванђеља говори се деценијама, јер је реч о најстаријем српском рукопису, који има изузетан значај за Србију, писаном пре више од осам векова за Мирослава, кнеза Хумског, сина Завидиног, а брата Стефана Немање. Према речима Јекатерине Крушељницке, из Националне библиотеке Русије, архимандрит Порфирије, који је касније био епископ успенски, 166. лист Мирослављевог јеванђеља донео је из манастира Хиландар, у ком је боравио 1845. и 1846. године.
— Био је изузетан научник тог времена и врло посвећен сакупљању примера словенске писмености за своју збирку, а не зна се да ли је лист кришом узео или га је добио на поклон – каже Крушељницка. — Своју збрку није крио и први пут ју је представио на изложби у Кијеву 1874. године, када је и 166. лист, или, како су га у то време називали, петербуршки лист, побудио велико интересовање. После тога научници одлазе на Свету Гору схватајући вредност те књиге.
А и само Мирослављево јеванђеље, уписано у Унескову књигу памћења, преживело је бурна времена наше државе и народа, скривано, преношено и на крају сачувано. Написано је на територији Бијелог Поља, само 332 километра од Београда, „прешло“ је за седам и по векова више од 15.000 километара – од Хиландара до главног града Србије. Пратило је кретање српске владе од Крушевца до Ниша, Краљева и Рашке, а потом 1915. године до Крфа, па Београда, Ужица. Једно време је било закопано у олтару манастира Рача и скривано од Немаца. Од 1945. је у Народном музеју Београда.
Осим листа те изузетне књиге, у руској библиотеци чува се још 370 српских средњовековних рукописа.
Историчар уметности Никола Кусовац сматра да је листу Јеванђеља, истргнутом из књиге и нелегално однетом у Русију, свакако место у београдском Народном музеју, где се чува читава књига. Како каже, Николај Рерих, чија ће дела бити заузврат враћена Русији, за Русе је својеврсна мала светиња и у самом врху је њихове ранг-листе културних добара. Његова дела су процењена на барем 60.000 евра.
Био је сликар, филозоф, научник и писац. Насликао је око 7.000 дела. Седам слика за које се мислило да су нестале када је Немачка бомбардовала Југославију у априлу 1941. године налази се у Народном музеју у Београду, а код нас су доспеле између два светска рата. Међу њима је и слика „Гости из иностранства“, коју је Рерих тражио, али за коју за живота није успео да открије где је.
И министар културе Владан Вукосављевић је у недавном интервјуу за наш лист рекао да се дошло до решења које је у интересу и Србије и Русије. По његовим речима, Русија наредне године у Москви отвара музеј са именом овог сликара, значајног и као мислиоца и као филозофа, а у плану је да се велике вредности двају народа врате кућама.
СРЕДЊОВЕКОВНИ ФОНД
Руска национална библиотека и Српска академија наука и уметности склопиле су пре две године споразум о сарадњи који подразумева дигитализацију српских средњовековних рукописа из фонда Петербуршке библиотеке и израду факсимила најдрагоценијих текстова. У збирци Руске националне библиотеке чува се 370 српских средњовековних рукописа, међу којима су Вуканово јеванђеље, 12 листова Радослављевог јеванђеља, али и разна житија и списи.
Аутор Б. Царановић
Извор Вечерње новости, 20. јануар 2019.