Ко је Кристијан Шмит: Носилац ордена Анте Старчевића хоће да сарађује са Србима у Босни

Са врућим кромпиром у рукама, “Инцковим законом” о казни за негирање геноцида, биће му потребно много вештине да убеди Србе да је стигао са добрим намерама, кажу саговорници Спутњика.

Баварац Кристијан Шмит постао је члан Бундестага када је у земљи у коју је управо стигао да је “испрати на изазовном путу ка Европи“ беснео рат.

Две и по деценије касније влада мир, али се односи три народа у Федерацији БиХ практично не померају са мртве тачке.

У међувремену, нови Високи представник је два пута походио Босну. Стигао је из Немачке када је Република Српска одбијала да прихвати Споразум о придруживању и стабилизацији са Европском унијом, који је био штетан за пољопривреднике. Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке сматра да га је управо та прва, успешна мисија препоручила за ово место.

“Шмит је био посредник послат из Берлина који је успео да договори са Милорадом Додиком, на миран начин, без пуно тензије, да на крају Република Српска пристане на ССП, да заправо пољопривредници Републике Српске буду обештећени. У то је финансијски укључена и Немачка, тако да се тад показао изузетно успешан у поприлично компликованим односима у Босни и Херцеговини“, подсећа Радичевић.

Међутим, некадашњи представник парламента у Министарству одбране и министар пољопривреде у трећој Влади Ангеле Меркел на Балкану мање је познат као добар преговарач, а више као велики пријатељ Хрватске. Хрватски премијер Андреј Пленковић му је, приликом званичне посете Немачкој 2019.године, уручио “Орден за заслуге Анте Старчевић”, за Шмитово залагање у процесу примања Хрватске у Европску унију.

Милан Ситарски из мостарског Института за друштвена истраживања објашњава да Шмитова Хришћанско- социјална унија, сестринска странка владајуће ЦДУ, већ деценијама има одличне односе са ХДЗ-ом, оригиналним, из Хрватске, али и оним из Босне и Херцеговине.

„Чак има интензивније везе са ХДЗ-ом БиХ, него што има сама ЦДУ, јер врло су честа неслагања многих функционера ЦДУ са политиком ХДЗ-а БиХ, врло често та партија и њени високо позиционирани кадрови подржавају унитаристичке тенденције у Босни против српских тежњи за што већом аутономијом, а и хрватских за једнакоправношћу унутар Федерације БиХ. ЦСУ је развио нешто интензивније односе са ХДЗ-ом БиХ и то је заправо та веза са политичким животом Хрвата“, објашњава Ситарски.

Коментаришући изјаву високог представника пред долазак у БиХ да ће радити у интересу свих њених народа – укључујући и Србе, Ситарски каже да је све чиме ће се он бавити велика непознаница.

“Видећемо на који ће начин интервенисати, хоће ли уопште интервенисати у заоштреним односима у БиХ, али чињеница је да долази на врло незгодан терен, практично му је врућ кромпир оставио његов претходник, слично као високи представник Волфганг Петрич који је 2002. наметнуо такозване аеродромске амандмане (на Устав Федерације БиХ ) и потпуно редефинисао политички живот БиХ. А онда је отишао да не би живео са тиме што је направио. Слично је са Законом о негирању геноцида урадио и Валентинин Инцко”.

Ненад Радичевић, с друге стране, подсећа да Кристијан Шмит дипломатску способност није показао током друге посете Босни и Херцеговини, када га је Меркелова послала да реши проблем са мигрантима.

„Био је то покушај Немачке да наговори Босну и Херцеговину да прими део избеглица, да их смести у кампове и колективне центре. Предлог је одбијен, држава није желела да преузме терет избеглица које су кренуле ка Западној Европи“, подсећа овај новинар.

Он додаје да је главна препорука Кристијана Шмита за долазак на Балкан заправо чињеница да га „познаје“ и каже да се тренутно у Немачкој такви политичари могу избројати на прсте једне руке.

Ситарски констатује да ће Шмиту бити потребно пуно вештине, не само да убеди Србе да неће бити претерано пријатељски расположен према својим пријатељима Хрватима, већ да уопште признају да је он стигао у Босну са одређеном мисијом.

„Знамо да Република Српска и неке земље у међународној заједници, Русија и Кина, оспоравају уопште легитимност његовог именовања. Република Српска је на тој линији, она одбија за сада било какве контакте с њим. На њему је сада да врло пажљивим и обазривим потезима покаже да ће радити са свим релевантним актерима у Босни и Херцеговини, што му у садашњој ситуацији није лако”, закључује Ситарски.

Радичевић каже да име које је ових дана научио цео Балкан у Немачкој није специјално познато, али да Кристиан Шмит има јаку базу. Више од 30 година успева у једном округу у Баварској да освоји директан посланички мандат.