Текст који следи заснива се на чланку који је био објављен у листу „Параполитика“, а ми смо на то још доста тога додали, тако да се може боље разумети шта се управо дешава. ОВО СЕ МОРА ПРОЧИТАТИ…
“ Јавне банке не постоје зато да би спасавале пријатеље и бившег амбасадора у САД од политичара који организују ручкове код Запејона.“ Много је времена прошло од кад смо имали прилике да чујемо вођу СИРИЗЕ Алексиса Ципраса да изјавама као што је ова коју смо малопре цитирали диже галаму против таквих фигура као што је Евенгелос Веницелос (који је ово чуо док је био министар финансија за време владе Георге Папандреу а у вези скандала са ПРОТОН БАНКОМ).
У то време Ципрас је прозвао Лаврентиса Лаврентиадиса (који је данас у затвору Коридалос под оптужбом да је створио и руководио организовану криминалну групу, бавио се прањем новца, преварама и проневерама), као и бившег амбасадора и предсеедника банке Данијела Шпекарда (да, да, баш тога који је некада био амбасадор у Атини и који је, како је показао Викиликс, много контроверзних писама послао у Вашингтон, све против одлуке Грчке да постане средиште система за транспорт енергената у Јужној Европи).
Сматра се да је 39-тогодишњи вођа СИРИЗЕ Алексис Ципрас, после свог путовања у САД у 2013. години схватио да су све те скандалне приче, које су све обојене по западноме, само то – просто приче… Или ако би вам то више одговарало – завера. Овај политичар с крајње левице направио је заокрет од 180 степени и сада се усредсредио само на једну ствар – а то је како да култивише свој међународни профил.
Према многим извештајима, најважнији догађај Ципрасове туре по САД почетком 2013. године био је у Америчко-Хеленском институту. Тај су догађај новинари на чудан начин избегавали а помињући га само веома суптилно. Неочекивано појављивање на томе догађају неких познатих лица из прошлости било би већ и само по себи вест, али је грчка штампа то потпуно игнорисала. Нарочито је било занимљиво што су била пристутна два бившаамбасадора у Грчкој – Данијел Шпекард и Томас Милер. Они су били толико одушевљени што је и Ципрас био ту, да су се с њим чак и сликали – а он је у том тренутку уживао, као што можемо видети са слике у овоме чланку.
Али, ко су та два амбасадора и зашто толико буке око фотографије?
Да би смо разумели ко су та двојица људи, најбоље је да почнемо из почетка.
Бивши амерички претседник Џорџ Буш именовао је Томаса Милера на место амбасадора у Грчкој 3. августа 2001. године. Милер је на дужност ступио 8. октобра 2001. године и на њој је остао до 23. децембрра 204. године. С друге стране, Данијел Шпекард био је за амбасадора у Грчкој именован 7. новембра 2007. године, у Атину је стигао 15. новембра 2007. године, где је служио све до 2010. године.
Томас Милер
Томас Милер био је члан истог управног одбора фирме ЛАМПСА С.А. (која у власништву има хотел Велика Британија у Атини) у којем су била и друга позната имена, као на пример, између осталих, и Никос Папандреу, одн. брат бившег председника ПАСОК-а, Ђорђа Папандреуа. Компанија ЛАМПСА у власништву је породице Ласкаридис.
По писању АТИЊУЗ Нико је на дужност у одбору ступио јула месеца 2003. године али је изненада (и мистериозно) одлучио да се повуче уоктобру месецу 2009. године, када је његов брат Ђорђе Папандреу дошао на власт. Нешто мало после тога дужност је напустио и Милер, али њихово пријатељство се наставило.
Колико нам је познато, Милер данас обавља дужност директора у Независном Дипломати (у канцеларији која се налази се у Вашингтону). То је непрофитна организација, која је 2004. године основао бивши Британски дипломата Карне Рос. Она се бави консултингом и пружањем помоћи у области дипломатске стратегије а такође пружа техничку обуку владама и политичким групама. Углавном се бави пружањем самосталног дипломатског консултинга непризнатим владама (тј. владама отцепљених држава или прото-држава, које још увек нису добиле међународно признање а по обичају имају мало или никакво искуство у раду с међународном бирократијом). Међу њиховим пројектима били су (по изворима из Википедије) помагање Косову да оствари признање као нова држава, Влада народног јединства Бурме и од стране Турака окупиране територије Северног Кипра.
