Ко је и зашто убио Оливера Ивановића?

Прошло је готово месец дана од убиства Оливера Ивановића у Косовској Митровици а да до данас није дошло до било каквог помака у истрази. Српски режим је од момента убиства био веома штур на било каквим информацијама. Неколико дана после Оливеровог убиства Косовску Митровицу посетио је Александар Вучић коме су локални и за ту прилику у Косовску Митровицу довучени напредни идиоти тапшали док је полагао венац на место убиства Оливера Ивановића. Вучић је и Оливерово убиство искористио за самопромоцију направивши од одавања поште Оливеру Ивановићу циркус који је у Лапљем селу трајао читав дан а који је могла да гледа читава Србија.

Оливер Ивановић је убијен у јутарњим сатима 16. јануара док је пешке ишао ка централи своје ново основане партије. Убица је са леђа Оливеру Ивановићу испалио шест метака калибра 9×19 милиметара и тако га на лицу места убио. Према првим непровереним инфармацијама убица је место злочина напустио аутомобилом да би исти био остављен и запаљен неких три минута вожње од места злочина. Колеге из Курира су направиле малу реконструкцију бега убице са места злочина до места где је убица оставио и запалио аутомобил. Према првим информацијама које су у етар стизале од шиптарских медија власник аутомобила је био из Србије да би српска полиција утврдила да је задњи регистрован власник тог аутомобила у Србији био Аустријанац српског порекла који је иначе одавно преминуо. Поставља се питање како је и којим путем тај аутомобил завршио у Косовској Митровици где је искоришћен као превозно средство у убиству Оливера Ивановића.

Читава прича у вези тог аутомобила је прилично чудна јер професионалне плаћене убице по правилу користе брзе аутомобиле који су у стању да умакну евентуалној потери. Професионални убица који се вози у старом половном аутомобилу са којим одлази са места злочина а онда читава три минута вози до места где ће тај ауто оставити и запалити возећи се успут готово кроз читаву Косовску Митровицу је поприлично чудна. Иако је читава ликвидација Оливера Ивановића професионално испланирана и изведена ослонити се приликом бега на стари половни аутомобил поприлично је необично. Необична је и рута коју тај аутомобил са убицом користи да нестане са места злочина. Логично је да су убица или убице стари половни аутомобил користили приликом извиђања околине и праћења Оливера Ивановића како би утврдили где је и када најбоље убити га а да приликом тог осматрања не упадну у очи локалном становништву. Тај део припреме и коришћење старог аутомобила за осматрање и праћење је логично али уопште није логично да се за бег са места злочина користи тај и такав аутомобил.

Одмах после убиства Оливера Ивановића док српски режим и медији ћуте, шиптарски медији почињу са више него очигледном операцијом ширења дезинфромација где у самом старту тврде како убиство Оливера Ивановића није политички мотивисано већ да је реч о криминалном обрачуну?! Тај део шиптарских дезинформација које се пуштају у јавност где је по темпу, начину и изворима на који се те информације пласирају у јавност веома јасно говори да се то ради плански и организовано. Да би то добро функционисало и остварило задате циљеве на начин на који је функционисало и функционише потребна је припрема и план. Потпуно је нејасно ко су прави извори инфромација које шиптарски медији пласирају у етар јер они те изворе и не наводе али је поприлично јасно да су они који су планирали ту операцију дезинформисања сметнули са ума пар ствари. Прва је да Оливер Ивановић никада али никада није био део криминалне групе нити је са криминалцима било српским било шиптарским имао било каква посла. Нити је он њима било шта дуговао нити они њему.