Током година Милер је често путовао на Балкан, нарочито у Албанију али чиме се тамо бавио, по писању Грчког листа ПАРАПОЛИТИКА, потпуна је мистерија. Неке гласине тврде да је био веома заинтересован у области индустрије коцкарница (у чему је активан такође и г. Ласкаридис).
Из посебног извештаја о kourdistoportocali сазнајемо да је Томас Милер у Вашингтону унапређен чим је његов непосредни шеф, Ричард Холбрук, у време док је вршио дужност отправника послова у амбасади у Атини (у септембру 1995. године, услед одсуствовања тадашњег амбасадора Томаса Најлса) постао активан у консултацијама које су довеле до потписивања привременог споразума између Грчке и БЈРМ (13.9.1995. )
Такође сазнајемо да је Милер, који је током америчке инвазије на Ирак био амбасадор у Атини, тражио од америчке заједнице у Грчкој да шаљу представке у Атину, с циљем да се учини напор ка спречавању против ратних и против америчких покрета (и/или протеста). Пошто је рат био завршен и пошто је била распуштена организација терористичка 17. Новембра – као и пошто су 2004. године биле успешно одржане Олимпијске игре у Атини – у његовим интервјуима наводе се његове изјаве да против-ратни покрети и протести нису били манифестација анти-американизма.
Када је дипломатска каријера г. Милера била завршена такође смо сазнали и да је учествовао у пројектима у име Кипарских територија окупираних од стране Турске, као и да је очигледно био умешан у нарочито негативну и контроверзну аферу око Ц4 (ради се о фирми за обезбеђење).
Судећи по другим извештајима, док је био амбасадор у Атини, Милер је без проблема имао приступ у министарства, где је приликом састанака заступао америчке компаније из области наоружања, као нпр. Локид Мартин. Међу другим компанијама које је заступао биле су Моторола (што изгледа даје основано, пошто је она очигледно повезана с компанијом Интраком у власништву Сократа Кокалиса, који је иначе веома тамна личност а много је добар пријатељ Ђан-Агелопопула Даскакија, који је близак другар с Клинтоновима као и са нама добро познатим Георгеом Папандопулом).
Извештаји по грчким новинама такође тврде и да је Милер био умешан у (продају) безбедносног система који не само да је био изузетно скуп за грчку државу, него није чак био ни завршен. Овај систем чак није био ни испоручен на време да буде коришћен као средиште безбедности за Олимпијске игре у Атини 2004. године, али су га глупи грчки порески обвезници и тако платили.
И коначно, у недавном чланку kourdistoportocali тврди да је Томас Милер до гуше упетљан и у скандал с прислушкивањем бившег премијера Костаса Карамналиса). Скандал очигледно има везе с тајанственом смрћу бившег менаџера за планирање мреже у Водафону, Костаса Цаликидиса.
Полако – а ко је сад па Цаликидис?. Читајмо даље…
- Марта пронађено је мртво тело Костаса Цаликидиса, по свему судећи као последица самоубиства. По изјаваме неколицине стручњака, с којима су грчки новинари разговарали, Цаликидис је био крунски сведок у истрази око одговорности за прислушкивање. Породица и пријатељи верују да постоје јаки указатељи на то да је он први открио да је веома опасан софтвер био тајно уграђен у Водафонову мрежу. Како је изјавио породични адвокат Темис Софос, Цаликидис је неко време био намеравао да напусти посао у Водафону али је непосредно пре своје смрти својој вереници рекао да је његов одлазак с посла питање живота или смрти. Шпекулише се с варијантама или да се он сам убио зато што је био умешан у прислушкивање телефона или да су га убили јер је открио или је био на трагу да открије ко је вршио прислушкивање. После четворомесечне истраге Димитрис Линос, иследник при врховном суду, изјавио је да је Цаликидисова смрт била непосредно повезана са скандалом. Како је рекао – „да није било прислушкивање телефона, не би било ни самоубиства“ .“ Reference (Greek Watergate Scandal- US Embassy behind phone-tapping of Karamanlis)
Данијел Шпекард
Судећи по извештају објављеном у ПАРАПОЛИТИЦИ, пошто му је прастала дужност амбасадора у Атини, Данијел Шпекард постао је директор у контроверзној Протон банци. Ту дужност је вршио од 1. фебруара 2011. до 19. августа 2011. године. На то је место ступио у време када је шеф Протон банке Лаврентис Лаврентиадис имао проблема са другим највећим власником акција, г. Атанасоглуом.