Шиптарски медији одмах и као по команди убиство Оливера Ивановића доводе у везу са српским криминалцима који оперишу на северу Космета а који иначе остварују веома добру пословну сарадњу са шипатрским политичким и безбедоносним врхом у Приштини као и са криминалним организацијама шиптара на Космету. Реч је о Звонку Веселиновићу којег српски медији називају контраверзним бизнисменом из Косовске Митровице и његовом куму Милану Радоичићу исто са местом боравишта у Косовској Митровици. Оно што је са њима двојицом занимљиво је њихова блискост са владајућим режимом Александра Вучића где Звонко Веслиновић важи за веома утицајног човека па чак и финансијера СНС-а. Звонко Веслиновић је иначе један од главних организатора одбране севера Космета у 2011. години у време док је  Србијом још владао Борис Тадић. У тој одбрани севера Космета учествује и његов кум Милан Радоичић. Они су камионима блокирали главне саобраћајнице и тако онемогућили слободно кретање КФОР-а и шиптара. Више је него јасно да Веселиновић без одборења некога из Београда и дебеле залеђине не би ни могао ни смео да изводи такве акције у којима се директно конфротирао КФОР-у и шиптарима.

По доласку Александра Вучића на власт Веселиновић према нашим сазнањима напушта север Космета и одлази у централну Србију где му је основна пословна делатност изградња путева где данас по тврдњама наших извора фирма у његовом власништву учествује у изградњи Коридора 11. Занимљиво је напоменути једну епизоду која се веже за Звонка Веселиновића у вези хапшења његовог рођеног брата Жарка којег је ЕУЛЕКС ухапсио јер је покушао да убије двојицу полицајаца зато што су зауставили његову цистерну са горивом. Жарко Веселиновић је пуштен тада из притвора ЕУЛЕКС-а уз гаранције владе Републике Србије а та гаранција је издата заједно са гаранцијама за Оливера Ивановића кога су шиптари у том моменту држали у затвору јер био оптужен за ратне злочине.

Више је него очигледно да Веслиновић ужива заштиту одређених структура безбедности у Србији као и заштиту неког из самог државног врха. Његов кум Милан Радоичић по одласку Веслиновића са Космета преузима текуће оперативне послове и контакте и тако временом постаје главни човек режима Александра Вучића на Космету где и поред подебељег криминалног досијеа буквално представља интересе Александра Вучића и његовог режима на том простору па тако преговора о уласку Срспке листе која је иначе експозитура СНС на Космету у владу осведоченог терористе и злочинца Рамуша Харадинаја. Тако Александар Вучић уз посредство криминалаца подржава формирање владе Рамуша Харадинаја којој је циљ отцепљење Космета од Србије.

Међутим ствари за Звонка Веслиновића по доласку у ужу Србију не иду баш глатко. Поред одличних и веома исплативих послова он у Новом Саду где се доселио улази у сукоб са Андрејом Вучићем који је по наређену Александра Вучића дошао код Веселиновића да од њега тражи да призна учешће у акцији “Савамала” где је у току ноћи у Београду срушен читав један део града како би Александар Вучић и Синиша Мали могли да наставе изградњу пројекта Београд на води. Неименовани сведоци тврде да је Звонко Веселиновић са својим људима и машинама учествовао у рушењу у Савамали али на молбу Александра Вучића која је до Веселиновића дошла путем посредника и веома блиског Вучићевог сарадника. Због огромног притиска из ЕУ и Запада да се утврде починоци тог криминалног акта Александар Вучић је послао брата Андреја у Нови Сад у ресторан “Плеј” да од Веселиновића тражи да се жртвује и  призна кривицу за Савамалу и да одлежи затвор за то. Реакција Звонка Веслиновића на тај предлог била је веома кратка и јасна. Андреју Вучићу је звизнуо шамарчину па потегао пиштољ. Односи између клана Веслиновића и Вучића су захладнели да би уз посредство људи блиских Александу Вучићу ти односи отоплили и сарадња настављена после неког времена али на много нижем нивоу него пре.

Александру Вучићу је тада после инцидента у коме је брат Андреј попушио шамарчину док је гледао у уста цеви било јасно да има проблем који не може сам да реши. Тај проблем који се зове Звонко Веслиновић био је још већи због утицаја који Звонко Веслиновић са његовом екипом има како у ужој Србији а још више због утицаја који он има на Космету где у веома кратком року може да ангажује велики број људи спремних на све што је на делу и показао током 2011. године.