Осим тога што је био сувласник и директор у ВЕМ Глобал Инвестментс , Шпекард је такође био и ванредни старији члан познатог Института Брукингс (за Америку и Европу). Да, управо је то онај институт у коме је Ципрас био одржао говор а где је пре тога говорио и Папандреу. Извештаји из штампе грчке дијаспоре, исто као и у ПАРАПОЛИТИЦИ, тврде да је Ципрасовом говору, који је био у живо преношен на Ц-СПАНУ, службеном каналу Капитол Хила, присуствовало мноштво познатих пословних људи. Исти ти људи су (на тајанствен начин) присуствовали и његовом говору одржаном после неколико дана и на Колумбијском универзитету.
ПАРАПОЛИТИКА примећује да је Шпекард имао велику улогу у отварању важних врата за Ципраса, нарочито код ЦСИС (Центар за стратешка и међународна истраживања), који се сматра једним од најважнијих мисаоних центара у Америци.
Поменута установе ја у Грчкој веома добро позната, будући да је г. Лаврентиадис, који је очигледно финансирао један од њених огранака (Одељење за Јужно-Европска истзраживања), такође организовао и скуп у Палати Астир на Вулигомени, на коме су присуствовали и ликови као што је и Збигњев Казимјерж Брежински.
А ко је па то Брежински? Е, ту већ постаје веома занимљиво. Иако чланак у ПАРАПОЛИТИЦИ није до подробности улазио у појединости у вези овог човека (претпостављајући да читалац већ зна о коме се и о чему ради), ми смо овде у ЕЛАС ФРАПЕУ одлучили да „изгуглујемо“ његово име и открили смо да је Брежински пољско-амерички политиколог, геостратег и државни службеник који је код председника Џимија Картера вршио дужност Саветника за народну безбедност у време од 1977. до 1981.године. Ово звучи веома безазлено. „Гуглујући“ међутим његово име мало дубље нашли смо и један чланак на отвореним вестима, који за њега, мање-више, тврди да је он по чину уствари исти као и Хенри Кисинџер. Преносимо мали део тог чланка:
Само су три висока државна службеника 60 година водила ратове против малих и слабих држава, које су пре тога биле вековима пустошене током окупације од стране колонијалних сила. Та три вампира, Џона Фостера Далеса (којему је помагао исто тако покварени брат Ален), Хенрија Кисинџера и Збигњева Брежинског, изабрао је Дејвид Рокфелер да надгледају како се усмрћују десетине милиона људи, жена и деце, који бивају убијани у њиховим малим вољеним државицама, исто као и у градовима, селима и домовима, и како и многи други ммилиони осим њих умиру од последица америчких злочина против Конгоа, Гватемале, Кореје, Вијетнама, Камбоџе, Лаоса, Ирака, Авганистана, Сомалије, Никарагве, Ел Салвадора, Индонезије, Либије и многих других. Само у Конгу, у време од кад су САД повеле Белгијанце и друге Европљане у уништење тог народа, било је између шест и петнаест милиона жртава. Сваки поједини случај масакра насталог у грађанском рату (где о масакру говоримо само ако број жртава вишеструко премашује сразмере холокауста) био је испровоциран управо од самих Сејдињених Држава а то само зато да би онда је био искоришћен као разлог за извођење незаконите, варварске и криминалне интервенције америчке војске. Њих су најчешће припремала ЦИА путем разних пословних компанија, користећи своје далекосежне мреже банака, медија, двоструких агената и сарадничких НВО. Још првих наоружаних португалских трговачких једрењака, које су финансирали предузимљиви инвеститори још од XV. века, капиталистичке империје Европе праве грађанске ратове под паролом „завади па владај“. Од најранијих дана, када су разни инвеститори организовали масакре спровођене од стране дивљачких европских војски (а касније и од америчких) против старих цивилизација и култура, увек је било много познатих и ђаволски лукавих инвеститора, који су подмукло правили ратове, не би ли својим улагањима обезбедили добит. Најпознатији међу њима били су Давидов деда Џон Рокфелер и Џ.П.Морган. О томе можете прочитати у чланку на OpedNews .