Од његовог доласка на власт Александар Вучић је урадио више за независност шиптарског Косова него било ко други. Потписивањем Бриселског споразума протерао је српску државу са Косова и Метохије и предао је у руке шиптарским терористима. Истима је дозволио и употребу међународног телефонског позивног броја +383 протеравши “Телеком” са Косова и Метохије који однедавно мора због Вучићевих потписа и издајничке политике да послује у складу са шиптарским законима.

Оно што Александар Вучић још није успео да уради је да де факто и де јуре призна шиптарско Косово за независну државу што веома често најављује у својим изјавама јер зна да такву издају не могу да прогутају ни црном пропагандом слуђени и пауперизовани Срби. Постојале су две препреке том заокруживању независног шиптарског Косова. Прва и основна препрека шиптарској франкештајн држави Косова је и даље доста велика српска заједница на северу Космета која би на евентуалне покушаје насилне окупације од стране шиптара итекако могла да одговори али под условом да има услове за то. Ти су се услови после потписивања издајничког Бриселског споразума и протеривања српске државе са Космета свели на добро организоване и ушемљене групе српских криминалаца који су обављали послове за српску државу које би иначе у нормаланим условима обаљали српска полиција и службе безбедности. Криминалци су веома брзо и радо улетели у тај вакум који је настао након одласка српске полиције са севера Космета и они су тако де факто постали владари истог. Они су чак отишли и корак даље те су под своју контролу а за потребе Александра Вучића и његовог режима преузели и политичку контролу над том територијом.

Та прича у којој криминалце служба безбедности користи за обављање прљавих послова у Србији није ништа ново и она је почела још у време старе СФР Југославије када је југословенска савезна служба користила криминалце углавном за ликвидацију политичких емиграната да би потом они били коришћени за прање новца, продају антиквитета који су шверцовани из земље, шверца наркотика, етц. То мање више раде готово све службе и свету и то није ништа јединствено за оне у бившој Југославији и данашњој Србији. Оно што код нас јесте јединствено када је сарадња безбедњака и криминалаца у питању је да је доста од тог прљавог веша изашло и излази у јавност и тако наноси немерљиву штету држави. Да ли је употреба и злоупотреба криминалаца од стране служби морална или није је посебна прича.

Тако смо данас дошли у ситуацију да због вођења издајничке политике Александра Вучића и свих оних керова који су му претходили интересе српске државе на њеном најосетљивијем делу представљају окорели криминалци.

Једини човек који у таквој ситуацији могао политички да мобилише српски народ Косовске Митровице био је Оливер Ивановић који је имао и потребну харизму и знање да политичку мобилизацију становништва спроведе у дело што је на жалост задњи пут показао приликом испраћаја његових земних остатака из Косовске Митровице.  Та политичка мобилизација Срба до скоро је представљала огроман и готово непремостив проблем свима онима који су хтели да виде независно и јединствено шиптарско франкештајн Косово. То је разлог због којег је Оливер Ивановић убијен а убијен је професионално и план за његово убиство дефитивно нису могли да испланирају и одраде шипари и њихове криминалне структуре на Косову јер између шиптарске полиције, служби безбедности и нарко фисова нема никаве разлике. Ту си и једино у вези тога шиптарски медији у праву. Они само фасилитирају одређене ствари које им неко ставља на сто и ништа више.

Поред Оливера Ивановића који је представљао највећу политичку претњу финализацију плана независног и јединственог шипатарског Косова највећу опасност за ставарње јединственог и независност Косова јесу те српске криминалне групе које де факто за потребе Вучићевог режима управљају територијом северног Космета. Све би то наравно било у најбољем реду да се онај ко контролише те криминалне групе није нашао у сукобу са Александром Вучићем где је чак и пиштољем претио Андреју Вучићу истог шамарајући. Политичка опасност која је могла да запрети приликом упада шипатара на север Космета је убиством Оливера Ивановића отклоњена мада не потпуно али је ризик после ликвидације Оливера Ивановића доста смањен. Тај део финалног ребуса стварања независносг и јединственог шиптарског Косова је решен. Онај ко је планирао и извео ово убиство добро је познавао могућности и способност српских лидера на Космету и зато је и одлучио да ликвидира Оливера Ивановића за кога је процењено да по план независног и јединственог највећа опасност.