Утајено путовање у Сан Франциско
Током свог боравка у САД, Алексис Ципрас није се званично састајао са представницима грчке дијаспоре, будући да се одлучио да се не придржава протокола, по коме би морао да се сретне и са Архиеписком Америке. Уместо тога вођа СИРИЗЕ више је волео да се састаје са другим утицајним личностима грчке заједнице. за које је знао да ће у будућности моћи да му отворе многа врата.
Током свог првог боравка у САД одлучио се да брзо (и у потаји) обави десеточасовно путовање до Сан Франциска, где се састао са веома познатим пословним човеком, Ангелом Цакопулосом (састанку је присуствовао и Фил Анђелидес, који је био на дужности Демократске партије за Калифорнију и одговоран је за јавну имовину државе). Ангело Цакопулос (рођен 1936. године) је виђени инвеститор у области непокретности на подручју Сакрамента у Калифорнији и оснивач је и власник фирме АКТ Дивелопмент.
Цакопулос је очигледно и један од главних људи који подржавају демократску странку и поносни је следбеник Барака Обаме. Такође је и лични пријатељ Била Клинтона и Константина Мицотакиса као и садашњег премијера Антониса Самараса. Његова породица поклонила је милионе долара добротворним установама, а најприметнија међу њима бола је донација Станфордском универзитету у сврху отварања канцеларије за грчке студије под именом Константина Мицотакиса. свечано отварање обављено је 2007.године у присуству Мицотакисове породице.
Фирму АРТ ГРУП сада воде његова деца, Хелена и Киријакос и његов син Марио Куналакис.
Куналакис је члан истог инситута заједно са Андерасом Папандреуом, односно другим братом Георгеа Папандреуа.
Андреас је заправо крајем октобра 2010. године био организовао Конференцију о климатским променама и енергетској безбедности и4ценсе. На организацији овог догађаја сарађивала је и компанија Ц&C Киријакоса Гривеаса, која има искуства у области иступања пред јавношћу.
- године био је издат налог за хапшење против Гривеаса и његове жене Анастазије Ваца (они су веома добри пријатељи са породицом Папандреу а посебно са Ником Папандреуом). Он је у просшлости био на неки начин у вези са партијом Нова Демократија али ми из ХЕЛАС ФРАПЕА склони смо да верујемо да је то пре било преко Доре Бакојани, пошто је она много више оријентисана про-амерички. Гривеас је такође имао јаке везе са ФАЈНЕНШЛ ТАЈМСОМ и са Европском инвестиционом банком.
Обратите пажњу да је управо институт и4ценсе био оно царство скандала о коме је говорио претседник Грчке независне партије (АНЕЛ), Панос Каменос у вези неславног случаја спорне продаје ЦДС.
Дискретна подршка Ђиане Ангелопулу-Даскалаки
Током Ципрасове посете себи је представио и круг пријатеља око Ђиане Ангелопулу-Даскалаки (Анђелопулова је очигледно пред Ципрасом с друге стране Атлантика дискретно отварала врата). И претседник грчко-Америчког института (АХИ), Ник Ларигакис, такође је играо значајну улогу приликом Ципрасопве посете Америци. Догађају у АХИ-ју у част Ципраса присуствовала је и још једна централна фигура, нико други до г. Џорџ Мермалас, за кога се прича да је власник веома познате установе/компаније за лобирање и односе са јавношћу – „Грчки сан“.