Остао је још један део ребуса који треба решити како би шипатари без готово икаквог отпора могли да преузму север Космета и изађу на зацртану границу под самим Панчићевим врхом на Копаонику. План је да у првом налету шиптарских оружаних група на север Космета тај део територије напусти две трећине Срба а да ће оне који остану потом лако контролисати. Да би тај план успешно био остварен потребно је елиминисати српске криминалне групе које де факто управљају том територијом и које су једине у овом тренутку под оружјем и имају могућност брзог мобилисања због природе посла којим се баве и новца којим располажу.

Оно што Александру Вучићу и меценама независног и јединственог шиптарског Космета представља једини проблем у овом тренутку јесте Звонко Веслиновић са његовом екипом криминалаца који су наоружани до зуба и спремни на све. Зато се враћамо на ону црну пропаганду шиптарских медија који од убиства Оливера Ивановића од самог почетка без икаквих доказа и логике тврди да су убиство Оливера Ивановића одговорни српски криминалци јер како рекосмо нити је Оливер њима било шта дуговао нити они њему. Приче како би Оливер Ивановић због формирања његове партије и евентуалног доласка на власт представљао некакву опасност су исто тако поприличне небулозе јер су ти криминалци успешно функционисали и ширили послове и под влашћу ДСС-а, ДС-а и сада СНС-а.

Да ли су ти српски криминалци одрадили одређене ствари како би можда помогли убиство Оливера Ивановића врло је могуће. Људска глупост је неизмерна али сам тајминг Оливеровог убиства, све оно што му је претходило и оно што се дешавало после њега показује да иза читаве приче стоји много, много способнији и паметнији играч од оних којим расплажу било шиптарски било српски криминалци или режими. Оливеровим убиством се покрива више веома битних ствари, било да је реч о онемогућавању политичке мобилизације преосталих Срба на северу Космета, било да је реч о елиминацији српских криминалних група са којима су Александар Вучић и његов брат у личном сукобу а које директно представљају и огромну опасност за финални пуш ка независном и јединственом шиптарском Косову. Да не говоримо о опасности и то оној физичкој која директно прети Александру Вучићу и његовом брату Андреју.

Онај ко је планирао убиство Оливера Ивановића урадио је то из веома конкретних политичких и стратешких разлога што ће будућност и показати успут припремајући елиминацију опасности која прети Александру Вучићу који је више урадио у протеклих пет година за независност шиптарског Космета него што су то у исто време заједно урадили Тачи и Харадинај. Без Александра Вучића и његове велеиздајничке политике, Бриселског споразума, безпризорног гажења српског Устава и закона шиптарско Косово не би било нигде. Све што су у последњих пет година успели да ураде а са циљем стварања независног и јединственог Косова урадили су захваљујући Александру Вучићу и ником више. Зато је потребно уклонити сваку опаснот која прети Александру Вучићу јер је он тај који данас веома редовно говори о столици у УН-у за шипатрско Косово и он је тај око кога се та столица данас врти.

Зато не треба да зачуди уколико ускоро дође до великог “пробоја” у шиптарској истрази о убуству Оливера Ивановића за које ће са одређеним посредним доказима бити окривљени управо српски криминалци са севера Космета Звонко Веслиновић и Милан Радоичић након чега би уследило њихово хапшење а према наводима нашег извора из службе безбедности врло је могуће да би њих двојица том приликом доживели оно што су доживели Шиптар и Кум после убиства Зорана Ђинђића када су одведени у Мељак и побијени јер су били веома незгодни сведоци сарадње одређених људи из веома блиског окружења Зорана Ђинђића и криминалних група којима су Шиптар и Кум били на челу. Мртва уста не говоре.

Милинко Милинчић

Србија данас