Г. Мермалас био је близак пријатељ са вођом ПАСОКА, Евангелосом Венизелосом, када је (за Симитисове владе) овај био министар културе. Преко министарства културе садашњи вођа ПАСОКА великодушно је финансирао Мермеласа 90тих година, када је Грчка била представљана у у Дизниленду у Орланду на Флориди. Госпођа Ђиана Ангелопулу-Даскалаки исто је то радила током Олимпијаде 2004. године у Атини. Она уствари и даље наставља да финансира Мермеласову установу, која је чак у њену част одржала и специјалну приредбу у америци…
Резиме
Резиме је да се некад давно био појавио Ципрас, који је постао вођа грчке левице, која очигледно презире капитализам и ову групу елитних личности. Како, међутим, сада можемо да видимо, они не само да су сви повезани један с другим него је такође Ципрас и другар са свима њима, да се са њима јавно дружи и да се вођа СИРИЗЕ са њима чак и јавно фотографише.
Ове ситничаве тврдње листа ПАРАПОЛИТИКА очигледно нису биле добро примљене код његових партијских колега. Чак је била организована и мини побуна јер су и СИРИЗИНЕ новине АВГИ и радио станица која СИРИЗИ даје политичку подршку одлучиле да не преносе чланке које је објавила ПАРАПОЛИТИКА. Чак су ову тему и сасвим заташкале а и оспориле су фотографије. Све ово наравно има своје јаке разлоге. Ко би волео да буде доведен у везу са два бивша америчка амбасадора који су до гуше умешани у контроверзне скандале. Исто тако нико не жели ни да буде повезиван са установама које се залажу за рат.
ВЛАСТ се налази одмах ту, иза угла
Ципрасово путовање у Америку можда је проузроковало проблеме у оквиру његове партије и на ширим политичким форумима, али у иностранству он је сасвим друга особа. Данас је више него очигледно да ће, ако икада буде дошао на дужност премијера Грчке, се соуочити са решавањем изузетно тешких ситуација. То је вероватно и разлог због којега је у својој политичкој и идеолошкој стратегији он и направио тако драматичан заокрет. Будимо реални – Америка никоме не чини услуге и не треба очекивати да ће икоме ишта вратити те можемо очекивати не само да ће Ципрас све вратити – него ће и повратити….
Да се све ово деси, Ципрас наравно да мора радикално да промени стратегију своје сопствене партије. Ово се, међутим, не може урадити без последица. Много се неће сложити а многи ће желети и да се СИРИЗЕ одрекну – али то је за Ципраса мала цена да се плати, пошто он сада жели да преузме и руководство над целом земљом.
Ради се, наравно, о заташкавању – будући да се ради о фотографији. Од главних грчких медија само су ПАРАПОЛИТИКА и КУРДИСТОПОРТОКАЛИ објавили вест, а такође и низ блогера и других гласила.
Грчка, јасно је, иде низбрдо мрачним и несигурним путем. Очигледно је да Американци желе да прогурају Ципраса и вероватно ће му помоћи на сваки начин на који буду могли. Исто су урадили и са Георгеом Папандреуом У Атини се тих дана, пре него што је ступио на дужност 2009.године, причало да исти тим који му је помагао у формирању међународног имиџа ради исто и на поправљању Обаминог имиџа.
И сама помисао да СИРИЗА може да дође на власт довољно је страшна сама по себи – не само зато што ми овде у ХЕЛАС ФРАПЕ сумњамо у његову способност да влада или у његову компетентност, него због разних установа, које ће, ако буду распуштене, уништити све што ми у вези Грчке волимо. Да се прецизније изразимо – ми знамо какви су њихови ставови по нашим државним питањима и коју врсту међународне политике они намеравају да примене у случајевима као што су питања БЈРМ, Тракије, Егејске области, као и по питању статуса нашег народа у ЕУ. Не шалимо се кад кажемо колоико сму уплашени при помисли како они намеравају да решавају та питања. Исто тако сматрамо веома сумњивим зашто Панос Каменос (вођа Грчке независне партије) жели да ступи са њима у коалицију, у очигледној намери да оборе владу. Шта повезује ове две партије? Једна је с крајње левице, друга с крајње деснице. Шта је њихов план. Он ће свакако почети полако да се указује – све док Ципрасов политички имиџ не сазри и не дође време да буде искоришћен.
Можете рећи и да смо ми у ФРАПЕРИ будале али у страху смо да наша вољена Грчка иде ка олујном облаку…
Превео за Васељенску ТВ: Коста Митић
(http://hellasfrappe.blogspot.gr/ / Васељенска ТВ)
